МИНИМАКСУ СУ ДВА ПЕВАЧА ПЛАЋАЛА ЛЕЧЕЊЕ, А ОН ИХ НИЈЕ ПУШТАО У КУЋУ На самртној постељи је чуо грозну вест за супругу

Милован Илић Минимакс, напустио нас је 2005. године, а и данас важи за „краља телевизије“, човека због чијих емисија су улице широм региона, односно некадашње Југославије, биле празне када се емитовала његова емисија. Своју радио емисију “Минимакс” (минимум говора, максимум музике) покренуо је 1967. године. По њој је и добио свој чувени надимак. За само месец дана то је постала најпопуларнија емисија, а он најпопуларнији водитељ.

Сада већ легендарни поздрави на почетку сваке емисије „Драги моји и драге моје“, а на крају: „Ћао, нема више“ остали су упамћени код многобројних поштовалаца његовог рада, чија се специфичност огледала и у томе што је са гостима увек био на „ти“. Тиме је на увео револуцију у домаће новинарство, јер се тако нешто сматрало, у то време – помало дрским.

И поред огромне популарности, емисија је укинута после пет година, са образложењем да је шунд и кич  Милован је одмах покренуо нову, која се емитовала недељом у подне. Био је то легендарни „Туп-туп“, који је потрајао пуне 22 године.

Радио је и на телевизији, где је стекао највећу популарност. Најпре је водио шоу програм „Од главе до пете“ са Мињом Суботом, а потом на ТВ Политика „Минимаксовизију“, касније „Максовизију“ и „Недељом код Минимакса“. У његовим емисијама гостовали су заједно политичари, уметници, естрадне личности, што је била новина за оно време. Минимакс је откривао и медијски промовисао многе певаче: Лепу Брену, Дару Бубамару, Јами, Венди, „Рокере с Мораву“, Ђорђа Балашевића, Рамба Амадеуса, Забрањено пушење…

И поред огромне популарности, емисија је укинута после пет година, са образложењем да је шунд и кич. Милован је одмах покренуо нову, која се емитовала недељом у подне. Био је то легендарни „Туп-туп“, који је потрајао пуне 22 године.

Радио је и на телевизији, где је стекао највећу популарност. Најпре је водио шоу програм „Од главе до пете“ са Мињом Суботом, а потом на ТВ Политика „Минимаксовизију“, касније „Максовизију“ и „Недељом код Минимакса“. У његовим емисијама гостовали су заједно политичари, уметници, естрадне личности, што је била новина за оно време. Минимакс је откривао и медијски промовисао многе певаче: Лепу Брену, Дару Бубамару, Јами, Венди, „Рокере с Мораву“, Ђорђа Балашевића, Рамба Амадеуса, Забрањено пушење…

Позната је прича и о томе како је баш он Лепој Брени дао чувени надимак „Лепа“. Легендарна певачица гостовала је код њега у емисији 1981. године и тада јој је Минимакс додао „Лепа“ уз Брена.

Минимкас је у једном периоду живота сарађивао са још једном легендом – Мињом Суботом, када су обојица били део шоу-програма „Од главе до пете“, у којем су се непрекидно међусобно „пецкали“.

„Миња је, као што знате, неожењен. Једни кажу да је још млад и неискусан за тако важне одлуке, други тврде да је већ престарио, трећи напомињу да је превелики пробирач, а четврти сматрају да још није наишао на ону ‘праву’. Ја, међутим, знам праву истину – Миња је неожењен зато што су савремене девојке превише избирљиве и зато што имају добар укус. Ипак, и Миња ће се једног дана сигурно оженити… Нарочито, ако постане богат као Оназисови наследници, паметан као Ајнштајн и шармантан као Минимакс…“, шалио се тада Минимакс.

