INTERVJU
MIODRAG RADONJIĆ otkrio ima li RIVALSTVA MEĐU GLUMCIMA: „Kad čovek prizna sebi da može da pogura nekog drugog onda NESVESNO I PROFITIRA”
U najnovijem domaćem filmskom ostvarenju „Prva klasa: Pun gas”, koji je u režiji Vladimira Miće Popovića snimljen kao svojevrsni omaž čuvenoj „Nacionalnoj klasi”, jednu od glavnih uloga, pored Radeta Ćosića, tumači Miodrag Radonjić, koji je na bioskopsko platno doneo lik Nemca, neprikosnovenog vozača na trčakoj stazi koji mašta da osvoji prestižno prvenstvo.
Njegov san je da zakorači u svet „GT3”, ali trka nije jedino što ubrzava puls njemu i njegovom rivalu Bebi, kojeg igra Rade Ćosić. Naime, njih dvojica ulaze u ljubavni trougao kada im se dopadne ista žena, koju igra Matea Milosavljević. Kako je u razgovoru za „Dnevnik” Miodrag Radonjić otkrio, najviše ga je u scenariju privukla ljudska, jednostavna priča junaka koji nisu sa filmskog platna.
– Ti junaci nam nisu daleki, nisu to holivudski mafijaši ili ljudi koji nisu iz našeg okruženja. Ovo je neka vrsta socijalne drame, ali je , pored toga, i bajkovit, stilizovan. Samim tim je zato i namenjen i deci i tinejdžerima. U njemu nema nasilja, psovanja, pripada toj nekoj toploj ljudskoj priči, to me je najviše i privuklo – kazao je Radonjić i dodao da zbog toga i publika lakše može i da se poveže sa likovima i njihovim snovima. – Svi mi možemo da budemo mali heroji u našem životu. Bez obzira na to čime se bavimo i šta radimo. Te neke svakodnevne pobede su nam nadohvat ruke samo treba da ih prigrlimo i iskoristimo.
Kako je objasnio, rivalitet glavnih junaka koji je prikazan u filmu primenljiv je na svačiji život i posao, pa tako i na njegovu, glumačku profesiju.
– Svi mi imamo jedan zdrav rivalitet, ali suština je u tome da čovek prizna nekad sebi da može kada pogura nekog drugog i onda nesvesno profitira. To se u ovom našem filmu dešava. Ovaj film je upakovan u neku bajkovitost i sve ovo može da se dešava u privatnom životu. Poruka i jeste da treba da verujemo da će se iz dobrih dela dešavati dobre stvari. To, uz sitna herojstva, čini toplu priču ovog filma – istakao je glumac.
Prija mi lagodna gluma
Miodraga Radonjića ovih dana gledamo i u novoj seriji „Krunska 11”, koja se emituje na kanalu Superstar TV radnim danima od 21 čas i ez epizode u epizodu nas upoznaje sa stanarima jedne zgrade u Beogradu, čije dvorište postaje epicentar dešavanja tokom pandemije koronavirusa.
– Prijao mi je izlazak u drugi žanr. U toj seriji sarađivao sam sa divnim kolegama, imao sam dosta scena sa Zoranom Cvijanovićem, on je divan glumac i zadovoljstvo je kad možeš sa nekim takvim da „džeziraš”, jer je to žanr u kojem možeš da menjaš, improvizuješ, dosta toga je bilo i bazirano na tome. To mi je i prijalo, ta neka lagodna gluma – kazao je glumac za „Dnevnik”.
Zanimljivo je da se, kako nam je rekao, za vožnju još kao mladić obučavao upravo u jugu, pa je kroz ovaj film imao priliku ponovo da se provoza njime beogradskim ulicama.
– Ovaj trkački jugić, koji smo mi vozili u filmu, dosta je drugačiji naročito od tog koji sam vozio u auto-školi na obuci. Ovaj na filmu je bio vrlo ozbiljan auto, brz. Plus je bio dosta olakšan, jer je pravljen za trke – kazao je Radonjić. Volim privatno da vozim, možda je to jedno od mojih omiljenih putničkih sredstava. Možda bih uz to dodao i voz. Tu možeš da ustaneš i da popiješ kafu (smeh) – kazao je Radonjić. – Inače, što se tiče scena trka, imali smo uigrane koreografije, dogovarali smo se kako i šta tačno, ko će i gde da vozi, ko će gde da skrene, ko koga u kojoj krivini pretiče, na kojoj distanci treba da budeš zbog kadra. To su bile uvežbane vožnje, a što se tiče drugih priprema, imali smo glumačke probe i analize naših odnosa, između naših likova, rad na scenariju, dodatni, neke normalne stvari za proces stvaranja filma.
Budući da su mnogi, i pre nego što je izašao, ovaj film upoređivali sa čuvenom „Nacionalnom klasom” Miodrag Radonjić je istakao da mu je to čuveno kinematografsko delo jedno od omiljenih, ali da ni na koji način nije osećao pritisak jer su teme oba filma drugačije i da ovaj njihov nije snimljen kao rimejk niti kao nastavak.
– „Nacionalna klasa” je toliko daleka prošlost, jer je taj film svedočanstvo jednog Beograda iz 70-ih godina, a to je bilo pre pola veka. Sve se toliko promenilo do danas da nikakav pritisak nisam osećao u smislu bilo kakvog poređenja. Ovom filmu pristupio sam kao jednom autentičnom, novom delu, koje ima svoju priču, svoje junake iz svog vremena – objasnio je glumac. – Sve je danas toliko brže, ritam života je drugačiji. Mi svi živimo manje-više na nekim virtuelnim ekranima, ljudi se slabo više i gledaju i slušaju uživo. Samim tim, odnosi među njima se menjaju, tako da to je velika razlika i u samom duhu Beograda.
Vladimir Bijelić
