MINIMAKSU SU DVA PEVAČA PLAĆALA LEČENJE, A ON IH NIJE PUŠTAO U KUĆU Na samrtnoj postelji je čuo groznu vest za suprugu

Milovan Ilić Minimaks, napustio nas je 2005. godine, a i danas važi za „kralja televizije“, čoveka zbog čijih emisija su ulice širom regiona, odnosno nekadašnje Jugoslavije, bile prazne kada se emitovala njegova emisija. Svoju radio emisiju “Minimaks” (minimum govora, maksimum muzike) pokrenuo je 1967. godine. Po njoj je i dobio svoj čuveni nadimak. Za samo mesec dana to je postala najpopularnija emisija, a on najpopularniji voditelj.

Sada već legendarni pozdravi na početku svake emisije „Dragi moji i drage moje“, a na kraju: „Ćao, nema više“ ostali su upamćeni kod mnogobrojnih poštovalaca njegovog rada, čija se specifičnost ogledala i u tome što je sa gostima uvek bio na „ti“. Time je na uveo revoluciju u domaće novinarstvo, jer se tako nešto smatralo, u to vreme – pomalo drskim.

I pored ogromne popularnosti, emisija je ukinuta posle pet godina, sa obrazloženjem da je šund i kič  Milovan je odmah pokrenuo novu, koja se emitovala nedeljom u podne. Bio je to legendarni „Tup-tup“, koji je potrajao pune 22 godine.

Radio je i na televiziji, gde je stekao najveću popularnost. Najpre je vodio šou program „Od glave do pete“ sa Minjom Subotom, a potom na TV Politika „Minimaksoviziju“, kasnije „Maksoviziju“ i „Nedeljom kod Minimaksa“. U njegovim emisijama gostovali su zajedno političari, umetnici, estradne ličnosti, što je bila novina za ono vreme. Minimaks je otkrivao i medijski promovisao mnoge pevače: Lepu Brenu, Daru Bubamaru, Jami, Vendi, „Rokere s Moravu“, Đorđa Balaševića, Ramba Amadeusa, Zabranjeno pušenje…

I pored ogromne popularnosti, emisija je ukinuta posle pet godina, sa obrazloženjem da je šund i kič. Milovan je odmah pokrenuo novu, koja se emitovala nedeljom u podne. Bio je to legendarni „Tup-tup“, koji je potrajao pune 22 godine.

Radio je i na televiziji, gde je stekao najveću popularnost. Najpre je vodio šou program „Od glave do pete“ sa Minjom Subotom, a potom na TV Politika „Minimaksoviziju“, kasnije „Maksoviziju“ i „Nedeljom kod Minimaksa“. U njegovim emisijama gostovali su zajedno političari, umetnici, estradne ličnosti, što je bila novina za ono vreme. Minimaks je otkrivao i medijski promovisao mnoge pevače: Lepu Brenu, Daru Bubamaru, Jami, Vendi, „Rokere s Moravu“, Đorđa Balaševića, Ramba Amadeusa, Zabranjeno pušenje…

Poznata je priča i o tome kako je baš on Lepoj Breni dao čuveni nadimak „Lepa“. Legendarna pevačica gostovala je kod njega u emisiji 1981. godine i tada joj je Minimaks dodao „Lepa“ uz Brena.

Minimkas je u jednom periodu života sarađivao sa još jednom legendom – Minjom Subotom, kada su obojica bili deo šou-programa „Od glave do pete“, u kojem su se neprekidno međusobno „peckali“.

„Minja je, kao što znate, neoženjen. Jedni kažu da je još mlad i neiskusan za tako važne odluke, drugi tvrde da je već prestario, treći napominju da je preveliki probirač, a četvrti smatraju da još nije naišao na onu ‘pravu’. Ja, međutim, znam pravu istinu – Minja je neoženjen zato što su savremene devojke previše izbirljive i zato što imaju dobar ukus. Ipak, i Minja će se jednog dana sigurno oženiti… Naročito, ako postane bogat kao Onazisovi naslednici, pametan kao Ajnštajn i šarmantan kao Minimaks…“, šalio se tada Minimaks.

