Водитељка МАРИЈА ВЕЉКОВИЋ у сусрет ЈУБИЛЕЈУ „СЛАГАЛИЦЕ” ОТКРИВА ТАЈНУ квиза: Гледаоци воле да се играју са нама
Топлим осмехом, вештим ставом пред малим екранима и неоспорном харизмом, водитељка Марија Вељковић готово две деценије поздравља гледаоце широм Србије, а многима је једно од омиљених ТВ лица.
Иако је по вокацији глумица, Марија је најпрепознатљивија као једна од домаћица квиза „Слагалица”, који се на првом програму Радио-телевизије Србије сваког дана емитује од 19 часова. Уз то, Марију гледамо и у емисијама „Један добар дан” и „Свадба из мог краја”, а ускоро се на мале екране враћа и хуманитарни пројекат „Нови почетак”, чије је, такође, препознатљиво лице.
У сусрет 22. новембру, када најдуговечнији квиз „Слагалица” прославља свој 30. рођендан, Марија за наш лист открива да су цео јубиларни циклус посветили овом важном јубилеју. Како овај квиз несумњиво већ три деценије добија битку када је рејтинг у питању, а поставио је и стандарде када је реч о форми квизова упитали смо водитељку шта је пресудно, ипак, да се гледаоци баш њима сваке вечери враћају и активно прате „Слагалицу” у мору оних које данас имамо на малим екранима.
– Од како је радим, сви ме питају шта је тајна „Слагалице”. Тајна „Слагалице” је у томе што гледалац постаје такмичар, што тај квиз гледаоца увуче да учествује и да се такмичи и он као неки трећи учесник, поред наше двојице. Ко год обожава „Слагалицу” каже нам да активно учествује. Не гледа пасивно, него одговара на питања и игра се са нама – открива Марија Вељковић на почетку разговора за наш ТВ додатак.
Јесте ли и ви, приватно, љубитељка квиза и да ли бисте волели да се некад нађете са друге стране?
– Десило ми се можда два, три пута да се нађем са друге стране, али ја сам неко ко може да буде домаћин квиза и у том неком смислу да смирује такмичаре и пожели им добродошлицу, а као такмичар, мислим да бих била ужасно лоша (смех). Немам тог духа за такмичење. Није ствар у одговарању и знању, већ мислим да нисам материјал за такмичара.
Мислите ли да је данас знање на цени и да осим квизова, у којима се појављују, такмичари могу да уновче своје знање, с обзиром на то да углавном имају своје послове у другим сферама?
– Знате шта, сви такмичари имају своје занимање, а ово јесте неко опште знање, сналажење, логика, начин размишљања... Много је ту фактора, али сигурно имају изузетне и другачије способности од других људи и ја бих волела да они то могу негде да, како сте ви рекли, уновче. Сигурно постоји начин за то, али, кажем, то није само знање, то је начин размишљања, брзина, рефлекси, још гомила ствари поред знања, које већ поседују.
Новосађанин тријумфовао у 167. циклусу „Слагалице”
Новосађанин Милош Ракита победио је у финалу 167. циклуса „Слагалице”. Програмер из Новог Сада савладао је Дарка Арнаута, укупним резултатом 133:198. Милош се путем Фејсбука захвалио свима на великој подршци. „Лепо је што толико људи прати „Слагалицу”. То је квиз са највећом традицијом код нас и што би неке моје колеге квизомани рекли: „мајка свих квизова”. Велика је част бити победник „Слагалице”, написао је Новосађанин и додао да је то за њега било сјајно искуство и да је стекао много лепих познанстава. Милош ће, иначе, укрстити „копља” са осталим најбољим такмичарима из 2023. године у великом суперфиналу квиза које је већ почело. У суперфиналу ће учествовати победници циклуса и шесторо најбоље другопласираних такмичара.
Гледамо вас и у емисију „Један добар дан” која је на РТС донела нову инфотејмент емисију која нас води кроз свакодневицу, уз приче о важним животним питањима, култури, спорту, забави и многим другим темама. Које рубрике вам највише леже и како вам се допада овај ТВ формат?
