OkoTVoko: Od uranka do zornjaka

Pevačicu Novih fosila su sahranili dva puta za 28 godina. E moj Saša, rekoh sebi, baš si Novi fosil i dinosaurus.

Toliko toga se promenilo za dvadeset i pet godina koliko radim emisiju „Tabloid”. Televizije niču kao pečurke posle kiše. E sad ako imate jednog provajdera, nemate određene kanale, a ako imate drugog provajdera, opet nemate sve kanale. Pa onda trč na Jutjub da sve pogledate. Ali malo morgen, što bi rekao Sloba Milošević. Postoje ratovi distributera i na drugim nivoima. Jovana Joksimović je zapalila Instagram vešću da je neko presekao optičke kablove kako bi sprečio emitovanje njenog prvog Uranka. Prethodila je baražna vatra tabloida prema voditeljki gde su skandaloznim naslovima elabolirali njen minić. Koliko poznajem Aleksandra Tijanića taj mag televizije nikad ne bi na male ekrane pustio ništa što nije po RAI ili BK standardima. Jovana je tako dokazala da nacionalne frekvencije nisu više tako bitne jer se i na kablu lepo živi i radi. To potvđuje ogromni studio i fantastično svetlo.

Nisam mogao da ne pogledam čedo di-džej Žeksa koje se zove Red televizija. To je dokaz da Jutjuberi žele afirmaciju i u konvencionalnim medijima. Ali ne ide to tako lako je nedostaje vokabulara i obrazovanja. Sve je previše opušteno i nekonvencionalno, a tretiraju se i ozbiljne teme. Naravno, uvek se pazi da gost bude ososba koja diže rejting, ali mi smo takva zemlja. Nema više opsežnih audicija za pojavljivanje pred malim ekranima. Nema pijačnog barometra i reporterske škole, nego trk u voditeljsku stolicu. Ovo je zemlja u kojoj bi svi da pevaju, igraju i vode TV program. Svi misle da sve znaju, iako je pravi posao novinara da pronađe adekvatnog i stručnog sagovornika i da mu odgovori na pitanja. Ne može se svakome dati prostor u medijima a da to ne odobri stariji urednik. Gde su lektori, gde su urednici, gde su novinari stasali na reporterskom hlebu a ne na rijalitiju. Ali takvih kao da više nema ili nikom nisu interesanti jer su za današnju decu stari mediji spori - sada znamo i zašto - informacija se mora proveriti! I šta da kažem talentovanoj deci koji žele svojih pet minuta slave. Idite u rijaliti program pa ćete posle voditi vesti. Šta će vam fakulteti, šta će vam škola dikcije i reportersko iskustvo, šta će vam pisanje vesti i izveštaja, šta će vam razgovori s narodom.... Slušajte treš da biste imali šansu da radite na televiziji. Budite što luđi, bezobrazni i nepismeniji da biste dobili sekund medijske slave.

Ali neće biti ni slave ni popularnosti dok god je mala bara a mnogo medija. Sad gotovo svaki tabloid ima svoj portal, sa video produkcijom. Glava da te zaboli od broja kanala, od novih TV lica, a nikog da upamtimo. Posebno ne volim da mladim ljudima budem neki „drndoš” koji će da drži slovo i da bude kao onaj čiča iz Mapet šoua. TV novinarstvo nije prolazak kroz tržni centar niti je lični instagram profil gde možete da se kerebečite. Mediji su ozbiljna stvar. I onda me neko pita zašto je gledalište smoreno i zašto se vraćaju stara lica. Mladi početnici koji žele da budu šik i duhoviti, mogu da se ugledaju na Aleksandru Jeftanović, Boška Jakovljevića i Dragana Marinkovića Macu. Tu nema brljanja sa padežima.

Ono što mi trenutno gledamo je katastrofa sa dikcijom i načinom  izražavanja koji je uvek u stilu „slatka moja” ali bez Frau Gabrijele. Sve je glamurozno, a bezlično. I svi smo smoreni. Ili je Srbija toliko bogata zemlja da imamo budžete za tolike televizije ili se nešto drugo valja. Pršti, pršti bela staza svi čekamo Deda Mraza i Novu 2021. godinu. Ova koju smo bacili niz reku biće godina eksplozije novih televizija i TV lica. I dok je tako, ja uglavnom gledam Trezor na RTS planeti i slušam na Stingrej mjuzik i Balkan retro hits i plačem za vremenima kad su Saša Zalepugin, Zoran Predić i Aleksandar Tijanić bili glavne medijske face.

Aleksandar Filipović