Aleksandra Radović: Sve radim iz ljubavi

Osim hitova s prva tri samostalna albuma Aleksandre Radović, publika će prvi put imati priliku da čuje i nove pesme s njenog tek objavljenog, četvrtog studijskog albuma „Carstvo”. Prethodni album „Žar ptica” objavila je pre čak sedam godina, a nakon toga je za ljubitelje kvalitetnog pop zvuka objavljivala singlove koji su se našli na novom albumu uz osam potpuno novih kompozicija koje ćemo čuti na koncertu u Novom Sadu. Pop pevačicu će pratiti njen standardni bend, ali će u nekim numerama biti i gostujućih muzičara, koji će svojim umećem uneti neke novine - najavila je Aleksandra za Dnevnik.

- Nisu to velike promene na pesmama, samo su neke stvari oplemenjene da zvuče kao čisti pop ili rok. Naturalizovane su i mislim da ne mogu da se ne dopadnu ljudima koji ih inače vole jer je sve rađeno da zvuči prirodno. Pesme su oplemenjene saksofonom i harmonikom, koja se ne koristi toliko u pop muzici, ali ja volim da je upotrebim jer onda sve zvuči lepo i toplo – rekla je dama moćnog glasa Aleksandra Radović.

Postoji li neko ko je vaša kontrolna tačka s kim se konsultujete poslovno oko odabira pesama.

- Imam ljude koji su sa mnom gopdinama i neki od njih, poput mog pi-ara Natalije, direktno su upućeni na muziku koju radim i odabir muzike, tako da može da bude kompetentna i kaže svoje mišljenje. Imali smo situaciju na novom albumu kada nisam htela da stavim jednu pesmu. Bila je to velika polemika sa saradnicima i prijateljima. Naravno, autor pesme je tvrdio da će biti hit, ali ja nešto nisam verovala u to. I na kraju je moj pi-ar Natalija rekla: „Koliko puta za sve stvari u životu sam ja tebe slušala. Molim te, samo jednom da me poslušaš i da staviš tu pesmu”. Ja sam rekla OK, neka bude tako. Neka bude to neka vrsta eksperimenta, staviću je na album za sve vas pa ćemo videti. I to je sada jedna od najslušanijih pesama - „Beskrajno”. Tako da se nikada ne držim slepo svog mišljenja jer sam timski igrač, pored toga što sam lider. Volim da sve bude na opštu korist svih nas, ne samo na moju.

Snimili ste album „Carstvo” i kvalitetne spotove, mada je to danas zaista retkost jer se tehnika toliko brzo menja da je CD postao luksuz. Hoćemo li uskoro preći na platforme za digitalno emitovanje muzike?

- Ne znam zaista, u svetu su prešli na platforme, ali kod nas to još nije zaživelo. Mi ne možemo da koristimo kupovinu muzike preko neta, kod nas piraterija još uvek vlada. Možda je rešenje upravo to - ne izdavati album svake godine nego svakih pet pa onda imamo vremena da skupimo pesme i snimimo spotove koji su zaista skupi i posle ne postoji način da se taj novac vrati. Kad se radi na ovaj način, to je samo iz ljubavi.

U vremenu u kome dominiraju narodnjaci, vi ste dva puta uzastopno rasprodali koncert u Sava Centru. Koja je to snaga i energija potrebna u toj borbi sa senzacijom i sjajem zavodljivog kiča i šunda?  

- Ja sam davno rekla sebi da neći pevati muziku koju ne volim. Imala sam priliku da kao prateć vokal svašta pevam i slušam za mnoge koji su radili u regionu i onda sam shvatila da ja tu muziku ne volim. Napomenula bih da to nije narodna muzika jer često me pogrešno interpretiraju pa ispadne da ne volim narodnu muziku, a ja mislim na novkomponovani turbo folk koji ne volim i ne razumem i smatram da pogubno utiče na našu omladinu. S druge strane, prava narodna muziku koju pevaju Cune Gojković, Tozovac, Miroslav Ilić, ili Snežana Đurišić je kvalitetna i izvode je dobri pevači. To nije moj „cup of tea”, ali ja to veoma poštujem. Rekla sam sebi, pevaću to što volim pa dokle može. Verujte, pre bih radila neki drugi posao nego pevala nešto što ne volim.

