NININE MUSTRE: Obelodanjivanje
U momentima kada se suočavam sa toliko ružnoće i tame u svetu oko sebe, verujem da je moj zadatak zadatak da pronađem što više svetlosti u sebi i da tim sjajem rasteram što više tame oko sebe. Pa, ko želi da se pridruži, taj je dobrodošao.
Kada je čovečanstvo suočeno sa toliko tame sa koliko se mi upravo susrećemo, od najvećeg značaja je da potražimo svi svoju unutrašnju svetlost i radost.
Moja mustra je da u ovim momentima još pažljivije biram reči kojima se obraćam drugim ljudima, da još brižljivije stupam u akcije budno pazeći da od njih ima koristi što veći broj ljudi, da se sa što više pažnje odnosim prema ljudima i da osvešćujem kakve mi se misli vrzmaju po glavi, jer od njih sve počinje.
Godinama sam gutala raznoliku literaturu pokušavajući da postanem bolji čovek, da pročistim misli od onih poražavajućihkojima sam stalno kritikovala i sebe i druge i mislila sam da mnogo toga znam. Ali tek kada mi se desila velika tragedija u životu, tek tada sam dobila pravu priliku da sve ono što sam čitala primenim u praksi.
Prvih nekoliko meseci nakon iznenadne smrti bliske osobe, bila sam paralisana i očajna i to je bio prirodan deo procesa tugovanja. Ali, kada sam primetila da je to počelo da se produžava i da me onesposobljava da dalje živim normalno, tada sam se zapitala zbog čega sam ja sve one knjige pročitala i one silne seminare pohađala.
Rekla sam sebi: „Hajde sada, Nina, da te vidim na delu! Hajde sada upotrebi sva ona znanja koja misliš da si usvojila!“ I tek tada je počela prava borba za preokret u mom životu.
I mogla sam da nastavim da funkcionišem normalnije. Vratila sam se u život mnogo jača i stabilnija.
Danas znam da iako drage osobe nikada ne prebolimo, niko nam ne brani da ih i dalje volimo. U našim srcima, zauvek imaju svoje mesto, i kada ih tamo smestimo bez ogorčenja što su otišli, oni kao da sijaju još jače i pomažu nam da kroz život sigurnije koračamo.
U meni zahvalnost budi svetlost, a ona bude toliko snažna da joj ni jedna tama ništa ne može. Kao što odlaze drage osobe, tako odlazi i ovaj svet sa svim svojim strahotama koje nam na svom nestanku obelodanjuje.
Drugačije ne bismo ni shvatili da više ne želimo u takvom brlogu da živimo, niti bismo otkrili koliko snage u sebi imamo. Rumi nas je pozvao da sve pažljivije posmatramo kada oko sebe vidimo previše tame, jer možda smo baš mi ta svetlost koju tražimo.
Nina Martinović Armbruster
