OkoTVoko: Medijski zverinjak

Donirao je milione protiv korone i opet ga krive. Sve je radio sa čistim namerama. Sigurno je da je slušao savete i štaba i stožera koji su se kleli da će u junu korona da utihne. Novak se izvinio zbog zaraze koju su mi drugi, neodgovorni pojedinci doneli. A ko će da se izvini građanima koji su pukli i koji više nikome ne veruju. Stravične su i pretnje koje su osvanule na zidu u Splitu. Užasne su uvrede na društvenim mrežama. To samo znači da je čitav svet pošizeo.

„Topli zec” se vodi u delu inostranih medija protiv najboljeg tenisera na svetu, gde mu se gleda svaka izjava i gde se stalno hejtuje. Novakov problem je taj što nije po šablonima, što misli svojom glavom, što ima hrabrosti da kaže svoj stav. Samo je on smeo da peva i „Vidovdan” i Olivera Dragojevića i Miroslava Ilića i Džibonija i „Da li bi prala naše gaće, mače” sa „Tap 011”. Biti bolestan od korone danas nije sramota jer masovan je broj onih koji ne poštuju minim mera i prenose zarazu na druge. Novak je samo jedan od milion koji su stradali zbog neodgovornih pojedinaca. Ali je neverovatno koliko je ova situacija pokazala ljudsko zlo. Vedrana Rudan, Dino Rađa, Andrija Milošević samo su neke od ličnosti koje su stale u odbranu lika i dela Novaka Đokovića. Stravično je da čovek koji je toliko proslavio Srbiju doživljava takve napade u svojoj domovini koju je toliko proslavio. Što bi rekao Dino Rađa - miševi ga nabijaju na krst, a sve bi dali da su na njegovom mestu. U pravu je bio Duško Trifunović kada je napisao „Šta bih dao da si na mom mestu, da te mrze, a da ti se dive”. Pogledajte samo noćne klubove, javni prevoz, ulice, sednice niko ne nosi maske i svi su se opustili i raspustili ali je potrebno naći dežurnog krivca i to je idealno da bude Novak.

Da li je nacionalna izdaja reći da voliš Džibonija i da je Jadran lep? I ponovo je moderno biti i ustaša i četnik. I pedofili divljaju i nema prave kazne ni katarze kad ih je toliko i kad se po stadionima pojavljuju onakvi odvratni transparenti. Vedrana Rudan je u pravu kad kaže da je za pojedine zapadne medije Đoković „Balkanac i divljak”. Iako je to čovek koji je oličenje šarma i duhovitosti, ali mu se uspeh ne prašta.

A šta reći o protestima u Americi zbog ubistava Džordža Flojda i da je nekada najmoćnija država sveta na ivici građanskog rata. Ali to je sve posledica života u vremenima u kojim ponovo jačaju desnica, rasizam i neofašizam. Tolerancija je zaboravljena reč. Ko u bibliji, imamo muke po Novaku. Gledao sam jednu staru emisiju u kojoj je pametno zborila Sonja Savić: „Popularnost je znak da je sve prolazno”. I on, Isus, bio je popularan pa su ga razapeli. Pametne stvari sam čuo i od glumca Miloša Timotijevića koji je imao hrabrosti da se suprostavi homofobiji: „Želimo da živimo od sreće drugih, a ne da preziremo i mrzimo druge. U ovom svetu ima mesta za sve. A život može biti lep i slobodan. Ali smo se negde izgubili. Pohlepa nas je zatrovala i zabarakadirala nas je mržnja. Znanje nas je učinilo ciničnim a pamet krutim i bezobzirnim. Više nego ikad nam je potrebno da budemo humani, blagi i puni i razumevanja. Bez ovih osobina životi će nam biti puni nasilja i osećamo se izgubljenim. I ne zaboravite to da mi, ljudski rod, imamo sreću da ovaj život učinimo divnim i slobodnim”. I svako ko se suprostavio jednoumlju bilo da se zove za Novak ili Miloš za mene je svetlo na kraju tamnog medijskog vilajeta. Volim takve ljude, koji u opštoj medijskoj histeriji neće da budu ovce.

I zato trenutno slušam dok pišem ovu kolumnu refren Gabi Novak „Neću život miran tih, moje mesto je uz njih hrabre ljude”. Ne jurišam na barikade, sve revolucije koje sam preživeo su bile neuspešne. Ovo mi je peto vanredno stanje. Korona mi je psihički izazvala depresiju i medijsku paranoju. Ali ako nešto mogu i smem, to je da javno podržim dobre i hrabre ljude.

Aleksandar Filipović