NININE MUSTRE: Puštanje

Pritisak joj skače, teške glavobolje je muče, zuji joj u ušima i danima ima osećaj da će da umre. U isto vreme još nekoliko bliskih ljudi doživljava slične simptome, neki su skoro potpuno paralisani situacijom, ali lekari ne nalaze uzroke za to stanje.

Ja primećujem da su mi emocije uzburkanije nego što je to uobičajeno, a snovi su mi mnogo življi i prepuni važnih poruka. Polako ali sigurno hvatam zajedničku nit svim našim simptomima. Još odavno se o tome pričalo u krugovima koje pratim decenijama. Došlo je vreme velikih preokreta na planeti i mi to snažno osećamo na svojoj koži. Stari sistemi se raspadaju i čak i oni koji to ne prihvataju poslednjih godina, sada jasno vide da tu šale više nema.

Sve što se sada ogoljuje, razotkriva, ruši i nestaje ne želi da nestane i očajnički se bori da zadrži svoje pozicije. Kako u preduzećima, ustanovama i raznim grupacijama, tako i u svakom čoveku, dešavaju se promene na ličnom planu koje nezadrživo menjaju ne samo naše fizičko stanje, nego sada već to svi primećujemo i našu psihu. Menja se i moja percepcija.

Više ne doživljavam ljutite i besne ljude kao pretnju, više mi je nekako žao što ne vide kuda ih to vodi. Ne vidim propadanje bilo čega, pa i mojih nekih ideja i maštanja kao problem, nego kao raščišćavanje prostora za dolazak nečeg novog i mnogo boljeg. Uviđam da sve lakše podnosim kada se prepustim, kada dozvolim da stvari i ljudi odlaze od mene, jer u tom slučaju oni bolji i za mene mnogo korisniji pojavljuju se odnekud iznenada i pale jedno po jedno svetlo u mom trenutno mračnjikavom svetu.

Što više posmatram svoje emocije i puštam da mi pokažu kuda da se okrenem, šta bi trebalo da razumem i prihvatim, a šta da odbacim, ja se osećam sve snažnijom. Glava je bistrija, donosim bolje odluke i sve kockice se slažu na svoje mesto.

Dobijam snažne i nedvosmislene poruke u momentima tišine i povlačenja u sebe: strah je naš najveći neprijatelj, on nas parališe i zamagljuje pogled, razboljeva i mrsi nam misli. Kada ga odbacim i setim se šta sam do sada preživela, jasno mi je da ću preživeti i ovo, samo je potrebno da se oslobodim balasta svih tereta koje sam nesvesno nosila sa sobom do sada.

Džabe tražimo pomoć spolja, svi naši odgovori čekaju nas unutra, samo još da naučimo da se povučemo u tišinu i budemo sami sa sobom, jer tek tu nas čeka svo ono blago za kojim tragamo celoga života. Pa kad je tako, šta otpadne, neka otpadne. Samo ono što ostane uvodi nas u novi i bolji svet. U njemu svetlo uvek pobeđuje.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com