EKSKLUZIVNO: Serinda Svon, glavna junakinja serije Islednica

Dženi Kuper u ovoj sezoni prevazilazi svoje traume i prihvata sebe. U procesu isceljenja, ona i njen dečko Lijam sada nisu zajedno, dok se detektiv Donovan Mekavoj suočava sa svojom smrtnošću na nov način. U ekskluzivnom intervjuu za Dnevnikov TV magazin, glavna junakinja serije Serinda Svon, priča o svom liku u seriji, snimanju treće sezone kao i o uslovima rada za vreme pandemije.

Radnja se odvija u mrtvačnici gde se dešava mnogo jezivih stvari. Da li ste imali duhove na snimanju ili imate neke priče o duhovima?

- Odlično pitanje. U pravoj sali za autopsije postoje električni hvatači muva, pa smo radi autentičnosti postavili jedan u studiju koji s vremena na vreme privuče muvu i čuje se zvuk kada je ubije i ona padne. Ali dešavalo se da čujemo zvuk, a ne vidimo muvu. Tešili smo se da je muva toliko mala da ne možemo da je vidimo. Neki put su se dešavale i druge čudne stvari, na primer predmeti koji se pomeraju. Vremenom smo prihvatili da je u mrtvačnici potpuno normalno kada čuješ zvuk ubijanja muve, a muve nema.

Koja lutka za autopsiju vam je bila najzanimljivija u ovoj sezoni?

- Ove sezone smo imali slučaj u kom smo se bavili mozgom. Pošto sam pogledala pravu autopsiju i videla kako uklanjaju mozak, pitala sam se da li ćemo to moći tako da snimimo i emitujemo – i uspeli smo! Bilo je neverovatno, mislila sam da nećemo moći da snimimo tačno kako se dolazi do lobanje, kako se sklanja lice, ali pošlo nam je za rukom. To je veoma složena procedura i potrudili smo se da bude što autentičnija, uvek smo na snimanju imali patologa i konsultovali smo se sa patolozima tokom pisanja scenarija i pravljenja lutaka. Ja sam pratila Instagram naloge iz oblasti medicine koji pokazuju čitavu unutrašnjost tela, mišiće i sve ostalo, i bila sam facinirana i uzbuđena što ću i ja to moći da radim. Ali naše lutke su napunjene svačim, poslednja je bila napunjena ovsenom kašom, bananama i iseckanim suvim grožđem, izgledalo je ukusno! To što su punjenja obično jestiva čini da sve bude malo grozomorno, ali zabavno. Što se tiče autopisije mozga, ona mi je bila najintrigantnija zbog načina na koji su to uradili.

Nakon prethodne sezone, šta priželjkujete za Dženi u sledećoj sezoni? U kom pravcu želite da se njen lik razvija?

- Veoma je važno da se Dženi razvije kao protagonista. Neki put u prvoj sezoni dobijete karakterne osobine i lik se ne menja do kraja, ali Dženi je zanimljiva jer se razvija. U prvoj sezoni je doživela traumu kada je shvatila da je ona odgovorna za sestrinu smrt, i kroz naredne sezone se uhvatila u koštac s tom traumom, prihvatila je svoju odgovornost, ali je i potom potisla. Za mene je ovo bila odlična prilika da sagledam proces zaceljenja. Kao kada neki put shvatite nešto, ili radite na nečemu sa svojim psihoterapeutom i pronađete neki problem, potput osećaja napuštenosti, i kada dođete do otkrića ne osećate se izlečenim, već se pitate šta to znači, kako to utiče na vaš život i zašto je to još uvek problem. Zato, kada je Dženi u pitanju, najzanimljiviji mi je razvoj te traume i to kako se razvijala kao majka i devojka, kao islednica, i kako je sve povezano sa njenom prošlošću. 

U čemu ste najviše uživali kada je u pitanju vaš lik i šta ste naučili od nje?

