Ninine mustre: Suština lepote
Na podijumu jedne, u to vreme veoma poznate diskoteke, dok smo se po običaju jako dobro provodile uz zvuke omiljene muzike, mojoj je drugarici prišla devojka i pitala je koliko ima godina.
Nakon što joj je ova otkrila da ima 27, devojka je oduševljeno prokomentarisala da izgleda odlično za svoje godine, okrenula se i otišla, očigledno zadovoljna što je nepoznatoj devojci udelila tako značajan kompliment. Sa druge strane, moja je drugarica ostala zabezeknuta pitajući se šta ima čudno u tome: „Nego kako ću da izgledam sa 27, pa nemam 107!“
Kad god pomislim na taj događaj, počnem da razmišljam o pojmu lepote i o tome kako ga površno doživljava veliki broj ljudi. Od devojaka se očekuje da u najmanju ruku izgledaju kao da su top modeli, a ni sa muškarcima nije mnogo drugačije. Jasno je da modni trendovi diktiraju taj obavezni savršeni izgled, ali je isto tako jasno da svi niti mogu niti bi trebalo da ga prate. Iako su ukusi različiti, danas sve više viđamo određeni tip devojaka i muškaraca i svi nekako liče jedni na druge. Devojke sve imaju slične usne, oblik očiju, obrve, jagodice, sve se slično šminkaju, kao da sve gledaju iste tutorijale za šminkanje na Jutjubu. Možda i jeste tako, kad malo bolje razmislim. I čini se kao da se nadmeću koja će koju bolje da iskopira. Moderni muškarci ne zaostaju u toj pojavi. Većina nosi iste patike, slične frizure, mirišu svi skoro isto... Kao da više niko ne želi da liči na sebe, svi bi hteli da izgledaju kao neko drugi. Kao da time što liče na druge hoće da pobegnu od sebe. Kao da je danas potpuno nepoželjno ličiti na sebe. Verujem da razlog za to leži u činjenici da mi ni ne znamo ko smo u stvari. Kako da ličim na sebe ako ne znam ko sam to ja? Kako da uopšte saznam ko sam to ja kada stalno tražim način da zabavim svoj um, ne biram čime ću ga zabaviti, samo da ne razmišljam malo dublje o sebi, o životu i o tome ko sam i šta radim ovde na ovoj planeti? Bežimo svi u površnost jer nas ona najmanje tera na razmišljanje. Kao da niko više ni ne želi da razmišlja, da promišlja, da kreira, spoznaje... svi bi samo da kopiraju, da se utope u osrednjost i da tamo obitavaju, sa što manje truda, sa što manje razmišljanja i što manje pitanja na koja nema odgovora na Guglu.
Nije to samo trend kod mladih. Većina ljudi tako živi, i ne radi se samo o spoljašnjem izgledu, mada on naravno prvi pada u oči. Ipak, poznajem neke koji su lepši što su stariji. Mudrost im tako uglanca oči, da sijaju kilometrima daleko. Osmeh im tako iskreno zablista na licu, da sve bore učini nevidljivim. I nikakvi silikoni, niti šminka, nisu im potrebni da maskiraju svoje godine, jer ih nose sa radošću i zahvalnošću zbog svega čemu su ih naučile. Tako moja prijateljica meni i danas izgleda kao da joj je 27. Spoljašnji izgled najmanje ima veze sa godinama. Kad težiš da spoznaš ko si, odbacuješ lagano sve ono što nisi i suština ljudskog bića izlazi na videlo. A upravo u toj suštini, nalazi se čista lepota. Zato neki dobro izgledaju ne samo za svoje, nego za sve godine.