Kanadska glumica Kristi Berk o seriji „The Ark”: Zavolela sam Srbiju

Harizmatičnu glumicu imali smo priliku da upoznamo na samom snimanju u filmskom studiju u Beogradu, gde smo još tada saznali da će zaigrati oficirku niskog čina na svemirskom brodu koji se, iako je krenuo na specijalnu misiju spasavanja čovečanstva u vreme kada ljudska vrsta izumire, nađe u veoma teškoj situaciji u kosmosu.

Njena junakinja prinuđena je da se uzdigne iznad svih svojih mogućnosti ne bi li se čovečanstvo uspelo spasiti. Ne zanima je moć ili ego, već ona želi da bude najbolji mogući vođa i da svemirski brod, na kome se nalazi sa ostatkom ekipe, uspešno završi svoju misiju. U ekskluzivnom intervjuu za naš list kanadska glumica otkrila je da je mnogo teže biti kapetan broda, nego što je ona sama mislila, ali i to da je Šeron Garnet, koju igra, drugačija od nje.

– Kada su me izabrali za ovu ulogu rekla sam: „Oh, stvarno? Ja? Mislite da mogu da vodim ljude?”. Šeron je veoma promišljena, mislim da je kod nje sve tako proračunato i promišljeno i da razmišlja i pre nego što progovori. Ona zaista razmišlja o celini umesto o sebi. Ja sam veoma spontana i slobodna, a ona je na neki način veoma kruta i stroga. Bilo je veoma interesantno igrati nekoga ko nisam ja – počela je priču za naš list glumica Kristi Berk i dodala da oseća veliku odgovornost jer je učestvovala u ovakvoj seriji.

Šeron se u seriji suočava sa dilemom da li da ostvari svoju misiju ili da svoj tim učini bezbednim. Da li je moguće postići i jedno i drugo i kako?

– Da, mislim da je moguće postići oboje. Ponekad morate učiniti pogrešnu stvar da biste uradili pravu. Mislim da je moguće obaviti takvu misiju, ali i učiniti je bezbednom. Ali, postoji i kompromis žrtvovanja. Šeron nikada neće uspeti da bude 100 odsto u obe stvari.

Šta biste vi žrtvovali da ste kapetan?

– Ne bih bila kapetan! Ja bih žrtvovala misiju. Mislim da je ljudski odnos za mene uvek bio to nešto zbog čega volim glumu. On je smisao života. Bez ljudske konekcije kome je stalo do bilo kakve misije u svemiru? Koga bih nazvala i rekla da sam u tome učestvovala? Radije bih imala jedan dan sa neverovatnim ljudima nego deset godina bez onoga što želim da dobijem.

Dobili ste priliku da snimate van svoje zemlje i ostanete u Srbiji nekoliko meseci. Kako vam se dopala naša zemlja, ali i scenografija koja je dočarala svemirski brod?

– Zavolela sam Srbiju. U roku od 24 sata, nakon što sam dobila ovu ulogu, bila sam u avionu za Srbiju i nisam mogla da verujem šta mi se dogodilo. Scenografija je zaista vanvremenska, a kada sam videla snimljen materijal shvatila sam da izgleda još neverovatnije. Čim sam videla scenografiju rekla sam: „Ljudi, mislim da pravimo svemirski šou!“. Autor serije Din Devlin, koga obožavam, poveo me u razgledanje prvog dana da mi sve pokaže. Već tada se sve uklopilo, jer smo bili u punoj svemirskoj opremi. Nikada pre nisam radila sa zelenim ekranima. Svi smo, već na prvom snimajućem danu, stajali, posmatrali scenografiju i zaboravili svoje replike jer smo bili zapanjeni.

Otuđen svet bez kontakta

Šta mislite šta serija poručuje o svetu u kome živimo i šta bi gledalac trebalo da usvoji od svega ovoga?

– Mislim da smo trenutno u zaista teškoj situaciji u svetu, stvari su veoma razdvojene. Svet se oseća veoma otuđenim posle Kovida, bez kontakta smo jedni s drugima. Ono što volim u ovoj seriji jeste upravo zajedništvo. To je ono što se nadam da će gledaoci shvatiti iz cele priče - svi se pridružujemo jedni drugima. Mislim da je „The Ark” avanturistička serija veoma brzog tempa koja ima visok ljudski kvalitet, u smislu da svako može da je gleda i pronađe nekoga sa kim se može povezati.

Da li vam se dopada naučnofantastični žanr?

– Volim sve žanrove, veliki sam filmski štreber. Zaista sam zahvalna što sam deo naučne fantastike. Zanimljivo je da moj tata radi u filmskoj industriji, gradi svemirske brodove i to već duže vreme, to je njegova specijalnost. Radio je na nekim neverovatnim serijama, tako da sam uvek odrastala uz propitivanja o svemiru i razmišljala kako je to uzbudljiv svet. U Vankuveru, odakle sam, radimo mnogo naučne fantastike, ali nikada nisam bila u velikoj meri uključena u naučnofantastičnu seriju. Tako da se osećam zaista zahvalno.

Da li ste imali inspiraciju ili uzora koji vam je služio da se pripremite za ulogu?

– Radila sam sa svojim glumačkim trenerom u Njujorku, Betani Kaputo, a kad god krećemo u izgradnju nekog lika uvek se zapitamo: „Šta pokušavamo da kažemo svetu?“. Videli smo toliko jakih ženskih uloga i razmišljala sam o tome šta ćemo dodati toj neverovatnoj enciklopediji velikih ženskih glavnih likova. Sada sam i ja postala deo toga i ne mogu da verujem! Odatle smo krenuli, razmišljajući o tome šta je važno u vezi sa ovim likom. Zatim sam gledala svaki naučnofantastični ženski film, poput klasika „Alien”, ali ne samo naučnu fantastiku već i neke akcione,  poput ostvarenja „Tomb Rajder”. Gledala sam i govore bivšeg američkog predsednika Obame i pokušala da shvatim zašto su ljudi toliko dirnuti njegovim govorom, a onda sam gledala i obraćanja Elona Maska. Mislim da ćete uvek moći da pronađete umetnost i pesme za koje kažete: „to je prava!“.

Vladimir Bijelić

Foto: SYFY, NBCUniversal International, Aleksandar Letić