- Najviše sam uživala u tome što mogu da pratim nekoga ko sve preispituje i ko je veoma tvrdoglav na jedan lep način. Mislim da ona mnogo toga krije od sebe, pa mi je bilo jako interesantno to što sam morala da krijem stvari od nje, a zatim ih postepeno otkrivam. Neki put bih pomislila: „Jao, Dženi, da samo možeš ovo da vidiš!“, a onda se setim da će videti kroz pet epizoda. Zanimljiv mi je bio put koji sam prelazila sa ženom koja prolazi kroz probleme i nisam htela da je požurujem na tom putu. A i sama sam mnogo toga naučila, naročito iz njene istrajnosti, a prošla je kroz mnogo toga. Morala je nekako da skupi snagu i vrati se na posao, ali i da želi ljubav u svom životu i pronađe način da gura napred. Uživala sam u tome da pronađem motivaciju zašto bi uopšte ustala iz kreveta. I ostali protagonisti su imali ulogu u njenom razvoju, a u trećoj sezoni je bilo dosta zabavnih scena s Donovanom. U ovoj sezoni je bilo i više komičnih scena, u čemu sam posebno uživala. Ovu sezonu smo zvali „nek ide život“ sezona, jer je u mnogim situacijama Dženi rekla „nek ide život, uradiću to“, što je dosta pomoglo, ali i odmoglo. Sa takvim stavom, uspela je da upadne u nevolje. Ta njena višedimenzionalnost mi je bila zanimljiva. U jednom trenutku se trese na podu dok ima napad panike, a već sledećeg rešava izuzetno komplikovan zločin. Njena istrajnost mi je bila baš zabavna.

Suočila sam se sa stvarnošću

Da li ste radili na nekim drugim projektima tokom ovog perioda kada je svet pogođen pandemijom?

- Jesam. Sve je nekako stalo, kao kod svih, pa se nadam da ćemo nastaviti s radom i završiti kada sve prođe, a u međuvremenu radim koliko mogu. Pokrenula sam novu kompaniju za edukativnu tehnologiju, pored kompanije koju trenutno imam, i na tome sam radila tokom čitave pandemije. Fokusirala sam se na pronalaženje najvećih nedostataka u obrazovanju i pronalaženja načina da premostim te nedostatke nečim što je zanimljivo i novo. Bavila sam se pedagogijom i pričama koje su u skladu sa državnim standardima. Odlučila sam da ne želim da se samosažaljevam i suočila sam se sa stvarnošću, pa sam svu energiju uložila u to. Naravno, zbog nekih projekata sam bila i tužna.

Na osnovu ocena gledalaca, i na osnovu vaših ocena, da li mislite da ste verno predstavili ovaj lik koji je zasnovan prema romanima?

- Nadam se da jesam! Sami smo sebi najveći kritičari. Prva kritika koju sam dobila, a koja mi je bila najvažnija, je od M. R. Hola jer je on stvorio njen lik, a potom i Morvinina kritika koja ju je adaptirala za televiziju. Verujem da ako ti je stalo do pohvala, onda moraš da prihvatiš i kritike. Jedino što sam sebi dozvolila da zaista osetim jesu komentari na autentičnost predstave mentalnog zdravlja. Do toga mi je veoma stalo, jer nekome se moja gluma sviđa, nekome se ne sviđa, ali ako im se to predstavljanje ne svidi, to može uticati na to da promenim nešto u glumi. Ne mogu da udovoljavam ljudima koje ne poznajem i koji nemaju veze s mojom umetnošću. Ali kada je u pitanju nešto stvarno od čega ljudi boluju, te komentare slušam. Ako mi ljudi kažu da osećaju da sam ih pravilno predstavila, postaraću se da nastavim tako. Ako nekome smeta kako sam ih predstavila, obično ih pitam da mi ispričaju nešto o njihovom iskustvu. To ne mora da važi za Dženi, jer se psihičko zdravlje kreće na skali i uključuje i iskustva ljudi, ali trudim se da pričam o poreklu njene anksioznosti. Srećom, dobila sam fantastične komentare. Volim kada mi se ljudi jave da mi nešto kažu, i dobro i loše. Da kucnem u drvo, ali do sada je dve išlo kako treba, i nadam se na će tako i nastaviti.

R. T. M.