Da li vam ta situacija na našoj sceni ponekad delovala kao borba s vetrenjačama?

- To tako deluje i sad. Ja sam počela 2000. i evo 17 godina kasnije ništa se nije promenileo, sve je isto, zapravo još je gore nego što je bilo, a mislili smo da ne može gore. To su deca prihvatila, na žalost, jer čuju tu muziku svugde, u vrtiću, prodavnicama, kasnije kafićima...

I kada posle dođu u vašu školu pevanja, kako ispraviti sve to što je pogrešno naučeno? 

- Ja sa njima razgovaram o muzici u formi poezije pa raščlanjujemo tekstove pesama koje im se dopadaju, analiziramo tekstove i malo pomalo shvataju koliko je to besmisleno i prosto sami shvate da ne žele to da slušaju. S nekima to uspe, a s nekima ne, ali uvek je bitno pokušavati. Moj deo posla uradim kako treba ali šta će biti dalje, ne mogu na to da utičem. Mnoga deca su mi otišla u dobre vode, a ima i onih koji su otišli u Grand, i čak postali velike zvezde, poput Milice Pavlović koja je bila kod mene u školi oko šest godina. Ona je naučila da peva, a posle je odabrala ono što joj se dopada i to je potpuno OK, svako bira svoj put.

Koliko je teško u vremenu kada je sve relativno, imati jasno izražen stav?

- Ljudi jako zaziru od toga, poslovno, privatno i u svakom smislu. Često i pogrešno shvataju, polazeći verovatno od nekog stanja u kome se sami nalaze. Ako neko kaže da mu se nešto ne dopada to odmah ispada da mrzim nešto. Moje biće nije sposobno da mrzi čak ni one koji su mi naneli zlo, a kamoli nekog bez razloga. Ja uvek kažem šta mislim, bez ikakve potrebe da svoje mišljenje namećem bilo kome. Ja samo kažem kako se osećam i kako doživljavam muziku ali izgleda i to nekome smeta. Svaka reč koja je protiv mediokriteta u svakom segmentu našeg života, svaki pokušaj izdizanja iznad mediokriteta, smatra se napadom.

Stih jedne vaše emotivne balade kaže „Čuvam te, ne dam nikom da te dira...”. Kako se vi čuvate od estrade, slave...?

- Trudim se da se stalno preispitujem, sebe, svoje reči i poteze. Nekoliko godina unazad dosta pronalazim mir u nekim stvarima na koje ranije nisam obraćala pažnju. Ne volim ni da pričam o tome jer u poslednje vreme mnogi govore o tome i to na potpuno pogrešan način, mislim na veru i religiju. Nalazim utehu u ljubavi koju svakodnevno nađem u duhovnom štivu i divnim mislima starih otaca koje menjaju čoveka i korisne su za svakog. Nalazim mir u tome i liturgijskom životu jer to mi je neka oaza kojoj pribegavam poslednjih godina.

Da li sebe smatrate Novosađankom i koja su to mesta u Novom Sadu koja volite?

- Novi Sad doživljama svojim gradom, mada nisam rodom Novosađanka. Moja rođena sestra živi tu s porodicom i ja sam stalno kod njih, a tu su i naši prijatelji i kumovi. Volim Tvrđavu jer me vezuje za fakultet i za taj najlepši period u mom životu - studije. Uživali smo u studentskim danima jer smo svi mi muzičari, slikari i glumci, razmenjivali iskustva i znanja. Volim i Dunav i kej koju su sada lepo uredili. Volim da prošetam kroz Dunavsku, centar grada i sve ono što je srž Novog Sada.

Snežana Milanović