NININE MUSTRE Ravnoteža
Ej, dosadilo mi je već to neprestano deljenje na materijalno i nematerijalno. Kako uopšte možemo da delimo nešto što je neodvojivo? Pa mi, ljudska bića smo i fizička i nefizička bića.
Imamo tela, ali imamo i osećanja, emocije i misli. Nisam ja samo ovo što hoda, niti sam samo ovo što oseća. Ja sam spoj oba! I dokle god se trudim da ta dva držim u ravnoteži, na dobrom sam putu da budem jedna zdrava, srećna i ispunjena osoba. Celovita! Za dostizanje te ravnoteže, postoje mnogobrojni recepti, putevi, prakse i sistemi, a ovaj koji ja koristim, možda bi mogao još kome da posluži.
Na sam pomen reči „ravnoteža“ ja zamislim vagu, onu starinsku, sa dva tasa sa strane, i onu iglu koja pokazuje koji tas i na koju stranu preteže. Da bi igla stajala na sredini, na oba tasa mora biti ista težina. To ne znači da će i gomilice onoga što je na tasu biti iste veličine. Zato kada razmišljam o balansu između mog fizičkog i onog drugog, energetskog dela, jasno mi je zašto se onim fizičkim, pojavnim, bavim mnogo više: zato što njega vidim! Ovaj drugi, energetski deo, ne vidim, mogu samo da ga osetim, ali je pitanje kako taj osećaj tumačim i koliko uopšte mogu da razumem šta se sa energetikom mog tela događa. O tome trenutno ljudsko društvo tek uči (više volim da kažem da se priseća) i nije lako razumeti zakonitosti koje tu vladaju, a još je teže primenjivati ih dosledno i na korist razvoja i napretka. Meni pomaže da zamišljam onu iglu koja pokazuje ravnotežu i ona mi jasno pokazuje šta mi je činiti: kada igla pređe na stranu fizičkog, onda mi je jasno da nešto fali na onom energetskom nivou. Tačnije, kada osetim da mi nešto fali u osećanjima, emocijama ili mislima, ja malo „poradim“ na fizičkom nivou. Odem lepo u šetnju, na plivanje ako mogu, u prirodu, u vožnju bicikla, ili na neko lagano vežbanje. Ubrzo se raspoloženje promeni, misli pročiste, osećanja prolepšaju i polako počnem da osećam da se vraćam u balans. Sa druge strane, kada vidim da mi nešto zafali fizički, nešto me zaboli, povredim se ili primetim neke promene na telu, onda se okrenem ka onom tasu na kojem se nalazi ona nevidljiva gomilica osećanja i misli, pa malo po njoj prekopam: O čemu razmišljam? Kako se osećam? Zašto se tako osećam? Ko je odgovoran za misli koje mislim? Uvek, ali baš uvek, stignu precizni odgovori na sva ova i slična pitanja koja sebi u tim situacijama postavim. Pronađem vezu između fizičkog stanja tela i onoga o čemu razmišljam i kako se osećam, pa promenom razmišljanja i fizičke delove popravljam. Kod svakoga su te veze drugačije, u zavisnosti od toga koji su delovi ličnosti došli na red da se osveste.
Idelno stanje, po mom uverenju je ono gde se igla na vagi stalno lagano klati na jednu, pa na drugu stranu. To znači da sam stalno u pokretu, primećujući promene i preispitujući sebe, dovodeći povremeno u balans svoje fizičko i energetsko stanje. Tada uživam i obično nešto kreiram, što fizički, što mentalno, sve dok ponovo ne izgubim ravnotežu. Tada kreće novi krug igranke sa ona dva tasa, dodajem, oduzimam, posmatram i premeravam, ali u odnosu na prethodni, u ovom krugu sve brže kapiram i u svemu više uživam.
Nina Martinović Armbruster
https://www.ninamartinovic.com