Bidermajer nameštaj se uvek vraća u modu

Zapravo, filozofija po kojoj dizajn treba prilagoditi onome za šta će se neki predmet koristiti, započela je vek ranije za vreme bidermajer ere u Austriji i Nemačkoj, proširila se u Skandinaviju, ostavila traga u Rusiji, a svratila je i u naše krajeve.

Bidermajer je najpre postao sinonim za estetiku srednjoburžoaske klase, da bi se početkom 20. veka, zahvaljujući arhitektama Adolfu LosAdolfu Losu, Peteru Berensu, Otu Vagneru, Josefu Hofmanu Josefu Hofmanu, Kolomanu MozeruKolomanu Mozeru kasnije i Mis van der Rou, čija su dela bila inspirisana bidermajerskim dizajnom i konforom, reafirmisao kao jedan avangardni stil i preteča modernog koncepta unutrašnje dekoracije. Savremenost bidermajerskog dizajna je tako definitivno priznata te se kao autentični stil očuvao do današnjih dana.

Po onome što je dostupno u literaturi i na osnovu dela mnogobrojnih istraživača sada je evidentno da bidermajer kao stil okvirno vlada od Bečkog kongresa 1815. godine pa do Revolucije 1848. godine i da su koreni bidermajera u engleskom rokoko nameštaju (čipendejl), u klasicizmu, od kojeg preuzima neke elemente ukrasa i težnju ka funkcionalnosti, a izvor mu je i ampir. Bidermajer elemente klasicizma i ampira uprošćuje na krajnje čiste forme, težeći jednolikosti simetrije kao oblikovnom idealu.

Neki su još 1818. godine tvrdili, misleći na bidermajer: „Sve što je u poslednjih dvadeset godina napravljeno u tapiseriji i nameštaju je šund!” Bilo je i onih koji su tvrdili da je bidermajer „stil solidnog građanskog života bez visokih ideala”.

Bidermajer pokušava da oblikuje pouzdan i zdrav životni okvir koji bi bio koristan i ugodan za svakodnevni život građana. Sigurnost, skromnost, ugodnost i prisnost enterijera (sve je „jednostavno i glatko”, rekao bi Gete).

Bidermajer je umetnost realnog života. Srednja klasa s početka 19, veka stvorila je u njemu svoj stil. Možemo se i složiti s onima koji misle da je bidermajer „poslednji od klasicističkih stilova”, ali je nesumnjivo da je on razvio posebne formalnostilske osobine, pođednako u arhitekturi Karl Fridrih Šinkel, u Bethovenovoj ili Šubertovoj muzici, u Geteovoj književnosti, ali i u primenjenoj umetnosti ili odevanju.

Formalno, bidermajer se možda najbolje ogleda u nameštaju: ozbiljnost oblika, verodostojnost materijala, ispolirane površine, odmerene aplikacije, korišćenje tkanina s karakterističnim uzorcima, pouzdanost upotrebe. Bidermajerski nameštaj je omogućio prilagodljivost i zamenljivost predmeta u građanskom stanu, njegovu stalnu promenljivost. Stan je postao zaštićeni okvir u kojem je građanin pokušavao da spoji mir i spokojstvo. Što je najvažnije, to su komadi koji su zanatski perfektno urađeni i po tome se najlakše mogu razlikovati originali od falsifikata. Slaganje furnira mora biti besprekorno, kao i proporcije svakog komada od stolice, stočića, preko vitrina pa sve do spavaćih soba.

Najimpozantniji komad nameštaja u bidermajer salonu je sekreter. Njegova spoljašnjost, ponekad sa trouglastim zabatom i stubovima na bočnim ivicama, podseća na arhitekturu.

U donjem delu on najčešće ima tri fijoke, srednji deo čini površina za pisanje koja se obara otkrivajući mnoštvo malih fijoka i pregrada raspoređenih oko centralne niše, čiji raspored takođe podseća na arhitektonsku fasadu. Unutrašnji deo je često raskošnije i detaljnije dekorisan od stroge spoljašnjosti sekretera, uz korišćenje skupocenijih ili barem drugačijih materijala.

Među unutrašnjim fijokama skrivena je jedna, ili više tajnih, „nevidljivih“, koje se otvaraju pomoću specijalnog mehanizma. Sekreter može imati i zaobljene elemente, a od tradicionalne četvrtaste forme najviše se udaljava takozvani sekreter- lira, koji je potpuno zaobljen i predstavlja jedan od najoriginalnijih tipova bidermajer nameštaja.

U vreme najvećeg uspeha u bidermajer ere najpopularniji komadi nameštaja su sve vrste komoda, ormari, stolovi, stočići, pisaći stočići, sekreteri, vitrine ...Sve ono što i danas mami kolekcinare i ljubitelje vrhunskog antikvitetnog nameštaja.

Koliko je bila ozbiljna proizvodnja bidemajer nameštaja najbolje pokazuju podaci da je 1816. godine u Beču je bilo 875 samostalnih zanatskih radnji koje su pravile komade nameštaja u ovom stilu. Neki su imali istinske fabrike, od kojih su najpoznatiji i najuticajniji bio Jozef Danhauser, koji je 1808. godine zapošljavao 100 radnika. One koje zanima da vide originale treba da znaju da Bečki muzej primenjene umetnosti (MAK) ima preko 2.500 Danhauserovih crteža koji prikazuju neverovatnu fantaziju i dekore.

Dejan Urošević