Крајем осамдесетих година Минимакс је већ био жива легенда југословенског новинарства, али о његовом приватном животу публика тада није много знала. Ипак, једном приликом радио и ТВ водитељ и афористичар отворио је за јавност врата свог тадашњег породичног дома у Народног фронта у Београду. У једном делу стана живели су он, супруга Биљана и деца, док су у другом делу били настањени шурак и његова породица.

Више од деценије маштали су о пресељењу, па у реновирање и дорађивања нису улагали. Према његовим речима, само су се накували кафа заинтересованима.

„Цео стан је огроман, са незгодно распоређеним просторијама, а и врло скуп за одржавање, прављен у неко друго време. Колико је продефиловало људи који су били заинтересовани за размену или неки договор, али ништа од тога. Накували смо се кафа таквим пословним гостима“, испричао је 1989. године чувени Минимакс.

Простор у којем су живели Илићи био је сав у сликама, налепницама, плочама и шеширима, међу којима је био и један са венчања, који је својевремено, нервозан, и поцепао. Деца су у свом кутку слободно шарала по зидовима и лепила постере.

Иако се чинило да се сударају у пролазу, породицу је било тешко окупити због обавеза.

„Нас је мало теже окупити на сат-два у стану. Биљана је као стјуардеса често на путу, деца су у школи, тренирају и тенис, а и ја имам поприлично посла на радију, телевизији, естради, у новинама. Најсигурније нас је ухватити на спавању“, констатовао је Минимакс, који је сина звао Бутрагењо, по десном крилу Реала.

Иначе, он је имао принцип да се јавним личностима не дружи у кућном амбијенту.

„Не сећам се да је неки певач или било ко са естраде икада ушао у моју кућу, јер посао је једно, а приватност друго“, објашњавао је легендарни новинар, водитељ и хумориста.

Минимакс је почетком 2004. године, кад се и сам разболео и кад је знао да ће се тешко извући, сазнао да се и његова супруга разболела. Он од жутице која му је озбиљно отежала рад јетре, а она од канцера дојке. Када је отишла на преглед због деформитета на дојци, лекари су Биљани дијагностиковали малигни тумор четвртог стадијума који је већ захватио кости. Било је касно за хируршку интервенцију. За разлику од супруге, која није дозволила да је ово сазнање сломи, Мића је доживео шок. Три недеље раније њему је потпуно отказала јетра. У бесвесном стању пребачен је на ВМА, где се, после дуготрајних испитивања и силне терапије које је примио, опоравио.

Ипак, Мића није издржао дуго. Преминуо је у 67. години, 10. фебруара 2005. године у Падови где је чекао трансплантацију јетре, месец и по дана пошто је животну позорницу напустила његова супруга Биљана.

Место у болници новинарској легенди обезбедили су Арсен Дедић и Кемал Монтено.

„Ми смо имали апарате за трансплантацију тада на ВМА а човек који би то урадио је био у Клиничком центру. А да доведете човека из Клиничког на ВМА да то уради, или обрнуто, требала је дозвола министарства али министар то није дао. Онда је ћале чекао на операцију у Италији и ето… Једина, ако могу тако да кажем добра ствар у свему томе је што су заједно тишли на онај свет. Мајка је умрла у децембру 2004. а ћале у фебруару 2005. Њих двоје су се много волели. Иначе, он није знао да је она умрла“, испричао је касније за „Балкан инфо“ Минимаксов син, репер Ила, чији је отац својевремено за домаће медије објаснио своју животну филозофију.

„Давно сам рекао, и то јавно, да је боље бити паметна дворска будала него глуп цар. Другим речима: никад се нисам трудио да радим ‘велике’ ствари. Боље је бити први радио и ТВ водитељ него 101. романсијер или 96. песник или 228. сликар или 1236. политичар… Талентованим људима, рецимо, није потребан ни факултет, ни магистратура, ни докторат. Кога, рецимо, интересује да ли Чкаља има факултет, да ли Џајић зна који страни језик, да ли је Бата Живојиновић дипломирао глуму или ветерину?“, пренео је „Yугопапир“.

Стил/Нова/Yугопапир