ЕКСКЛУЗИВНО: Серинда Свон, главна јунакиња серије Иследница

Џени Купер у овој сезони превазилази своје трауме и прихвата себе. У процесу исцељења, она и њен дечко Лијам сада нису заједно, док се детектив Донован Мекавој суочава са својом смртношћу на нов начин. У ексклузивном интервјуу за Дневников ТВ магазин, главна јунакиња серије Серинда Свон, прича о свом лику у серији, снимању треће сезоне као и о условима рада за време пандемије.

Радња се одвија у мртвачници где се дешава много језивих ствари. Да ли сте имали духове на снимању или имате неке приче о духовима?

- Одлично питање. У правој сали за аутопсије постоје електрични хватачи мува, па смо ради аутентичности поставили један у студију који с времена на време привуче муву и чује се звук када је убије и она падне. Али дешавало се да чујемо звук, а не видимо муву. Тешили смо се да је мува толико мала да не можемо да је видимо. Неки пут су се дешавале и друге чудне ствари, на пример предмети који се померају. Временом смо прихватили да је у мртвачници потпуно нормално када чујеш звук убијања муве, а муве нема.

Која лутка за аутопсију вам је била најзанимљивија у овој сезони?

- Ове сезоне смо имали случај у ком смо се бавили мозгом. Пошто сам погледала праву аутопсију и видела како уклањају мозак, питала сам се да ли ћемо то моћи тако да снимимо и емитујемо – и успели смо! Било је невероватно, мислила сам да нећемо моћи да снимимо тачно како се долази до лобање, како се склања лице, али пошло нам је за руком. То је веома сложена процедура и потрудили смо се да буде што аутентичнија, увек смо на снимању имали патолога и консултовали смо се са патолозима током писања сценарија и прављења лутака. Ја сам пратила Инстаграм налоге из области медицине који показују читаву унутрашњост тела, мишиће и све остало, и била сам фацинирана и узбуђена што ћу и ја то моћи да радим. Али наше лутке су напуњене свачим, последња је била напуњена овсеном кашом, бананама и исецканим сувим грожђем, изгледало је укусно! То што су пуњења обично јестива чини да све буде мало грозоморно, али забавно. Што се тиче аутописије мозга, она ми је била најинтригантнија због начина на који су то урадили.

Након prеthodnе сезоне, шта прижељкујете за Џени у следећој сезони? У ком правцу желите да се њен лик развија?

- Веома је важно да се Џени развије као протагониста. Неки пут у првој сезони добијете карактерне особине и лик се не мења до краја, али Џени је занимљива јер се развија. У првој сезони је доживела трауму када је схватила да је она одговорна за сестрину смрт, и кроз наредне сезоне се ухватила у коштац с том траумом, прихватила је своју одговорност, али је и потом потисла. За мене је ово била одлична прилика да сагледам процес зацељења. Као када неки пут схватите нешто, или радите на нечему са својим психотерапеутом и пронађете неки проблем, потпут осећаја напуштености, и када дођете до открића не осећате се излеченим, већ се питате шта то значи, како то утиче на ваш живот и зашто је то још увек проблем. Зато, када је Џени у питању, најзанимљивији ми је развој те трауме и то како се развијала као мајка и девојка, као иследница, и како је све повезано са њеном прошлошћу. 

У чему сте највише уживали када је у питању ваш лик и шта сте научили од ње?

- Највише сам уживала у томе што могу да пратим некога ко све преиспитује и ко је веома тврдоглав на један леп начин. Мислим да она много тога крије од себе, па ми је било јако интересантно то што сам морала да кријем ствари од ње, а затим их постепено откривам. Неки пут бих помислила: „Јао, Џени, да само можеш ово да видиш!“, а онда се сетим да ће видети кроз пет епизода. Занимљив ми је био пут који сам прелазила са женом која пролази кроз проблеме и нисам хтела да је пожурујем на том путу. А и сама сам много тога научила, нарочито из њене истрајности, а прошла је кроз много тога. Морала је некако да скупи снагу и врати се на посао, али и да жели љубав у свом животу и пронађе начин да гура напред. Уживала сам у томе да пронађем мотивацију зашто би уопште устала из кревета. И остали протагонисти су имали улогу у њеном развоју, а у трећој сезони је било доста забавних сцена с Донованом. У овој сезони је било и више комичних сцена, у чему сам посебно уживала. Ову сезону смо звали „нек иде живот“ сезона, јер је у многим ситуацијама Џени рекла „нек иде живот, урадићу то“, што је доста помогло, али и одмогло. Са таквим ставом, успела је да упадне у невоље. Та њена вишедимензионалност ми је била занимљива. У једном тренутку се тресе на поду док има напад панике, а већ следећег решава изузетно компликован злочин. Њена истрајност ми је била баш забавна.

Суочила сам се са стварношћу

Да ли сте радили на неким другим пројектима током овог периода када је свет погођен пандемијом?

- Јесам. Све је некако стало, као код свих, па се надам да ћемо наставити с радом и завршити када све прође, а у међувремену радим колико могу. Покренула сам нову компанију за едукативну технологију, поред компаније коју тренутно имам, и на томе сам радила током читаве пандемије. Фокусирала сам се на проналажење највећих недостатака у образовању и проналажења начина да премостим те недостатке нечим што је занимљиво и ново. Бавила сам се педагогијом и причама које су у складу са државним стандардима. Одлучила сам да не желим да се самосажаљевам и суочила сам се са стварношћу, па сам сву енергију уложила у то. Наравно, због неких пројеката сам била и тужна.

На основу оцена гледалаца, и на основу ваших оцена, да ли мислите да сте верно представили овај лик који је заснован према романима?

- Надам се да јесам! Сами смо себи највећи критичари. Прва критика коју сам добила, а која ми је била најважнија, је од М. Р. Хола јер је он створио њен лик, а потом и Морвинина критика која ју је адаптирала за телевизију. Верујем да ако ти је стало до похвала, онда мораш да прихватиш и критике. Једино што сам себи дозволила да заиста осетим јесу коментари на аутентичност представе менталног здравља. До тога ми је веома стало, јер некоме се моја глума свиђа, некоме се не свиђа, али ако им се то представљање не свиди, то може утицати на то да променим нешто у глуми. Не могу да удовољавам људима које не познајем и који немају везе с мојом уметношћу. Али када је у питању нешто стварно од чега људи болују, те коментаре слушам. Ако ми људи кажу да осећају да сам их правилно представила, постараћу се да наставим тако. Ако некоме смета како сам их представила, обично их питам да ми испричају нешто о њиховом искуству. То не мора да важи за Џени, јер се психичко здравље креће на скали и укључује и искуства људи, али трудим се да причам о пореклу њене анксиозности. Срећом, добила сам фантастичне коментаре. Волим када ми се људи јаве да ми нешто кажу, и добро и лоше. Да куцнем у дрво, али до сада је две ишло како треба, и надам се на ће тако и наставити.

Р. Т. М.