Voditeljka MARIJA VELJKOVIĆ u susret JUBILEJU „SLAGALICE” OTKRIVA TAJNU kviza: Gledaoci vole da se igraju sa nama
Toplim osmehom, veštim stavom pred malim ekranima i neospornom harizmom, voditeljka Marija Veljković gotovo dve decenije pozdravlja gledaoce širom Srbije, a mnogima je jedno od omiljenih TV lica.
Iako je po vokaciji glumica, Marija je najprepoznatljivija kao jedna od domaćica kviza „Slagalica”, koji se na prvom programu Radio-televizije Srbije svakog dana emituje od 19 časova. Uz to, Mariju gledamo i u emisijama „Jedan dobar dan” i „Svadba iz mog kraja”, a uskoro se na male ekrane vraća i humanitarni projekat „Novi početak”, čije je, takođe, prepoznatljivo lice.
U susret 22. novembru, kada najdugovečniji kviz „Slagalica” proslavlja svoj 30. rođendan, Marija za naš list otkriva da su ceo jubilarni ciklus posvetili ovom važnom jubileju. Kako ovaj kviz nesumnjivo već tri decenije dobija bitku kada je rejting u pitanju, a postavio je i standarde kada je reč o formi kvizova upitali smo voditeljku šta je presudno, ipak, da se gledaoci baš njima svake večeri vraćaju i aktivno prate „Slagalicu” u moru onih koje danas imamo na malim ekranima.
– Od kako je radim, svi me pitaju šta je tajna „Slagalice”. Tajna „Slagalice” je u tome što gledalac postaje takmičar, što taj kviz gledaoca uvuče da učestvuje i da se takmiči i on kao neki treći učesnik, pored naše dvojice. Ko god obožava „Slagalicu” kaže nam da aktivno učestvuje. Ne gleda pasivno, nego odgovara na pitanja i igra se sa nama – otkriva Marija Veljković na početku razgovora za naš TV dodatak.
Jeste li i vi, privatno, ljubiteljka kviza i da li biste voleli da se nekad nađete sa druge strane?
– Desilo mi se možda dva, tri puta da se nađem sa druge strane, ali ja sam neko ko može da bude domaćin kviza i u tom nekom smislu da smiruje takmičare i poželi im dobrodošlicu, a kao takmičar, mislim da bih bila užasno loša (smeh). Nemam tog duha za takmičenje. Nije stvar u odgovaranju i znanju, već mislim da nisam materijal za takmičara.
Mislite li da je danas znanje na ceni i da osim kvizova, u kojima se pojavljuju, takmičari mogu da unovče svoje znanje, s obzirom na to da uglavnom imaju svoje poslove u drugim sferama?
– Znate šta, svi takmičari imaju svoje zanimanje, a ovo jeste neko opšte znanje, snalaženje, logika, način razmišljanja... Mnogo je tu faktora, ali sigurno imaju izuzetne i drugačije sposobnosti od drugih ljudi i ja bih volela da oni to mogu negde da, kako ste vi rekli, unovče. Sigurno postoji način za to, ali, kažem, to nije samo znanje, to je način razmišljanja, brzina, refleksi, još gomila stvari pored znanja, koje već poseduju.
Novosađanin trijumfovao u 167. ciklusu „Slagalice”
Novosađanin Miloš Rakita pobedio je u finalu 167. ciklusa „Slagalice”. Programer iz Novog Sada savladao je Darka Arnauta, ukupnim rezultatom 133:198. Miloš se putem Fejsbuka zahvalio svima na velikoj podršci. „Lepo je što toliko ljudi prati „Slagalicu”. To je kviz sa najvećom tradicijom kod nas i što bi neke moje kolege kvizomani rekli: „majka svih kvizova”. Velika je čast biti pobednik „Slagalice”, napisao je Novosađanin i dodao da je to za njega bilo sjajno iskustvo i da je stekao mnogo lepih poznanstava. Miloš će, inače, ukrstiti „koplja” sa ostalim najboljim takmičarima iz 2023. godine u velikom superfinalu kviza koje je već počelo. U superfinalu će učestvovati pobednici ciklusa i šestoro najbolje drugoplasiranih takmičara.
Gledamo vas i u emisiju „Jedan dobar dan” koja je na RTS donela novu infotejment emisiju koja nas vodi kroz svakodnevicu, uz priče o važnim životnim pitanjima, kulturi, sportu, zabavi i mnogim drugim temama. Koje rubrike vam najviše leže i kako vam se dopada ovaj TV format?
