FRAJLE OBJAVILE BOEMSKI ALBUM „DOBRO VEČE, STARI, DOBRI TAMBURAŠI” pa otkrile: „Mnogo naših pesama nastalo je u kafani”
Članice grupe „The Frajle” Nevena i Jelena Buča i Nataša Mihajlović pozdravljajući odlazeću 2024. godinu na njenom samom kraju obradovale su svoju publiku novim pesmama i to izvođenjem uživo, koje su objedinile na albumu „Dobro veče, stari, dobri tamburaši”, koji potpisuje muzička kuća „AS Studioton” Aleksandra Sofronijevića.
Novi album je pravi boemski, donosi veseli duh ovih talentovanih Vojvođanki i njihovog zvuka, odiše tradicijom, ali u jednom novim ruhu. Na poseban način dat je pečat svim pesmama, među kojima je sedam obrada tradicionalnih, kao i tri njihove, koje su dobile svoje nove verzije snimljene uživo. Sve to začinile su i video verzijom albuma u kojoj u kafanskom okruženju izvode sve pesme. Ovim albumom Frajle su zaključile godinu jubileja u kojoj su proslavile 15 godina karijere i uspešnog postojanja na muzičkoj sceni. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin članice ovog sastava otkrile su kako su došle na ideju da kroz ceo jedan album, iako ovakvu muziku neretko izvode na svojim nastupima, donesu boemski zvuk pred svoju publiku.
Nevena: Tradicionalne pesme su sastavni deo našeg repertoara, koji, između ostalog, čine pesme poput „Moja mala nema mane”, „Evo, banke, cigane moj”, „Tri metera somota” itd. Poželela je publika, a i mi, da sve te nama drage pesme stavimo na jedno izdanje i zamislile smo kako bi to izgledalo da zajedno izađemo na jednu boemsku noć na salaš u Novom Sadu. Izabrale smo nama drage tradicionalne pesme i naše autorske i zajedno sa Aleksandrom Sofronijevićem napravile jedno izdanje koje baš tako zvuči, kao „boemska noć na salašu”.
Koliko je danas teško dati moderan zvuk tradicionalnim pesmama s jedne strane, a koliko je, s druge, bilo komplikovano da se vaši glasovi i ovoga puta odlično slože u svim pesmama?
Nataša: Meni je naše višeglasje najlepše i unikatno. Nemate bendova gde su tri vodeća vokala i to na ovaj način. Samo slaganje vokala i biranje pesama je jedan kreativan proces i sada posle 16 godina zajedničkog rada, glasovi su nam kompatibilni i taj proces je mnogo brži nego ranije. Što se samog zvuka tiče on je okarakterisan kao „vojvođanski swing” ili „ženski bećarac” što jeste možda miks svega toga i na ovom izdanju htele smo da dobijemo taj zvuk lajv nastupa. Sve je to snimljeno u „AS studiju”, jednom od najboljih studija na Balkanu, a samo izdanje audio i video možete poslušati na „AS Ton Music” kanalu i svim digitalnim striming servisima.
Koje pesme vas tri rado naručujete u kafani?
Jelena: Meni omiljene su „Tiho noći” i „Tri metera somota”.
Nataša: Ja volim Silvanine pesme „Ciganine, sviraj, sviraj”, „Noćas mi srce pati” itd.
Nevena: Volim kada tamburaši odsvirju „Ćaletovu pesmu” Balaševića ili bilo koju baladu koju peva Džej.
Jesu li vas neke „boemske noći” inspirisale da napišete pesme u tom maniru, koje vam ni ranije nisu bile strane?
Jelena: Kako da ne. Mnogo pesama je tako nastalo. Pesma „Fina” je nastala posle jednog takvog izlaska, kada smo se vratile kući „prekosutra”. Pesma „Tamburaši” je nastala baš takve jedne večeri itd.
U godini vašeg jubileja od 15 godina karijere radile ste punom parom, šta vam je, kada je vaš sastav u pitanju, obeležilo tu 2024?
