IVA ŠTRLJIĆ Sve veliko i važno počinje od ljubavi

U ovoj muzičkoj bajci, Iva Štrljić tumači lik narodne pevačice Goce, koja je, kako saznajemo od poznate glumice, u svojoj ambicioznosti spremna svašta da uradi ne bi li ostvarila napredak u pevačkoj karijeri, a u svemu tome vrlo je šarmantna.

– Goca je vrlo specifična, temperamentna, ekscentrična i neobična osoba. Imam utisak da će je publika voleti, a ono što je meni bilo važno, a što sam ovde i dobila priliku da provučem, jesu komični elementi igre udenuti u dirljivo emotivan karakter lika koji tumačim. Goca jeste neko ko vas tera da se osmehnete, veliki sam ljubitelj komedije i tu svoju veštinu duhovitih rešenja uspela sam da isprepletem i kroz njen lik. Dopada mi se saradnja sa Vasilijem Nikitovićem, ona za mene ima posebnu emotivnu crtu sećanja na fakultetsko doba. Mi smo prijatelji sa akademije i igrala sam u njegovom diplomskom filmu „Bandera”, s kojim je on osvajao i brojne nagrade. To je bila naša prva saradnja, a kad god bi mi dao neku ulogu, to su uvek neke čudne žene nikad jednostavne, pomalo iščašene, koje ne možete da ne zapazite. Baš je takva nekakva i Goca – priča za naš list glumica Iva Štrljić.

Čini se da do sada niste imali ovakve uloge. Hoćemo li u filmu imati priliku da čujemo i vaše vokalne sposobnosti?

– Da, pevaću (smeh). Igrala sam već likove kojima je pevanje blisko. Kod Ljubiše Samardžića u filmu „Bledi mesec” tumačila sam profesorku klavira Margitu, kod Zdravka Šotre u „Ranjenom orlu” profesorku Branku, a i u seriji „Folk” pevačicu Cicku.

U filmu ćemo kao muzičara, ali ovoga puta u glumačkoj ulozi, videti i Gorana Bregovića, sa kojim ste imali direktne scene. Kakvo iskustvo nosite iz te saradnje?

–  Odvajkada je bilo tako, a na njegovom primeru se pokazuje kao tačno, da su oni koji su najveći u suštini i najjednostavniji. Goran je došao na snimanje sa povređenim ramenom, imao je problema sa rukom, ali se to nije primećivalo ni unutar scene ni na osnovu njegovog ophođenja prema ljudima koji su oko njega. Nije moglo da se vidi da je imao bilo koju bol prilikom rada ili da mu je bilo šta teško. Slikao se sa svima koji su mu prilazili podelivši lepu reč i ljubaznost, što je odlika ozbiljnih zvezda, kakva on i jeste. Tvrdim i tako pletem i svoj život, da je za jednog umetnika, uz darovitost, jednako važno da ima ljudski, topao, prirodan i čvrst odnos sa svojom publikom, jer upravo u tom odnosu i rastu svi počeci svih budućih uspeha.

Muzika je vrlo bitan faktor filma „Kruna” i on je predstavljen kao veoma bajkovit i lepršav. Možete li nam otkriti da li se iza te bajke krije ipak neka tužna i teška priča glavnih junaka?

– Ovaj film je najjasnije objašnjen time što je opisan kao ostvarenje o moći uspeha, ali i tome da li je u našem životu samo uspeh ono što ga boji najprijatnijim nijansama ili su ipak ljubav, nežnost i nečija naklonost ono što je zaista najlepši začin života. Verujem da će ljudi posle ovog filma još intenzivnije da osete snagu zagrljaja i polet koji može da pruži poljubac sa onim koga voliš.

Koliko u vašem slučaju ljubav boji i utiče na život?

– Sve veliko i važno počelo je od ljubavi. Uvek od neke ljubavi prema nekome ili prema nečemu. Unutar sebe osećam pokretačku lokomotivu i izuzetno mi je bitno da stalno radim, jer sam sebi bolja onda kada stvaram i uvek sam se trudila da mi dan ne prođe, a da nešto tokom njega nisam osmislila, da bih ga učinila kreativnijim, takav sam čovek, a i verujem da sebe treba celog da date u posao, ako ga volite, a ne da cinculirate sa gramažom koliko se predajete. Oni koji ne cinculiraju oni i uspevaju. Ono što jeste istina, ona divna raznežujuća istina, jeste činjenica da je najlepše kad u vašem uspehu učestvuje i neko ko vam je važan i kad znate da se i on vašoj radosti raduje i vi njegovoj. Nema lepše boje života od te, a ona nije ni crvenkasta ni plavičasta ni sivkasta ni belkasta, već ona je jednostavno - ljubavna. A ljubavna boja je najlepša boja.

S obzirom na to da je u fokusu filma „Kruna” uspeh, da li se odnos ljudi oko vas menjao s vašim poslovnim uspesima i pozicijama na kojima ste kroz život bili?

– Jeste i ponekad bih se razočarala u ljude koje sam smatrala ozbiljnim prijateljima, u neke koje sam poznavala čak i čitavog života, osećala sam vrlo često kristalno jasnu, rekla bih, zavist, ljubomoru, čak i u tim dugogodišnjim odnosima i što su uspesi bili veći i zavist je rasla, prosto je bubrila! Zato sam poslednjih godinu dana svela ljude na one u čije sam prijateljstvo zaista sigurna. I vrlo teško dozvoljavam da mi se bilo ko drugi približi. Mislim da je to zapravo i dobro jer tako zaštitite sebe i vreme provodite sa onima u čiju ste ljubav sigurni, koji za vas navijaju uz koje i vi još snažnije nižete uspehe, sa onima koji se raduju vašim podvizima, koji su podrška i tim.

Gledamo vas i u seriji „Igra sudbine” kojoj ste se posle kraće pauze vratili likom Dijane Erski. Jeste li nešto novo naučili u tom odmicanju od njenog lika i ponovnom ulaskom u njene cipele?

– Znala sam i onda kada sam bila na pauzi sa likom Dijane Erski da će mi ona nedostajati, jer uživam oživljavajući je i znam da publika Dijanu obožava što sam osećala i tokom sezone u kojoj me nije bilo, jer mi se skoro svakodnevno događalo da mi neko priđe i kaže koliko voli moj lik, što je znak da kada uradite dobro svoj posao, čak i onda kada vas nema, ljudi imaju utisak da ste i dalje tu,  jer imaju sećanje na ono što ste im svojom igrom pružili. Ovo je uloga za koju sam dobila deset nagrada, uloga koja mi je samo radost unela u život i to radi ponovo sada kada sam iznova gospođa Erski.

Koliko vam je bilo teško da nakon Dijane Erski, koju je narod ozbiljno zavoleo, oživite potpuno drugačiji lik - ulogu Lili u seriji „Od jutra do sutra”?

– Ozbiljno shvatam svoj posao i mislim da je moja dužnost da svaku ulogu odigram sasvim drugačije. Predana sam poslu, trudim se da uronim u karakter, a ne da površno izgovaram rečenice. Želela sam da ljudi zavole Lili, brinula sam da li će umeti da im se približi na pravi način ovaj lik, a danas sam srećna što je publika jako voli i što komentariše koliko je lepo što sam sasvim različita u svakoj seriji i što Lili i Dijana nisu slične.

Vladimir Bijelić

foto: Vanja Fifa