ФРАЈЛЕ ОБЈАВИЛЕ БОЕМСКИ АЛБУМ „ДОБРО ВЕЧЕ, СТАРИ, ДОБРИ ТАМБУРАШИ” па откриле: „Много наших песама настало је у кафани”
Чланице групе „The Frajle” Невена и Јелена Буча и Наташа Михајловић поздрављајући одлазећу 2024. годину на њеном самом крају обрадовале су своју публику новим песмама и то извођењем уживо, које су објединиле на албуму „Добро вече, стари, добри тамбураши”, који потписује музичка кућа „АС Студиотон” Александра Софронијевића.
Нови албум је прави боемски, доноси весели дух ових талентованих Војвођанки и њиховог звука, одише традицијом, али у једном новим руху. На посебан начин дат је печат свим песмама, међу којима је седам обрада традиционалних, као и три њихове, које су добиле своје нове верзије снимљене уживо. Све то зачиниле су и видео верзијом албума у којој у кафанском окружењу изводе све песме. Овим албумом Фрајле су закључиле годину јубилеја у којој су прославиле 15 година каријере и успешног постојања на музичкој сцени. У разговору за „Дневников” ТВ магазин чланице овог састава откриле су како су дошле на идеју да кроз цео један албум, иако овакву музику неретко изводе на својим наступима, донесу боемски звук пред своју публику.
Невена: Традиционалне песме су саставни део нашег репертоара, који, између осталог, чине песме попут „Моја мала нема мане”, „Ево, банке, цигане мој”, „Три метера сомота” итд. Пожелела је публика, а и ми, да све те нама драге песме ставимо на једно издање и замислиле смо како би то изгледало да заједно изађемо на једну боемску ноћ на салаш у Новом Саду. Изабрале смо нама драге традиционалне песме и наше ауторске и заједно са Александром Софронијевићем направиле једно издање које баш тако звучи, као „боемска ноћ на салашу”.
Колико је данас тешко дати модеран звук традиционалним песмама с једне стране, а колико је, с друге, било компликовано да се ваши гласови и овога пута одлично сложе у свим песмама?
Наташа: Мени је наше вишегласје најлепше и уникатно. Немате бендова где су три водећа вокала и то на овај начин. Само слагање вокала и бирање песама је један креативан процес и сада после 16 година заједничког рада, гласови су нам компатибилни и тај процес је много бржи него раније. Што се самог звука тиче он је окарактерисан као „војвођански swing” или „женски бећарац” што јесте можда микс свега тога и на овом издању хтеле смо да добијемо тај звук лајв наступа. Све је то снимљено у „АС студију”, једном од најбољих студија на Балкану, а само издање аудио и видео можете послушати на „AS Ton Music” каналу и свим дигиталним стриминг сервисима.
Које песме вас три радо наручујете у кафани?
Јелена: Мени омиљене су „Тихо ноћи” и „Три метера сомота”.
Наташа: Ја волим Силванине песме „Циганине, свирај, свирај”, „Ноћас ми срце пати” итд.
Невена: Волим када тамбураши одсвирју „Ћалетову песму” Балашевића или било коју баладу коју пева Џеј.
Јесу ли вас неке „боемске ноћи” инспирисале да напишете песме у том маниру, које вам ни раније нису биле стране?
Јелена: Како да не. Много песама је тако настало. Песма „Фина” је настала после једног таквог изласка, када смо се вратиле кући „прекосутра”. Песма „Тамбураши” је настала баш такве једне вечери итд.
У години вашег јубилеја од 15 година каријере радиле сте пуном паром, шта вам је, када је ваш састав у питању, обележило ту 2024?
Невена: Та година нам је почела албумом „Дневник душе”, ауторским албум са песмама „Тамбураши”, „Моје душе душа”, „Живот ко вино” итд. Турнеју смо почеле у Београду, те наставиле концертима у целом региону током целе прошле године. Преко лета смо наступале на ЦМЦ фестивалу с песмом „Босонога”. Јубиларну годину желеле смо да завршимо са још једним албумoм те смо аудио и видео издање „Добро вече, стари, добри тамбураши” поклониле публици за новогодишње празнике. Такође, и свака од нас појединачно је своју креацију разгранала на неколико делова. Јелена има своју школу едукације певача и говорника, за ослобађање треме, сценску културу, вокалне технике, пратећих вокала. Има своју модну линију „Фрајла Јела” и ради песме за друге извођаче, позориште и филм. Наташа је издала три сингла у свом музичком изражају и активна је у превенцији суицида и депресије са својим пројектом „Пробуди ме, зови ме”. Ја сам отворила продукцију „Drvosound” из које је изашла позоришна представа „Како сам остала Фрајла”. Продукција се бави и писањем песама за друге извођаче. Такође, од прошле године радим на својој књизи и радујем се њеном изласку. Много тога креативног смо почеле 2024. те настављамо и у овој години.
Крајем године је на вашем наступу у Сплиту уживала и холивудска глумица Стана Катић. Имате ли повратну реакцију о томе како јој се допао ваш звук и енергија и јесте ли се и раније сусретале са таквим искуствима?
Наташа: Да, омиљена детективка из серије је била на нашем концерту и поделила је слику са наступа и своје утиске. Јако нам је драго да јој се свидело и да ће бар делић чардаша понети са собом. Наравно да нам је драго када чујемо такве коментаре и било је пуно таквих прича, али једна мени јако драга је да је после једног концерта у Истри изашао чланак Ведране Рудан о нама, који се налази и у њеној књизи. Хвала јој на тим дивним речима.
Познато је да вас у Хрватској публика обожава, а занимљиво је да сте распродале термин за концерт у загребачкој дворани „Лисински” и да је сада у продаји контигент карата за други концерт. Ужива ли тамошња публика у чардашу и тамбурашима и прилагођавате ли, генерално, репертоар у складу са публиком пред коју излазите?
Јелена: Радујемо се концерту у „Лисинском” који је заказан за 19. и 20. март. Сваки концерт, где год да наступамо, почињемо речима: „Добро вече, ми смо Фрајле и долазимо из Новог Сада”. Такође, тај „бећарски део концерта” почињемо тако што питамо публику да ли су некад били у Новом Саду у проводу и на тамбурашима, те да их ми на том концерту водимо на такав један провод. Наравно да је цела сала на ногама када крену чардаш ритмови, без обзира где свирамо. Тако ће бити и овај пут.
Крајем лета имале сте концерт на „Салашу 137” у Ченеју, а по атмосфери и енергији те вечери рекло би се да сте публику одушевиле не само енергичном изведбом већ и амбијентом у којем сте певале. Планирате ли да то постане нека врста традиције и у будућности организујете концерте по војвођанским салашима?
Невена: Мислим да нам је то природно и да је тај спој најбољи. То вече јесте било посебно и ове године планирамо чешће да будемо на „Салашу 137”. У плану нам је да направимо „боемске ноћи” са тамбурашима. Нешто другачије од концерта као таквог. Фрајле плус тамбураши, боемске и кафанске песме и све то на салашу. Дођите.
Иако не калкулишете трендовима, постоји ли нешто што је на музичкој сцени тренутно актуелно, а у чему бисте волеле да се опробате у будућности?
Наташа: Можда један албум са симфонијским оркестром или великим тамбурашким оркестром, нешто тако. То је нешто што бих можда волела да урадимо у години која долази.
Владимир Бијелић
