Ninine mustre: Naj posao
Toliko su okolnosti u kojima živimo uzburkane, da je veoma teško ostati u potpunosti pribran i gledati svoja posla.
Svako ima neki svoj način da se nosi sa sve brojnijim životnim izazovima na svim planovima: porodičnim, društvenim, zdravstvenim, poslovnim, partnerskim, roditeljskim, ljubavnim... svugde su neki izazovi koji nas teraju da se preslišavamo, da se pitamo gde to grešimo i kako da se promenimo.
Neki ljudi to rešavaju bekstvom u više angažovanja, u zauzetost raznim poslovima, ili idu od seminara do seminara, učeći nove veštine, stičući nova znanja, ili beže u neke opijate kako bi bar na kratko pobegli od teskobe i brige, bave se drugima, ili pticama, ili životinjama... ali većina beži od sebe, trudeći se da pronađu rešenja negde spolja. Baš tamo gde ih sasvim sigurno nema. Odgovori na sva pitanja i rešenja za sve probleme leže isključivo u nama samima.
Shvatila sam to odavno onako u glavi, kognitivno, ali teško mi je to i sprovesti u život. Barem meni je prilično teško, a kako primećujem, ni većini drugih oko mene, nije ništa lakše. Ipak i dalje, povremeno pokušavam da dobijem razne informacije gledajući nečije intervjue, neke video snimke sa temama koje me zanimaju, čitajući knjige u potrazi za odgovorima koji će mi pomoći da bolje i smislenije živim. A sve to tako malo vredi u odnosu na introspekciju – samoposmatranje i delovanje u skladu sa tim šta o sebi otkrijem.
Posmatrajući svoje reakcije, mnogo toga o sebi sam naučila. I to je to. Tu sam stala i dugo vremena nisam mrdala. Da, uvidela sam neke mustre koje se ponavljaju, ali nisam na tome mnogo radila. Upala sam u zamku najslađe rečenice na svetu „Ja sam takva“. To je rečenica u kojoj se svaka potraga za sopstvenim razvojem i rastom završava. Tu lupim pečat i zatvorim knjigu. A onda nastavim da kukam kako mi nešto u životu ne ide, kako valjda zaslužujem bolje i više i kako je ceo svet protiv mene, ne kapirajući da svet za mene ni ne haje. Jedino ja sama mogu da se pozabavim sobom.
Zato postoje stručnjaci, psihoterapeuti, koji znaju da mi postave prava pitanja na koja ću sama lako da pronađem odgovore. Jer odgovori su kao što sam već odavno naučila, svi u meni. Kada pronađem odgovore, sledi još jedan kompleksan i težak posao, a to je da uradim nešto povodom tih odgovora. To u glavnom podrazumeva promenu u ponašanju, tj. menjanje nekih mojih navika, a to je zaista težak posao.
Dobra vest u svemu je što trenutne energije na planeti koja uveliko ulazi u svoje novo doba, podržavaju promene, pa je malo lakše sprovesti odluke u delo nakon što ih donesem. Sve se razotkriva, sve izlazi na površinu i čitav se svemir uskomešao da ja (kao i sva živa bića) sprovedem do kraja spostvenu transformaciju u boljeg i srećnijeg čoveka. Neka nam je srećan ovaj najvažniji posao na svetu, jer kada mi budemo bolji, zna se u kakvom ćemo svetu živeti.
Nina Martinović Armbruster
