ОкоТВоко: Медијски зверињак

Донирао је милионе против короне и опет га криве. Све је радио са чистим намерама. Сигурно је да је слушао савете и штаба и стожера који су се клели да ће у јуну корона да утихне. Новак се извинио због заразе коју су ми други, неодговорни појединци донели. А ко ће да се извини грађанима који су пукли и који више никоме не верују. Стравичне су и претње које су освануле на зиду у Сплиту. Ужасне су увреде на друштвеним мрежама. То само значи да је читав свет пошизео.

„Топли зец” се води у делу иностраних медија против најбољег тенисера на свету, где му се гледа свака изјава и где се стално хејтује. Новаков проблем је тај што није по шаблонима, што мисли својом главом, што има храбрости да каже свој став. Само је он смео да пева и „Видовдан” и Оливера Драгојевића и Мирослава Илића и Џибонија и „Да ли би прала наше гаће, маче” са „Тап 011”. Бити болестан од короне данас није срамота јер масован је број оних који не поштују миним мера и преносе заразу на друге. Новак је само један од милион који су страдали због неодговорних појединаца. Али је невероватно колико је ова ситуација показала људско зло. Ведрана Рудан, Дино Рађа, Андрија Милошевић само су неке од личности које су стале у одбрану лика и дела Новака Ђоковића. Стравично је да човек који је толико прославио Србију доживљава такве нападе у својој домовини коју је толико прославио. Што би рекао Дино Рађа - мишеви га набијају на крст, а све би дали да су на његовом месту. У праву је био Душко Трифуновић када је написао „Шта бих дао да си на мом месту, да те мрзе, а да ти се диве”. Погледајте само ноћне клубове, јавни превоз, улице, седнице нико не носи маске и сви су се опустили и распустили али је потребно наћи дежурног кривца и то је идеално да буде Новак.

Да ли је национална издаја рећи да волиш Џибонија и да је Јадран леп? И поново је модерно бити и усташа и четник. И педофили дивљају и нема праве казне ни катарзе кад их је толико и кад се по стадионима појављују онакви одвратни транспаренти. Ведрана Рудан је у праву кад каже да је за поједине западне медије Ђоковић „Балканац и дивљак”. Иако је то човек који је оличење шарма и духовитости, али му се успех не прашта.

А шта рећи о протестима у Америци због убистава Џорџа Флојда и да је некада најмоћнија држава света на ивици грађанског рата. Али то је све последица живота у временима у којим поново јачају десница, расизам и неофашизам. Толеранција је заборављена реч. Ко у библији, имамо муке по Новаку. Гледао сам једну стару емисију у којој је паметно зборила Соња Савић: „Популарност је знак да је све пролазно”. И он, Исус, био је популаран па су га разапели. Паметне ствари сам чуо и од глумца Милоша Тимотијевића који је имао храбрости да се супростави хомофобији: „Желимо да живимо од среће других, а не да презиремо и мрзимо друге. У овом свету има места за све. А живот може бити леп и слободан. Али смо се негде изгубили. Похлепа нас је затровала и забаракадирала нас је мржња. Знање нас је учинило циничним а памет крутим и безобзирним. Више него икад нам је потребно да будемо хумани, благи и пуни и разумевања. Без ових особина животи ће нам бити пуни насиља и осећамо се изгубљеним. И не заборавите то да ми, људски род, имамо срећу да овај живот учинимо дивним и слободним”. И свако ко се супроставио једноумљу било да се зове за Новак или Милош за мене је светло на крају тамног медијског вилајета. Волим такве људе, који у општој медијској хистерији неће да буду овце.

И зато тренутно слушам док пишем ову колумну рефрен Габи Новак „Нећу живот миран тих, моје место је уз њих храбре људе”. Не јуришам на барикаде, све револуције које сам преживео су биле неуспешне. Ово ми је пето ванредно стање. Корона ми је психички изазвала депресију и медијску параноју. Али ако нешто могу и смем, то је да јавно подржим добре и храбре људе.

Александар Филиповић