НИНИНЕ МУСТРЕ: Обелодањивање
У моментима када се суочавам са толико ружноће и таме у свету око себе, верујем да је мој задатак задатак да пронађем што више светлости у себи и да тим сјајем растерам што више таме око себе. Па, ко жели да се придружи, тај је добродошао.
Када је човечанство суочено са толико таме са колико се ми управо сусрећемо, од највећег значаја је да потражимо сви своју унутрашњу светлост и радост.
Моја мустра је да у овим моментима још пажљивије бирам речи којима се обраћам другим људима, да још брижљивије ступам у акције будно пазећи да од њих има користи што већи број људи, да се са што више пажње односим према људима и да освешћујем какве ми се мисли врзмају по глави, јер од њих све почиње.
Годинама сам гутала разнолику литературу покушавајући да постанем бољи човек, да прочистим мисли од оних поражавајућихкојима сам стално критиковала и себе и друге и мислила сам да много тога знам. Али тек када ми се десила велика трагедија у животу, тек тада сам добила праву прилику да све оно што сам читала применим у пракси.
Првих неколико месеци након изненадне смрти блиске особе, била сам паралисана и очајна и то је био природан део процеса туговања. Али, када сам приметила да је то почело да се продужава и да ме онеспособљава да даље живим нормално, тада сам се запитала због чега сам ја све оне књиге прочитала и оне силне семинаре похађала.
Рекла сам себи: „Хајде сада, Нина, да те видим на делу! Хајде сада употреби сва она знања која мислиш да си усвојила!“ И тек тада је почела права борба за преокрет у мом животу.
И могла сам да наставим да функционишем нормалније. Вратила сам се у живот много јача и стабилнија.
Данас знам да иако драге особе никада не преболимо, нико нам не брани да их и даље волимо. У нашим срцима, заувек имају своје место, и када их тамо сместимо без огорчења што су отишли, они као да сијају још јаче и помажу нам да кроз живот сигурније корачамо.
У мени захвалност буди светлост, а она буде толико снажна да јој ни једна тама ништа не може. Као што одлазе драге особе, тако одлази и овај свет са свим својим страхотама које нам на свом нестанку обелодањује.
Другачије не бисмо ни схватили да више не желимо у таквом брлогу да живимо, нити бисмо открили колико снаге у себи имамо. Руми нас је позвао да све пажљивије посматрамо када око себе видимо превише таме, јер можда смо баш ми та светлост коју тражимо.
Нина Мартиновић Армбрустер