Krajem osamdesetih godina Minimaks je već bio živa legenda jugoslovenskog novinarstva, ali o njegovom privatnom životu publika tada nije mnogo znala. Ipak, jednom prilikom radio i TV voditelj i aforističar otvorio je za javnost vrata svog tadašnjeg porodičnog doma u Narodnog fronta u Beogradu. U jednom delu stana živeli su on, supruga Biljana i deca, dok su u drugom delu bili nastanjeni šurak i njegova porodica.

Više od decenije maštali su o preseljenju, pa u renoviranje i dorađivanja nisu ulagali. Prema njegovim rečima, samo su se nakuvali kafa zainteresovanima.

„Ceo stan je ogroman, sa nezgodno raspoređenim prostorijama, a i vrlo skup za održavanje, pravljen u neko drugo vreme. Koliko je prodefilovalo ljudi koji su bili zainteresovani za razmenu ili neki dogovor, ali ništa od toga. Nakuvali smo se kafa takvim poslovnim gostima“, ispričao je 1989. godine čuveni Minimaks.

Prostor u kojem su živeli Ilići bio je sav u slikama, nalepnicama, pločama i šeširima, među kojima je bio i jedan sa venčanja, koji je svojevremeno, nervozan, i pocepao. Deca su u svom kutku slobodno šarala po zidovima i lepila postere.

Iako se činilo da se sudaraju u prolazu, porodicu je bilo teško okupiti zbog obaveza.

„Nas je malo teže okupiti na sat-dva u stanu. Biljana je kao stjuardesa često na putu, deca su u školi, treniraju i tenis, a i ja imam poprilično posla na radiju, televiziji, estradi, u novinama. Najsigurnije nas je uhvatiti na spavanju“, konstatovao je Minimaks, koji je sina zvao Butragenjo, po desnom krilu Reala.

Inače, on je imao princip da se javnim ličnostima ne druži u kućnom ambijentu.

„Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno, a privatnost drugo“, objašnjavao je legendarni novinar, voditelj i humorista.

Minimaks je početkom 2004. godine, kad se i sam razboleo i kad je znao da će se teško izvući, saznao da se i njegova supruga razbolela. On od žutice koja mu je ozbiljno otežala rad jetre, a ona od kancera dojke. Kada je otišla na pregled zbog deformiteta na dojci, lekari su Biljani dijagnostikovali maligni tumor četvrtog stadijuma koji je već zahvatio kosti. Bilo je kasno za hiruršku intervenciju. Za razliku od supruge, koja nije dozvolila da je ovo saznanje slomi, Mića je doživeo šok. Tri nedelje ranije njemu je potpuno otkazala jetra. U besvesnom stanju prebačen je na VMA, gde se, posle dugotrajnih ispitivanja i silne terapije koje je primio, oporavio.

Ipak, Mića nije izdržao dugo. Preminuo je u 67. godini, 10. februara 2005. godine u Padovi gde je čekao transplantaciju jetre, mesec i po dana pošto je životnu pozornicu napustila njegova supruga Biljana.

Mesto u bolnici novinarskoj legendi obezbedili su Arsen Dedić i Kemal Monteno.

„Mi smo imali aparate za transplantaciju tada na VMA a čovek koji bi to uradio je bio u Kliničkom centru. A da dovedete čoveka iz Kliničkog na VMA da to uradi, ili obrnuto, trebala je dozvola ministarstva ali ministar to nije dao. Onda je ćale čekao na operaciju u Italiji i eto… Jedina, ako mogu tako da kažem dobra stvar u svemu tome je što su zajedno tišli na onaj svet. Majka je umrla u decembru 2004. a ćale u februaru 2005. Njih dvoje su se mnogo voleli. Inače, on nije znao da je ona umrla“, ispričao je kasnije za „Balkan info“ Minimaksov sin, reper Ila, čiji je otac svojevremeno za domaće medije objasnio svoju životnu filozofiju.

„Davno sam rekao, i to javno, da je bolje biti pametna dvorska budala nego glup car. Drugim rečima: nikad se nisam trudio da radim ‘velike’ stvari. Bolje je biti prvi radio i TV voditelj nego 101. romansijer ili 96. pesnik ili 228. slikar ili 1236. političar… Talentovanim ljudima, recimo, nije potreban ni fakultet, ni magistratura, ni doktorat. Koga, recimo, interesuje da li Čkalja ima fakultet, da li Džajić zna koji strani jezik, da li je Bata Živojinović diplomirao glumu ili veterinu?“, preneo je „Yugopapir“.

Stil/Nova/Yugopapir