– Овај ТВ формат је, што се мене тиче, право освежење у мојој каријери јер је то два сата живог програма. Све што сам до сада радила, односно, 90 одсто емисија које сам радила до сада су биле снимајуће. Два сата живог програма вам потпуно дају неку нову светлост на то како се припремате за емисију, како водите, какав је темпо разговора и свега осталог. „Један добар дан” је формат који је и те како био потребан РТС-у и бави се свакодневицом и свакодневним проблемима. Ми се у оквиру редакције заиста трудимо да публика, која нас гледа, кроз теме које обрађујемо, препозна неке своје проблеме и решење за њих. Односно, да се идентификују са нашим темама и да наметнемо неко решење проблема или теме. Мислим да је кључно препознавање са публиком.
Ускоро ћемо гледати и нову сезону емисије „Нови почетак”, у којој се изнова преплићу различите животне приче. Колико вас је приватно дотакао овај хумани ТВ формат и шта вам је на професионалном нивоу донео?
– Мислим да сам и бирана за ову емисију зато што сам неко ко саосећа. Каст за ову сезону је, чини ми се, најбољи до сада. То ће и гледаоци просудити када буде почело емитовање. Заиста дирљиве људске приче и ми смо и као екипа и као продукција били емотивни јер не можете да не учествујете у тој емоцији и емпатији. Верујем да ће публика знати о чему причам када почне серијал. Ми смо prеthodnе недеље завршили снимање и једва чекамо емитовање да видимо како ће публика реаговати. До сада су баш волели овај формат, а мислим да је његова тајна у томе што се приказује судбина нормалних и обичних људи да са њима публика и може да се идентификује.
Када бисте имали неограничена новчана средства, како би изгледала ваша ауторска емисија?
– Мислим да јесу средства важна, али нису најважнија. Мислим да је најважнија идеја, емоција, креатива и с ког места и с којим проблемом започињете неки пројекат. Мислим да је кључ успешности сваког пројекта та животност о којој сам причала. Било да је реч о ТВ емисији, серији или филму. То је кључно како би публика могла да се препозна, а самим тим кад се препозна, пројекат ће бити њој близак, духовит или тужан, али ако је животан биће близак.
Недавно сте на Инстаграму објавили низ ваших најважнијих титула и написали да сте радујете и уживате у свакој животној улози, те да ниједна не угрожава другу. Постоји ли нека титула коју још увек нисте „освојили”, а волели бисте?
– Не, ја сам све своје животне титуле освојила и како сам рекла, ниједна не угрожава другу. Мислим да је превише осуда у нашем друштву, нажалост, па ако је неко мајка одмах се поставља питање зашто није каријериста, ако је неко жена зашто није мајка, а, у ствари, жене могу да буду све то. Људи, генерално, могу да буду све то, јер имамо више животних сегмената. Мајка, супруга, ћерка, сестра, другарица, жена од каријере, домаћица... ми нисмо само једно, ми смо сплет тих животних улога. Сви ми бирамо или нас судбина тако понесе да у животу будемо већи проценат нечега, мањи или пођеднако, али мислим да је много ружно када неко коментарише туђе изборе у животу јер ми никад не знамо ко је потпуно тај неко јер мислим да и иначе треба да буде мање осуда у нашем друштву, а више толеранције, емпатије. То нам толико фали...
Као глумица, играли сте у позоришту, синхронизовали цртаћ и имали епизодне улоге у серијама. Да ли бисте волели да се у скоријој будућности више посветите глуми и о каквим глумачким пројектима маштате?
– Глумац увек машта о пројектима! Никад се не зна где ће вам каријера отићи, а моја је отишла у смеру телевизије, која је, дефинитивно, моја љубав, поред позоришта. А потпуно су другачије. И играње серије је потпуно другачије од вођења емисије, а и једно и друго ми је блиско и једно и друго волим, мада, ето, последњих година сам се посветила телевизији и то је дефинитивно моја животна прекретница. Да не причам унапред, још много година ћу радити тако да никад се не зна. Свакако, опције су отворене и радујем се свакој!
Владимир Бијелић