Nevena: Ta godina nam je počela albumom „Dnevnik duše”, autorskim album sa pesmama „Tamburaši”, „Moje duše duša”, „Život ko vino” itd. Turneju smo počele u Beogradu, te nastavile koncertima u celom regionu tokom cele prošle godine. Preko leta smo nastupale na CMC festivalu s pesmom „Bosonoga”. Jubilarnu godinu želele smo da završimo sa još jednim albumom te smo audio i video izdanje „Dobro veče, stari, dobri tamburaši” poklonile publici za novogodišnje praznike. Takođe, i svaka od nas pojedinačno je svoju kreaciju razgranala na nekoliko delova. Jelena ima svoju školu edukacije pevača i govornika, za oslobađanje treme, scensku kulturu, vokalne tehnike, pratećih vokala. Ima svoju modnu liniju „Frajla Jela” i radi pesme za druge izvođače, pozorište i film. Nataša je izdala tri singla u svom muzičkom izražaju i aktivna je u prevenciji suicida i depresije sa svojim projektom „Probudi me, zovi me”. Ja sam otvorila produkciju „Drvosound” iz koje je izašla pozorišna predstava „Kako sam ostala Frajla”. Produkcija se bavi i pisanjem pesama za druge izvođače. Takođe, od prošle godine radim na svojoj knjizi i radujem se njenom izlasku. Mnogo toga kreativnog smo počele 2024. te nastavljamo i u ovoj godini.
Krajem godine je na vašem nastupu u Splitu uživala i holivudska glumica Stana Katić. Imate li povratnu reakciju o tome kako joj se dopao vaš zvuk i energija i jeste li se i ranije susretale sa takvim iskustvima?
Nataša: Da, omiljena detektivka iz serije je bila na našem koncertu i podelila je sliku sa nastupa i svoje utiske. Jako nam je drago da joj se svidelo i da će bar delić čardaša poneti sa sobom. Naravno da nam je drago kada čujemo takve komentare i bilo je puno takvih priča, ali jedna meni jako draga je da je posle jednog koncerta u Istri izašao članak Vedrane Rudan o nama, koji se nalazi i u njenoj knjizi. Hvala joj na tim divnim rečima.
Poznato je da vas u Hrvatskoj publika obožava, a zanimljivo je da ste rasprodale termin za koncert u zagrebačkoj dvorani „Lisinski” i da je sada u prodaji kontigent karata za drugi koncert. Uživa li tamošnja publika u čardašu i tamburašima i prilagođavate li, generalno, repertoar u skladu sa publikom pred koju izlazite?
Jelena: Radujemo se koncertu u „Lisinskom” koji je zakazan za 19. i 20. mart. Svaki koncert, gde god da nastupamo, počinjemo rečima: „Dobro veče, mi smo Frajle i dolazimo iz Novog Sada”. Takođe, taj „bećarski deo koncerta” počinjemo tako što pitamo publiku da li su nekad bili u Novom Sadu u provodu i na tamburašima, te da ih mi na tom koncertu vodimo na takav jedan provod. Naravno da je cela sala na nogama kada krenu čardaš ritmovi, bez obzira gde sviramo. Tako će biti i ovaj put.
Krajem leta imale ste koncert na „Salašu 137” u Čeneju, a po atmosferi i energiji te večeri reklo bi se da ste publiku oduševile ne samo energičnom izvedbom već i ambijentom u kojem ste pevale. Planirate li da to postane neka vrsta tradicije i u budućnosti organizujete koncerte po vojvođanskim salašima?
Nevena: Mislim da nam je to prirodno i da je taj spoj najbolji. To veče jeste bilo posebno i ove godine planiramo češće da budemo na „Salašu 137”. U planu nam je da napravimo „boemske noći” sa tamburašima. Nešto drugačije od koncerta kao takvog. Frajle plus tamburaši, boemske i kafanske pesme i sve to na salašu. Dođite.
Iako ne kalkulišete trendovima, postoji li nešto što je na muzičkoj sceni trenutno aktuelno, a u čemu biste volele da se oprobate u budućnosti?
Nataša: Možda jedan album sa simfonijskim orkestrom ili velikim tamburaškim orkestrom, nešto tako. To je nešto što bih možda volela da uradimo u godini koja dolazi.
Vladimir Bijelić
