Иза излога: Лепе су вам ноге али их мало покријте

Тачније, док ови „у телевизору“ скроз не побркају лончиће и не почну да иритирају својим „понашањима“.

Ево, рецимо, један од разлога због којих „из волеја“ гасим ТВ су они којима је појављивање у јавности (па самим тим и dress-code) део посла за који су плаћени. Рецимо, не могу никако да прихватим да жене које се сликају као „неко и нешто“ себи (и то, што би се рекло, у респектабилним годинама) дозволе „мокре“ локне до пола леђа, мини хаљине, вештачке трепавице, мрежасте чарапе, силиконе, импланте и остала чуда модерног „улепшавања“...

Могла бих овако да ређам још дуго, јер се свашта на телевизији може видети, а међу „бисерима“ су све саме даме које су те основне лекција из правилног одевања и понашања на јавним местима морале одавно да савладају.

Не, не треба да нас фасцинирате својом лепотом; нисте ту ни да нас убедите како сте модно несташне и склоне експериментима за јавне наступе неприхватљивим колором и принтом, дође ми сваки пут да им поручим.

Не, ваш је посао да нам пренесете неку поруку, вест, да нас – умивене, чисте и уредне -  информишете и/или нечему подучите.

А за те послове су и „Шеронка“ прекрштене ноге апсолутни вишак. Јер, не треба ни да нас заводите. Хвала, нисмо расположени. Када будемо расположени за тај спорт, гледаћемо оригинал – филм „Ниске страсти“ или нешто слично из на ту тему богате филмске лектире. Уосталом, тако бар лекари тврде, овакав начин седења за жену баш и није најздравији – не ваља за вене, кичму...

Но, да се вратим на питање естетике. Ево, на пример, не знам да ли сте приметили (остављам могућност да вам је промакло, јер вас је тон омео) како на свим јавним наступима седи млада Кејт Мидлтон. У питању су две, етикецијом и правилима лепог понашања пођеднако прихватљиве, варијанте: а) такозвано „Кембриџ“ прекрштање ногу: ноге су скупљене у пределу колена, а прекрштене у доњем делу код чланка ноге и под б) „елегантно“ прекрштене ноге -  ноге спојене од колена до стопала и укошене или на леву или десну страну.

Е, тако би требало да се седи „у телевизору“. Наравно, у сукњи/хаљини адекватне и прихватљиве дужине – када седите, а у емисијама се махом седи – сукња би требало да се подигне тек мало изнад колена. Све остало је на или преко ивице доброг укуса. Све у зависности од тога колико је дама „штедела“ на материјалу.

И да не буде забуне, не греше само припаднице нежнијег пола. А не, овде смо што би се популарно рекло, радно равноправни.

И јачи пол је склон да се онако прилично „опусти“ и заборави пред камерама, да у фотељу у студију седне као усред кафане – у раскопчаном и „нахереном“ сакооу, са накривљеном краватом и ногу буквално распечених по пред пуцања панталона...

Е, од тог последњег ми буквално не буде добро после пар минута.

Не кажем, има ту и анатомије; мушкарцима је седење раширених ногу једноставно у природи, али мене ово што се може видети на малим екранима често доведе у ситуацију да скоро па да разумем једно од новијих лудила у далеком Њујорку -  манспреадинг, односно, мушко седење које захтева бар два седишта у јавном превозу.

Шта да кажем, Њујорчанке су начисто полуделе и одлучне су у намери да несташне мушкарце коначно и једном за сва времена „упакују“ у прихватљивији формат.

Го гирлс, односно, напред девојке!

Јер, ако им то пође за руком, можда и овдашњи „мангупи“ схвате да би, бар када су јавни наступи у питању, морали мало да поведу рачуна о томе како (ако ништа друго) седе на јавним местима.

А што се тиче (пре)скупих крпица, ни оне баш нису нешто што би се могло препоручити. Ем је претенциозно, ем као и кричаве боје има нимало ласкаву поруку, то јест, жељу дотичне/дотичног да фасцинирају „простоту“, односно, нас који их гледамо.

Извините, али нисмо фасцинирани. Раскошне тоалете оставите за неке вечерње прилике, пожељно оне у приватној режији, а за јавне наступе се држите правила одевања.

Простота, то јест, ми из публике ћемо то умети да ценимо, а ја ћу (чврсто обећавам) понекад и укључити ТВ...

 Јасна Будимировић