Milica Tomašević o serijama „Drim tim”, „Drug Marko” i „Igra sudbine”

U toj toploj komediji o nesvakidašnjoj porodici koja nije uspela u fudbalu, ali jeste u životu, kroz novih 12 epizoda u kojima ćemo videti kako dalje napreduje porodica Ike Srdića, Danica će, kako nam otkriva glumica, doživeti transformaciju, jer će ova dobro poznata ekipa usled neočekivanog obrta u njihovim životima, morati da se prilagodi novom stilu života.

– Komedija je uvek prisutna u ovoj našoj priči i to je ono što mogu sigurno da obećam publici. Možete da očekujete mnogo uživanja i smeha u raznim situacijama koje nam donosi druga sezona, na čelu sa Lazarom Ristovskim, koji igra Iku Srdića. Cela ta fudbalska porodica u seriji, koja je sama po sebi, kad ih gledamo sa strane, dovoljno duhovita i smešna, stvarno pruža jedan spektakl i, iskrena da budem, jedva čekam i ja da gledam drugu sezonu. Već imam i neke  od epizoda koje su mi omiljene – priča za Dnevnikov TV magazin glumica Milica Tomašević i dodaje da je i sama veliki ljubitelj serije „Drim tim”. – Već kada smo radili prvu sezonu cela priča mi se veoma dopala i drago mi je što je naišla na pozitivne kritike među publikom. Međutim, bez lažne skromnosti ili nekih najava pompeznih, zaista očekujem spektakl od druge sezone. Uživam u snimanju posebno što je tu stara ekipa, a pridružuje nam se i mnogo novih likova. Radnja je tako napravljena da serija može da ima nebrojeno mnogo sezona, jer imamo veliki broj likova, lepezu šarenih karaktera. Svaki lik priča za sebe priču, kao što je i Danica, koju ja igram.

Kakvu će to promenu vaša Danica u nastavku doživeti?

– Danica je, sama po sebi, takva da je uvek na svoju ruku i uvek drugačija od ostalih likova i ukućana. To što će doživeti fizičku promenu nakon jedne epizode samo je jedan segment i posledica tih njenih promena. Desilo se da je ona dočekala nešto u čemu će konačno biti zadovoljna i videti neku veliku priliku i šansu. Zbog toga se u jednom momentu za 360 stepeni preokrenula, ali na samom kraju ćemo otkriti, ipak, da li se Danica vraća na svoje prvobitno stanje ili je ostala dosledna tome. Ko zna, možda ćemo to u nekoj od narednih sezona dalje raščlanjivati. Zanimljiva mi je Danica za igru.

Rekli ste da ste veliki fan ove serije. Šta je to zbog čega vam je toliko prirasla srci i šta je možda njen glavni adut u odnosu na ostale u ponudi na domaćim televizijskim kanalima?

– Postoji mnogo faktora zašto je volim. Prvo, u njoj igra jedna posebna ekipa uz energija koja vlada na ovom terenu - „Bulbulderu”, gde snimamo. Ništa nije slučajno kada kažemo: „Drim tim”. Mi smo svi zaista kao jedan drim tim, na čelu sa Lazarom Ristovskim i svim ostalim kolegama. Dovoljno je samo da poređate sve te likove jedan do drugog da vam ta slika bude duhovita i smešna. E sad naravno sve je stvar ko voli naš humor ili ne. Neko ga više voli, neko manje, ali sam sigurna da ovde neće biti propusta i greške i da ljudi neće ostati imuni, pa makar i ako to nije njihova doza humora. Ova serija donela je drugačiju priču o običnom čoveku i njegovim velikim snovima. Sve te likove iz serije možemo da prepoznamo u našem okruženju, samo su tako spojeni pa su svi specifični tako zajedno ilustrovani. Samim tim, kad je nešto živo i sa čim možemo da se poistovetimo, meni uvek bude zanimljivije za igranje. Ovo je sigurno jedna takva priča. Bitan je i razvoj svih tih likova i situacija, koje su do srži smešne i način na koji svi to igramo. „Drim tim” i u nastavku donosi mnogo smeha, šale, optimizma, nade, veru u ljude i ono što je suštinski najvažnije, a to je porodica. 

Nemam luksuz da se razbolim

Stiže li glumica koja izlazi iz projekta u projekat i snima gotovo svakodnevno da vodi računa o svom zdravlju, ishrani, načinu života generalno? Šta je to iza kulisa „glamuroznog” života?

