NININE MUSTRE: Smena
Nijedna smena godišnjih doba nije tako upadljiva i omiljena kao što je smena između zime i proleća. Ima naravno među nama ljudima i izuzetaka koji iz nekih razloga ne vole proleće, ali su oni u manjini. Većina ljudi se raduje dužim danima, cvetanju i ozelenjavanju prirode koja se budi i novom periodu izobilja.
Buđenje prirode neminovno budi i bujanje života u svakom živom biću, pa i u ljudskim bićima. Iako smo skloni da zanemarujemo prirodne zakone i ne hajemo mnogo da se prilagođavamo promenama koje su u prirodi neminovne i očigledne, budući da smo i sami neodvojivi deo prirode, mi te promene itekako osećamo na svojoj koži, a pre svega u svojoj duši.
Jedna od posledica ove smene godišnjih doba jeste i jedna uobičajena, ali ne tako omiljena pojava koju nazivamo prolećni umor. Ne znam da li ga osećaju i biljke i životinje, ali znam da meni povremeno taj umor baš ume da pokvari doživljaj buđenja prirode. U stvari, čisto sumnjam da ga biljke i životinje osećaju, jer verujem da se meni taj umor događa kada sam prezasićena svim onim stvarima, mislima i događajima koje nepotrebno vučem sa sobom kao neki teret kojeg mi je iz nekog razloga teško da se otarasim.
Kao kada u ormarima držim garderobu koju ne nosim godinama, samo zato što mi je žao da nešto bacim, a zapravo mi stvara gužvu, opterećuje me i ne dozvoljava da nešto sveže i novo dođe u moj život. Ne mislim tu naravno samo na garderobu, ali gužva u ormaru je simbol za pretrpan život koji bi morao malo da se rastereti nepotrebnih gluposti kako bih prodisala. Zato se veliki prolećni umor leči velikim prolećnim čišćenjem.
Pored ormara, veoma je važno da raspremim misli, da proverim i provetrim svoja uvrernja, da pretresem svoje navike i da sve ono što mi više ne služi lepo sklonim i napravim mesta za nešto novo. Jer kao što se ofuca i podere garderoba, tako se ofucaju i misli. Ono što mi je služilo do pre nekoliko godina, jednostavno ne služi više. Mnoge moje navike koje sam stekla iz čiste potrebe da preživim, sada mi više nisu potrebne, jer sam kao i uvek do sada preživela, ali to što sam preživela možda upravo njima zahvaljujući, ne znači da moram da ih negujem i dalje. Ako nastavim da se na isti način ponašam, navike postaju opterećenja i na kraju se pretvaraju u prepreke i blokade da napredujem dalje u svom životu.
A ja volim da rastem, da se menjam i da napredujem. Duboko u duši osećam da je to jedan od najvažnijih razloga zašto se uopšte i nalazim na ovoj planeti u ovom trenutku. Osećaj prolećnog umora signalizira mi da je krajnje vreme da se oslobodim svega onoga što mi više nije potrebno, kako bih dalje mogla da učim nešto novo, da stičem nove navike, uverenja i znanja. Jeste da i poneko drvo još uvek ima suvih, neopalih listova na granama, ali i oni će brzo nestati pod naletom prolećnih kiša i vetrova, kako bi novo, mlado lišće donelo nove sokove i obnovilo drvo da bi dalo nove sočne plodove. Dobro nam došlo novo proleće, neka nam donese nove uvide, znanja i navike. Srećna nam smena godišnjih doba!
Nina Martinović Armbruster