okoTVoko: Osvetliti put do mozga
Nismo dugo pričali o rijaliti šou programima, zar ne? Jesmo, naravno, dosadili smo i bogu i svetu, potukli smo čak i rekord u megadosadnosti koji su jesenas postavile smrdibube.
Ipak, o rijaliti programima ima mnogo toga da se kaže, a ne mora svaka priča da bude loša.
Među brojnim vrstama rijaliti programa, koje uključuju programe „strukturisane realnosti“ kao što su „Parovi“ i „Zadruga“, preživljavanja, lični mejkover (doterivanje, glancanje i biranje garderobe) na našim televizijama mogu se videti i neke druge podvrste. Najplemenitiji rijaliti šou vodi Tamara Grujić, a zove se „S Tamarom u akciji“ i pripada podvrsti mejkover programa – renoviranja doma.
A Tamara to radi već šest godina s altruističkim ciljem, da ulepša neke teške i tužne životne priče. Svaka sezona imala je petnaestak epizoda, a kako je juče završena šesta sezona, nije teško izračunati da je njena ekipa sa sponzorima i prijateljima emisije usrećila skoro osamdeset porodica u Srbiji. Samo ove godine renovirano je 1.200 kvadrata životnog prostora za 13 porodica u zapadnoj Srbiji.
Poslednju epizodu već drugu sezonu Tamara posvećuje nekoj instituciji. Prošle godine to je bilo Dečije onkološko odeljenje Pedijatrijske klinike u Kragujevcu, u saradnji s Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka NURDOR, ove godine renovirane su prostorije Udruženja obolelih od cerebralne i dečije paralize u Užicu.
Konkurs je stalno otvoren, a Tamara i njena dvadesetčetvoročlana ekipa, ne posustaju. Posle kraćeg odmora nastavljaju serijal snimanjem novih epizoda, a ove godine pažnju će posvetiti porodicama iz centralne Srbije i Šumadije. Sve ćemo moći da gledamo na jesen, a u međuvremenu će čelnici Radio televizije Srbije naći načina da nas podsete na najlepše trenutke sa snimanja ovog, drugačijeg rijalitija. Reprizama, naravno.
Ali, za razliku od bacanja kletvi na stoto repriziranje domaćih serija, ove reprize ne mogu da dosade. Jer, svaka priča potresna je na svoj način. Svaka emisija nosi snažnu poruku da i u najcrnjem tunelu postoji tračak svetla i da pažnju treba usmeriti na to da se bližnjem u nevolji nađeš jer ćeš steći doživotnog prijatelja i nekog ko će tebi jednog dana priskočiti u pomoć ako zatreba.
Da smo narod koji voli da kuka i da se mršti, ali i da priskoči u pomoć, pokazalo se više puta. Govore o tome i brojne akcije prikupljanja pomoći za lečenje dece u inostranstvu, za nabavku ogreva za mnogočlane siromašne porodice, skupljanje čepova za nabavku invalidskih pomagala. Novinarski poziv ume da bude plemenit, a televizija ume kad hoće, da posluži stvarnoj svrsi: promociji civilizacijskih vrednosti i promociji zajedništva, plemenitosti i brige o ljudima. Pokazuju to i sponzori, radnici koji pomažu izgradnji, dovršavanju odabranih domova, ali i komšije i prijatelji porodica čije se kuće renoviraju, koji redovno priskaču u pomoć, donoseći hranu, čuvajući decu i radeći pomoćne poslove.
Zato je sasvim lako zaboraviti na one druge rijaliti programe. Tamara nam svojim „rijalitijem“ osvetli put do mozga.
Ivana Vujanov
