Нинине мустре: Нај посао

Свако има неки свој начин да се носи са све бројнијим животним изазовима на свим плановима: породичним, друштвеним, здравственим, пословним, партнерским, родитељским, љубавним... свугде су неки изазови који нас терају да се преслишавамо, да се питамо где то грешимо и како да се променимо.

Неки људи то решавају бекством у више ангажовања, у заузетост разним пословима, или иду од семинара до семинара, учећи нове вештине, стичући нова знања, или беже у неке опијате како би бар на кратко побегли од тескобе и бриге, баве се другима, или птицама, или животињама... али већина бежи од себе, трудећи се да пронађу решења негде споља. Баш тамо где их сасвим сигурно нема. Одговори на сва питања и решења за све проблеме леже искључиво у нама самима.

Схватила сам то одавно онако у глави, когнитивно, али тешко ми је то и спровести у живот. Барем мени је прилично тешко, а како примећујем, ни већини других око мене, није ништа лакше. Ипак и даље, повремено покушавам да добијем разне информације гледајући нечије интервјуе, неке видео снимке са темама које ме занимају, читајући књиге у потрази за одговорима који ће ми помоћи да боље и смисленије живим. А све то тако мало вреди у односу на интроспекцију – самопосматрање и деловање у складу са тим шта о себи откријем.

Посматрајући своје реакције, много тога о себи сам научила. И то је то. Ту сам стала и дуго времена нисам мрдала. Да, увидела сам неке мустре које се понављају, али нисам на томе много радила. Упала сам у замку најслађе реченице на свету „Ја сам таква“. То је реченица у којој се свака потрага за сопственим развојем и растом завршава. Ту лупим печат и затворим књигу. А онда наставим да кукам како ми нешто у животу не иде, како ваљда заслужујем боље и више и како је цео свет против мене, не капирајући да свет за мене ни не хаје. Једино ја сама могу да се позабавим собом.

Зато постоје стручњаци, психотерапеути, који знају да ми поставе права питања на која ћу сама лако да пронађем одговоре. Јер одговори су као што сам већ одавно научила, сви у мени. Када пронађем одговоре, следи још један комплексан и тежак посао, а то је да урадим нешто поводом тих одговора. То у главном подразумева промену у понашању, тј. мењање неких мојих навика, а то је заиста тежак посао.

Добра вест у свему је што тренутне енергије на планети која увелико улази у своје ново доба, подржавају промене, па је мало лакше спровести одлуке у дело након што их донесем. Све се разоткрива, све излази на површину и читав се свемир ускомешао да ја (као и сва жива бића) спроведем до краја споствену трансформацију у бољег и срећнијег човека. Нека нам је срећан овај најважнији посао на свету, јер када ми будемо бољи, зна се у каквом ћемо свету живети.

Нина Мартиновић Армбрустер

нинамартиновиц.цом