MILOŠ UROŠEVIĆ, VODITELJ Osmehom do srca publike  

Svakog radnog dana nas informiše o aktuelnim dešavanjima u zemlji, ali i vraća osmehe na lica i veru u bolje sutra lepim pričama o ljudima oko nas. U vreme kada je koronavirus ceo svet zatvorio u kuće on je zajedno sa kolegama realizovao emisiju i to, kako kaže, bez straha, jer do danas preduzimaju sve neophodne mere kako bi zaštitili zdravlje i cele ekipe koja realizuje emisiju i gostiju sa kojima razgovaraju. Na početku intervjua upitali smo voditelja koliko po njegovom mišljenju ta magazinska emisija, inače poznata po vedrini, može da pomogne gledaocima kraj malih ekrana i umiri od stresnih i tmurnih vesti.

– Mi se svojski trudimo da u periodu od 13 do 15.30 sati ponudimo kulturno-zabavno-edukativni sadržaj, na prvom mestu bez politike ili u onim okvirima koji donose benefit zbog pravovremenog inforimisanja. Taj strogo informativno-politički pristup prepuštamo kolegama iz informativnog programa koji seče emisiju „150 minuta” na svaki pun sat i to je pun pogodak, jer su u temi. Odlično rade svoj posao i dobro se nadopunjujemo. Ko nas prati već je navikao da će dobiti kompletnu sliku. Mi u redakciji „150 minuta” se prevashodno bavimo pričama o ljudima koje možete svakodnevno da sretnete, možda baš u vašoj ulici. Njihovim interesovanjima i akteulnim temama. Srećni smo kada smo u mogućnosti da nekome pomognemo, a imamo želju. Mišljenja sam da priče o ljudima koji su uspeli da zadrže osmeh na licu, pomažu da se osmeh vrati i na lice naših gledalaca. Pozitivni komentari, a teško ih je dobiti na portalima, govore da nam posao smanjivanja stresa ide od ruke – rekao je na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin voditelj Miloš Urošević.

I ranije ste radili tokom stresnih perioda i vanrednih okolnosti. Koliko je sadašnja situacija drugačija iz vašeg ugla?

– Ratno stanje i rad s predumišljajem da svakog trenutka možete biti meta ne može se porediti ni sa čim što se trenutno dešava. Ne želim da kažem da situacija sa pandemijom nije ozbiljna, ali je svakako drugačija, jer ključ uspeha prevazilaženja problema jeste u vašim, mojim rukama. Ako se pridržavamo jednostavnih pravila smanjujemo mogućnost da ugrozimo sebe i druge, što u gore navedenom nikako nije bio slučaj. Da budem iskren, sa ove distance gledano, nisam siguran od čije dobre volje je zavisilo da li smo sutra ponovo na istom mestu ili nismo.   

Kako je na vas uticala „nova normalnost” izazvana pandemijom koronavirusa? Plašite li se zaraze?

– Sačekaću rasplet da bih mogao da komentarišem. Dosta je nepoznanica kada je ovaj novi soj virusa u pitanju. Toliko da nismo sigurni da li je isti u pitanju sada kao što je bio u martu. Ne plašim se zaraze. Plašim se ljudi koji zaražavanje ne shvataju ozbiljno. Posmatram to ovako: u nekim gradovima se maske nose zbog prevelikog zagađenja vazduha pa se na to dodaje i virus. Mi se još uvek borimo samo sa virusom i ubeđen sam da će naši stručnjaci uspeti da pronađu najbolje rešenje za nas. Naročito sada, kada je zahvaljujući brzoj komunikciji i prenosu informacija sve dostupno gotovo istog trenutka kada se dešava. Dosta mladih stručnjaka je uključeno na svakojake načine u rešavanje ove situacije i neka njihova ponuđena rešenja daju nadu da se nismo izgubili, već da nam samo nedostaju sredstva da stignemo do cilja pre drugih. S druge strane, uvek ćete imati one koji su za i one koji su protiv nečega. Za tu različitost smo se borili, pa bi sada bilo vreme i da je živimo.

Posle bogatog televizijskog iskustva iza sebe, kojim temama biste se bavili da imate svoju autorsku emisiju?

– Svakom temom koja u krajnjem ishodu ima šanse da se završi pozitivno, a naročito ako to pozitivno sa sobom nosi i neko novo saznanje ili spoznaju, iskustvo koje se može primeniti. Tema zapravo i nije toliko bitna ako će se neko baviti njom temeljno, istinito, istraživački kao da se bavite time zbog sebe, a to znači sagledano iz svakog ugla. Ono što bi mi bilo možda i najbitnije je da kada ispričate priču do kraja svako može da je razume, jer nikada ne znate kako će vaš odabir teme uticati na nekoga i možda ga pokrenuti.

U jednom intervjuu rekli ste da niste kancelarijski tip, a budući da trenutno radite emisiju u studiju da li vam nedostaju tereni i avanture u koje ste se upuštali zbog priča koje ste ranije radili?

– Uvek bih se upustio u avanturu. Samo bih možda sada ipak birao neku prilagođenu mojim godinama i roditeljskom statusu. Neke akcije treba prepustiti mlađima, mada bih sigurno bio privučen mnogim izazovima.

Pre nekoliko godina privukli ste pažnju na društvenim mrežama autentičnim prezentovanjem vremenske prognoze boreći se sa jakim pljuskom u Beogradu. Da li društvene mreže mogu da promene tok karijere?

– Društvene mreže mogu da vam promene život, a kamoli karijeru, ali samo u zavisnosti od toga šta ste spremni da uradite da bi ste dobili pratioce, lajkove, fejvove... Možda je pametnije pričati o tome da javni život ne prašta i da je sve transparentno pa se često dođe u situaciju da kao baba date dinar da uđete u kolo, ali bi bili spremni da platite i pet da iz njega izađete. Jer, nažalost, površnih komentara ljudi koji su iz samo njima znanih razloga ljuti i kriju se iza avatara ima previše. Mnogi od njih su tako stekli i „slavu“. S druge strane, zahvaljujući društvenim mrežama možete biti poznati i bez karijere, pa čak i da se snima rijaliti o vama. Uvek bih podržao one koji su svoju poznatost na društvenim mrežama iskoristili u dobre svrhe. Stvar je izbora i stomaka.

Da li vam je i koliko bitan utisak javnosti i opipavanje „pulsa“ publike u vezi sa projektom na kojem radite?

– Utisak javnosti i mišljenje publike je od izuzetne važnosti bez obzira koji kurs ste izabrali. U smislu da li želite da budete informativni, kontroverzni, kulturni ili da se držite zabave. U zavisnosti od toga na kom projektu sam angažovan volim da znam šta ljudi misle. I pozitivno i negativno. Uvek je dobro kada su ti stavovi i argumentovani. Redak slučaj, ali kada se dogodi može da posluži kao dobar putokaz.

Šta je po vašem mišljenju danas najbolje televizijsko oružje u borbi za gledanošću?

– Oružja su razna, ali se retko koje koristi u dobre svrhe iako ih ljudi izmišljaju kako bi poslužila višoj svrsi i za boljitak. Svako bira svoje oružje. Ono što bi svako morao da zna je da se oružjem ne treba igrati. Jer „ko se mača lati, od mača i umire“. Lično se trudim da se manem oružja i pokušavam sa osmehom. Ne zaboravite da „lepa reč i gvozdena vrata otvara“, a šta ćete da radite kada se vrata otvore to je već druga priča.

Vladimir Bijelić

foto: Aleksandar Krstović