– Ljudi zaista nemaju pravu sliku o tome šta znači taj život na setu, pogotovo kada ste u dva-tri projekta istovremeno. Kostimi koje nosimo na setu dosta su lagani i stalno vam preti mogućnost da se razbolite. Ipak, nemam taj luksuz da, ako sam se smrzla na snimanju ili se prehladila, kod kuće ležim dva dana, ne ustajem iz kreveta i pijem topao čaj. Posao je takav da sam stalno u „mašini”. Sutra je novi dan pa se snalazi kako znaš i umeš. Volim da budem profesionalac kad god nešto radim, ali sve to ima i neki danak. Ne treba, naravno, čovek preterivati i zatrpavati sebe obavezama. Treba i birati projekte koje ćeš da radiš, jer nije sve u tom glamuru, kako kažete, novcu ili čemu god. Ipak, dobro je dok ima posla, dok sam sad u ovim godinama, možda sutra ne bih mogla da nešto da igram kao sad, pa koriustim svakuj priliku i poziv od drgih ljudi sa kojima sam sarađivala da nastavim saradnju, da se družim i učim od kolega.

Ponovo ste ušli i u cipele Jovanke Broz u igrano-dokumentarnoj seriji „Drug Marko”. Hoćemo li u toj priči nešto otkriti o Jovanki, a da do sada nismo saznali u seriji koja se bavila samo njenim životom?

– Da budem iskrena, u toj seriji priča je bazirana na druge likove i Jovanku sam samo na dan oživela pa nije bilo ni prostora ni mogućnosti da se sada možda nešto novo kaže i sazna o njoj. Ipak, Jovanka je žena koja je nedorečena, misteriozna, neistražena, a to je ono što ljude vuče da se dodatno bave time. I sigurna sam da će se još mnogo puta ljudi vraćati i snimati serije i filmove o njenom životu, jer je zaista veoma inspirativna i slojevita sa raznih aspekata. Zahvalna sam što sam i ovaj put, pa makar i na dan, mogla ponovo da oživim Jovanku Broz, što ne znači da se i u budućnosti tako nešto neće desiti. Sve u svemu, Jovanka je jedan lik o kom nisam mogla ni da sanjam da ću ga nekada igrati. Ali, eto, snovi se ostvaruju. Bila bih srećna da dobijem još neku veliku heroinu da igram.

Nije više novost da ste se vratili u „Igru sudbine”. Jeste li za to vreme koliko ste se odmakli od Nadinog lika uspeli bolje da je sagledate i sada joj priđete iz nekog drugog ugla?

– Nisam mogla mnogo da se odvojim od Nade, prvo što je dugo igram, a onda i što uz nju učim, sazrevam i rastem. Meni je, pak, u pravom momentu došla ta pauza da malo sama sebe sagledam i preispitam. Imala je Nada preokrete i transformacije preko noći, tako da sam se trudila da je na pravi način opravdam i nađem neko zrno u tom liku kako bih mogla da tu njeno ponašanje koje se preko noći promenilo opravdam i iza toga stanem.  Naravno, publici se to dosta manje svidelo, nego ono kakva je Nada bila na početku. U ovoj sezoni vidimo da je Nada malo mućnula glavom i da se vratila pokajnički, što mi je drago, jer nailazim na pozitivne kritike publike i vidim koliko je taj lik svima nedostajao. I ta pauza, koliko god se tada činila da nije možda trebalo da se desi, vidimo da je samo neke dobre stvari donela. Kako seriji, tako i tom liku i čitavoj priči. Nada ide dalje. Ima nade za nju (smeh). Njena sudbina se i dalje okreće, kao i kod svih likova. Mislim da je ta serija i privukla toliku pažnju gledalaca jer su situacije tih likova one koje možemo prepoznati iz okruženja, to su priče kao i u „Drim timu”, ne toliko mračne i opterećujuće. Nema kriminala, crne hronike, ratova. Svima nam je potrebno da kad se vratimo u domove uveče odmorimo mozak i imamo pitkije štivo. Nešto što će nam pomoći da opustimo mozak od svih situacija o kojima stalno slušamo na sve strane pa još kada bismo svaki put morali ponovo da ih uvlačimo u sebe i o njima slušamo i gledamo pred spavanje bilo bi to stvarno previše.

Mnogo vaših kolega iz „Igre sudbine” prešlo je u „Zakopane tajne”. Zbog čega vi to niste uradili?

– Nastavila sam da igram svoju Nadu i idem svojim putem, a svima koji su otišli želim sreću na njihovom putu ka ostvarivanju snova i novih uloga. Moja sudbina je trenutno takva, ko zna zašto to tako treba, uvek se prepustim. Tu sam i dalje, a videćemo šta će sutra da nam donese.

Vladimir Bijelić