Japan s pogledom na kakiemon i imari
Početkom 18. veka evropski umetnici oslikavali su porcelan kineskim motivima, mada gotovo da pojma nisu imali kako Kina i Kinezi zaista izgledaju, a često nisu znali da zapravo imitiraju japanske “mustre”, a ne kineske.
Sve u svemu, kada se sada napravi pregled istorije vrhunskog porcelana na starom kontinentu ispada da je japanski stil ukrašavanja imao veći uticaj na evropski ukus nego kineski. Čak je i sam kineski način ukrašavanja pretrpeo japanski uticaj, a kakiemon i imari stilovi postali su sinonimi za vrhunsku primenjenu umetnost i oslikavanje porcelana. Treba takođe reći da se, iako je japanska proizvodnja porcelana razvila svoje stilove, uticaj kineske i korejske tradicije često i lako može pronaći.
Kako je tajna proizvodnje porcelana stigla do Japana ni do danas nije razjašnjeno jer postoje dve teorije. Prva teorija kaže da ju je direktno iz Kine doneo 1510. godine japanski grnčar Šonzui koji je posetio kinesku kraljevsku fabriku porcelana u Jingdeženu. Druga teorija tvrdi da su, nakon japanskih invazija na Koreju 1592. i 1598. godine, brojni iskusni korejski grnčari, koji su od Kineza naučili kako da proizvode fini porcelan, dovedeni u Japan. Neki od njih naselili su se u Ariti gde su otkrili porcelansku glinu - kaolin. Jedan od korejskih proizvođača porcelana bio je Ri Sampei i on se smatra “ocem” japanskog porcelana. Ova verzija je prihvatljivija jer nije identifikovan nijedan komad porcelana nastao pre kraja 16. veka.
Koja god da je od ovih teorija tačna, primerci japanskog porcelana ubrzo su se našli u Evropi zahvaljujući holandskim brodovima (Holanđani su dobili trgovački monopol 1641. godine).
Centar japanske industrije porcelana nalazio se na južnom ostrvu Kjušu. Najveći grad na Kjušu je Arita, dok je najveća obližnja luka nazvana Imari. Ta dva imena najvažnija su u istoriji japanskog porcelana za izvoz, što je važno i za ovu evropsku priču. Međutim, kada se dođe do kvaliteta i umetničke vrednosti, slika je mnogo komplikovanija. Zbog toga ćemo se usresrediti na dve, za Evropu i kolekcionare, najznačajnije mustre: kakiemon i imari.
Kakiemon porcelan dobio je ime po porodici za koju se kaže da je u Japanu uvela oslikavanje emajl bojama. Ovaj porcelan počinje sa svojim osnivačem, Kakiemonom I (oko 1596-1666), koji potiče iz porodice Sakaida. Sam porcelan proizveden je u području Arite i uglavnom je odličnog kvaliteta, a orginalni je najčešće u kvadratnim, osmougaonim ili šestougaonim oblicima.
Njegove svedene i stilizovane slike na porcelanu, koje su se sastojale od nekoliko pupoljaka ili rascvetalog drveta, ptica ili mitoloških životinja, kopirali su svi koji su u Evropi proizvodili porcelan od 1710. godine pa do dana današnjeg.
Cene japanskog porcelana zavise od vremena nastanka i od majstora, pa tako kakiemon vaze ili činije s početka 17. veka dostižu cene i preko pola miliona dolara, a što su mlađi, tako im cena pada.
Stare kakiemon komada je gotovo nemoguće naći u našoj bližoj i daljoj okolini, ali zato imari vaza, činija i tanjira ima i u našim krajevima. Cena im se kreće od 50 evra pa do 300.000.
Japanski porcelan obično nije potpisan, pa na osnovu pečata nećete moći da utvrdite ni njegovu starost ni vrednost.
Sledeća značajna dekoracija za evropski ukus i tradiciju bio je imari, uzorak rađen za izvoz, koji je ime dobio po luci iz koje je izvožen. Imari je postao sinonim za japanski porcelan s karakterističnom dekoracijom u kojoj dominira crveni i zlatni emajl na plavo oslikanoj podlozi. Najviše je izrađivan u 18. i 19. veku.
Naravno da kakiemon i imari nisu jedino što je izrađivano u Japanu, pa tako vrhunski kvalitet ima i porcelan izrađen u centrima kao što su Satsuma, Kutani... Plavo-beli aritin porcelan kopiran je na keramici oslikavanoj kobaltno-plavom na mnogim mestima u Evropi, od kojih je najpoznatiji holandski Delft...
Dejan Urošević