Јапан с погледом на какиемон и имари

Све у свему, када се сада направи преглед историје врхунског порцелана на старом континенту испада да је јапански стил украшавања имао већи утицај на европски укус него кинески. Чак је и сам кинески начин украшавања претрпео јапански утицај, а какиемон и имари стилови постали су синоними за врхунску примењену уметност и осликавање порцелана. Треба такође рећи да се, иако је јапанска производња порцелана развила своје стилове, утицај кинеске и корејске традиције често и лако може пронаћи.

Како је тајна производње порцелана стигла до Јапана ни до данас није разјашњено јер постоје две теорије. Прва теорија каже да ју је директно из Кине донео 1510. године јапански грнчар Шонзуи који је посетио кинеску краљевску фабрику порцелана у Јингдежену. Друга теорија тврди да су,  након јапанских инвазија на Кореју 1592. и 1598. године, бројни искусни корејски грнчари, који су од Кинеза научили како да производе фини порцелан, доведени у Јапан. Неки од њих населили су се у Арити где су открили порцеланску глину - каолин. Један од корејских произвођача порцелана био је Ри Сампеи и он се сматра “оцем” јапанског порцелана. Ова верзија је прихватљивија јер није идентификован ниједан комад порцелана настао пре краја 16. века.

Која год да је од ових теорија тачна, примерци јапанског порцелана убрзо су се  нашли у Европи захваљујући холандским бродовима (Холанђани су добили трговачки монопол 1641. године).

Центар јапанске индустрије порцелана налазио се на јужном острву Кјушу. Највећи град на Кјушу је Арита, док је највећа оближња лука названа Имари. Та два имена најважнија су у историји јапанског порцелана за извоз, што је важно и за ову европску причу. Међутим, када се дође до квалитета и уметничке вредности, слика је много компликованија. Због тога ћемо се усресредити на две, за Европу и колекционаре, најзначајније мустре:  какиемон и имари.

Какиемон порцелан добио је име по породици за коју се каже да је у Јапану увела осликавање емајл бојама. Овај порцелан почиње са својим оснивачем, Какиемоном И (око 1596-1666), који потиче из породице Сакаида. Сам порцелан произведен је у подручју Арите и углавном је одличног  квалитета, а оргинални је најчешће у квадратним, осмоугаоним или шестоугаоним облицима.

Његове сведене и стилизоване слике на порцелану, које су се састојале од неколико пупољака или расцветалог  дрвета, птица  или митолошких животиња, копирали су сви који су у Европи производили порцелан од 1710. године па до дана данашњег.

Цене јапанског порцелана зависе од времена настанка и од мајстора, па тако какиемон вазе или чиније с почетка 17. века достижу цене и преко пола милиона долара, а што су млађи, тако им цена пада.

Старе какиемон комада је готово немогуће наћи у нашој ближој и даљој околини, али зато имари ваза, чинија и тањира има и у нашим крајевима. Цена им се креће од 50 евра па до 300.000.

Јапански порцелан обично није потписан, па на основу печата нећете моћи да утврдите ни његову старост ни вредност.

Следећа значајна декорација за европски укус и традицију био је имари, узорак рађен за извоз, који је име добио по луци из које је извожен. Имари је постао синоним за јапански порцелан с карактеристичном декорацијом у којој доминира црвени и златни емајл на плаво осликаној подлози. Највише је израђиван у 18. и 19. веку.

Наравно да какиемон и имари нису једино што је израђивано у Јапану, па тако врхунски квалитет има и порцелан израђен у центрима као што су Сатсума, Кутани... Плаво-бели аритин порцелан копиран је на керамици осликаваној кобалтно-плавом  на многим местима у Европи, од којих је најпознатији холандски Делфт...

Дејан Урошевић