окоТВоко: Пеглање програма у месецу лимбургу

Како се истиче у образложењу, у емисији "Задруга" приказане су сцене насиља док је у емисији "Амиџи шоу" приказан еротски садржај у недозвољеном термину, као и садржај у коме је приказано неприкладно извођење националне химне, чиме су повређене одредбе Закона о електронским медијима, Правилника о заштити достојанства личности и Правилника о заштити права малолетника.

Овакав поступак РЕМ-а довољно је зачудан, кад се узме у обзир да су последњи пут изрекли неку казну половином марта, и то ТВ Панчево, а нарочито ако се зна да су међу РЕМ-овим мерама искључиво опомене и упозорења. С једне стране, делује да покренути поступак против ТВ Пинк значи да је РЕМ решио да направи реда на медијском неб. Ипак, кад се узме у обзира да су казне, ако до њих и дође, углавном новчане, без негативних поена или, не дај боже, претњи укидањем дозволе за национално емитовање, оваква реакција РЕМ-а више је знак да су ријалити магови озбиљно померили све границе лудила пред камерама и да их за правила и прописи заболе Имагинаријум.

И док се јавност неко време згражавала над споменутим неприкладним извођењем националне химне, у сенци тог краткотрајног скандала – јер, брзо су га затрпале друге ријалити пошасти – остала је прича о приказивању сцена насиља.  О неприкладности еротског садржаја могло би се још и дискутовати, док је емитовање сцене у којој учесник ријалитија удара учесницу, не само у супротности с Правилником о заштити достојанства личности и Правилником о заштити права малолетника, већ и са Националном стратегијом за превенцију и заштиту деце од насиља и другим важним актима којима се штите права деце на нормалан раст и развој. А сцена ударања било којег људског бића, нарочито слабијег, поприлично утиче на формирање личности детета које то посматра. А све то нам је омогућила ТВ Пинк, емитујући ријалити буквално у целодневној верзији.

Чињеница да је јавност на кратко успела да се избори с ријалити програмом, траживши својевремено да се макар програм емитује с минимум два минута кашњења, како би се на време искључили микрофони кад учесници крену да псују, није много помогла у „пеглању“ програма и његовом прилагођавању законима који настоје да заштите осетљиве друштвене групе. Емитовање туче, свађе, псовки, вређања шаље деци поруку да је таква врста понашања не само прихватљива – јер се емитује на „великој“ телевизије, него чак и пожељна – јер су актери обасути пажњом јавности, а с том пажњом стиже и популарност и новац.

И не, није за утеху препорука психолога да родитељи треба да поведу рачуна о садржају који гледају њихова деца. Све се то, захваљујући мобилним телефонима и друштвеним мрежама које шире „најсочније“ инсерте, одавно отело контроли. Проблем се сече тамо где је настао, и крајње је време да се озбиљно позабавимо местом ове врсте програма на телевизији с националном, јавном фреквенцијом. Њој је одавно место на некој „пеј ТВ“ платформи, као и свуда у свету који толико тежимо да достигнемо. Али, то би уједно значило да власници телевизија које емитују овај садржај морају да се одрекну великог дела зараде. А то ће се десити, па, кад Имагинаријум зађе у лимбург месец. Не пре.

Ивана Радоичић