Luis Komfort Tifani: Art nuvo u bojama tifani stakla

Luis Komfort Tifani (Louis Comfort Tiffani 1848–1933) bio je sin poznatog njujorškog zlatara, a njegov raskošni način života i porodične veze s umetničkim svetom u Evropi i Americi, zajedno s njegovim talentom i posvećenošću, odveli su ga na vodeću poziciju u pokretu art nuvo. Svoju karijeru talentovanog slikara započeo je krajem 1860-ih, putovao je u inostranstvo, a u 31. godini (1879) počeo je da se bavi dizajnom enterijera, da bi se od sredine 1880-ih godina potpuno „utopio” u umetničko staklo.

Godine 1865. Tifani je otputovao u Evropu, a u Londonu je posetio Muzej Viktorije i Alberta, čija je bogata kolekcija rimskog i sirijskog stakla duboko uticala na njega. Divio se obojenosti srednjovekovnog stakla i bio je ubeđen u to da se kvalitet savremenog stakla može poboljšati.

Na Tifanija je uticao i pokret Arts and Crafts (Umetnost i zanatstvo) u Britaniji, sa svojim uverenjima u povratak u ručnu izradu i njihovim ciljem da se umetnost učini dostupnijom. Kao i drugi uključeni u taj pokret, on je pokušavao da kombinuje svoj talenat za umetnički dizajn s veštinama zanatlija. Ishod, kao i kod njegovih savremenika u Evropi (naročito Lalika i Galea), bio je dvojak: s jedne strane, sopstvene genijalne kreacije, a s druge, veliki broj „industrijskih” predmeta napravljenih u njegovom dizajnu. U slučaju Tifanija to uključuje većinu njegovih lampi i mnogo malih staklenih posuda.

Veliki napredak u poboljšanju tehnike izrade vitraža napravio je upravo Tifani. On je posvetio trideset godina svoga života izučavanju stakla i vitraža. Uspeo je da unapredi tehniku izrade vitraža i stvorio stakla neprevaziđenih boja i lepote. Tako su nastale čuvene tifani lampe, koje su poznate svima, koje se rade takođe vitraž-tehnikom. Naime, Luis Tifani je patentirao novi način izrade vitraža, a to je lepljenje komada stakla bakarnom folijom, zatim spajanje komada stakla kalajem koji se topi lemilicom i ravnomerno razvlači po spojevima stakla. Takav metod je najpristupačniji ljudima koji se profesionalno bave izradom vitraža, a i onima kojima je to hobi.

Cene tifani stakla su „prava sitnica” jer stone lampe dostižu i preko 2,8 miliona dolara, a ima ih i za 300.000 i za 1,5 milion američkih novčanica. Lusteri se kreću od 100.000 dolara pa do preko miliona.

Mada, nije sve tako skupo, s obzirom na to da se mogu naći vaze ili činije od iridescent stakla po cenama od 500 dolara pa naviše.

Godine 1892. je pozvao Artura Neša iz Vebove staklare u Engleskoj da emigrira u Sjedinjene Države i zajedno su stvorili staklorezačku firmu „The Stoyrbridge Glass Company” na Long Ajlendu. Njegove delikatne, iridescent vaze, koje imaju magični metalni sjaj u nijansama zlata ili plave, bile su izuzetno popularne.

Staklo tifani se odnosi na mnoge i razne vrste stakla razvijene i proizvedene od 1878. do 1933. godine u „Tiffani Studios” u Njujorku. Tu su „opalescent glaš", „Favrile glass” (iridescent), „Streamer glass”, „Fracture glass, „Fracture-streamer glass”, „Ripple glass” „Ring mottle glass”, „Drapery glass”…

Danas je, svakako, bilo koji komad originalnog tifani proizvoda dragocen i ima relativno visoku cenu, a dela muzejskog kvaliteta dostignu astronomske vrednosti na aukciji. Cene su stalno rasle od šezdesetih godina prošlog veka. Čak i kad je napravljeno, tifani staklo je bilo skupo i ostalo je statusni simbol.

Međutim, na svakom koraku vreba i falš. Postoje na hiljade  reprodukcija tifani stakla, posebno tifani lampi. Veoma su atraktivne, ali i mnogo jeftiniji od originala.

Dejan Urošević