– Ovaj TV format je, što se mene tiče, pravo osveženje u mojoj karijeri jer je to dva sata živog programa. Sve što sam do sada radila, odnosno, 90 odsto emisija koje sam radila do sada su bile snimajuće. Dva sata živog programa vam potpuno daju neku novu svetlost na to kako se pripremate za emisiju, kako vodite, kakav je tempo razgovora i svega ostalog. „Jedan dobar dan” je format koji je i te kako bio potreban RTS-u i bavi se svakodnevicom i svakodnevnim problemima. Mi se u okviru redakcije zaista trudimo da publika, koja nas gleda, kroz teme koje obrađujemo, prepozna neke svoje probleme i rešenje za njih. Odnosno, da se identifikuju sa našim temama i da nametnemo neko rešenje problema ili teme. Mislim da je ključno prepoznavanje sa publikom.
Uskoro ćemo gledati i novu sezonu emisije „Novi početak”, u kojoj se iznova prepliću različite životne priče. Koliko vas je privatno dotakao ovaj humani TV format i šta vam je na profesionalnom nivou doneo?
– Mislim da sam i birana za ovu emisiju zato što sam neko ko saoseća. Kast za ovu sezonu je, čini mi se, najbolji do sada. To će i gledaoci prosuditi kada bude počelo emitovanje. Zaista dirljive ljudske priče i mi smo i kao ekipa i kao produkcija bili emotivni jer ne možete da ne učestvujete u toj emociji i empatiji. Verujem da će publika znati o čemu pričam kada počne serijal. Mi smo prethodne nedelje završili snimanje i jedva čekamo emitovanje da vidimo kako će publika reagovati. Do sada su baš voleli ovaj format, a mislim da je njegova tajna u tome što se prikazuje sudbina normalnih i običnih ljudi da sa njima publika i može da se identifikuje.
Kada biste imali neograničena novčana sredstva, kako bi izgledala vaša autorska emisija?
– Mislim da jesu sredstva važna, ali nisu najvažnija. Mislim da je najvažnija ideja, emocija, kreativa i s kog mesta i s kojim problemom započinjete neki projekat. Mislim da je ključ uspešnosti svakog projekta ta životnost o kojoj sam pričala. Bilo da je reč o TV emisiji, seriji ili filmu. To je ključno kako bi publika mogla da se prepozna, a samim tim kad se prepozna, projekat će biti njoj blizak, duhovit ili tužan, ali ako je životan biće blizak.
Nedavno ste na Instagramu objavili niz vaših najvažnijih titula i napisali da ste radujete i uživate u svakoj životnoj ulozi, te da nijedna ne ugrožava drugu. Postoji li neka titula koju još uvek niste „osvojili”, a voleli biste?
– Ne, ja sam sve svoje životne titule osvojila i kako sam rekla, nijedna ne ugrožava drugu. Mislim da je previše osuda u našem društvu, nažalost, pa ako je neko majka odmah se postavlja pitanje zašto nije karijerista, ako je neko žena zašto nije majka, a, u stvari, žene mogu da budu sve to. Ljudi, generalno, mogu da budu sve to, jer imamo više životnih segmenata. Majka, supruga, ćerka, sestra, drugarica, žena od karijere, domaćica... mi nismo samo jedno, mi smo splet tih životnih uloga. Svi mi biramo ili nas sudbina tako ponese da u životu budemo veći procenat nečega, manji ili pođednako, ali mislim da je mnogo ružno kada neko komentariše tuđe izbore u životu jer mi nikad ne znamo ko je potpuno taj neko jer mislim da i inače treba da bude manje osuda u našem društvu, a više tolerancije, empatije. To nam toliko fali...
Kao glumica, igrali ste u pozorištu, sinhronizovali crtać i imali epizodne uloge u serijama. Da li biste voleli da se u skorijoj budućnosti više posvetite glumi i o kakvim glumačkim projektima maštate?
– Glumac uvek mašta o projektima! Nikad se ne zna gde će vam karijera otići, a moja je otišla u smeru televizije, koja je, definitivno, moja ljubav, pored pozorišta. A potpuno su drugačije. I igranje serije je potpuno drugačije od vođenja emisije, a i jedno i drugo mi je blisko i jedno i drugo volim, mada, eto, poslednjih godina sam se posvetila televiziji i to je definitivno moja životna prekretnica. Da ne pričam unapred, još mnogo godina ću raditi tako da nikad se ne zna. Svakako, opcije su otvorene i radujem se svakoj!
Vladimir Bijelić
