Vinska kultura za početnike
S obzirom da je sve više onih koji uživaju u čašici dobrog vina, kao i preduzetnika koji se u svetskim okvirima uspešno bave proizvodnjom najpopularnijeg napitka od grožđa, red je da se podsetimo kako se ono pije i kako se u njemu uživa.
Vino je, za one koji možda ne znaju, alkoholno piće specifične arome i boje, dobijeno procesom fermentacije soka, najčešće od grožđa.
Najstariji arheološki „vinski“ nalaz potiče iz severnog Irana, gde je u amfori iz 5500. godine pre Hrista nađen talog koji sadrži ostatak vinske kiseline i tanina.
Kada su energetska i nutritivna vrednost u pitanju, vino uz vitamine i minerale koji pomažu boljem funkcionisanju organizma i boljem metabolizmu ima hranljive sastojke: šećer, glicerol, proteine i alkohol.
Od vitamina su prisutni: A, B i C, kao i 13 minerala.
Crno vino je „hranljivije“ od belog, koje ima nešto više vitamina B2.
Sadržaj alkohola u većini je vina umeren (10-15 volumnih procenata), a karakteriše ga i niža energetska vrednost (za belo vino srednjeg kvaliteta iznosi 68 kilokalorija u 100 grama).
Hladna pređela - lagana bela i rose vina
Školjke - suva penušava ili mlada bela vina
Kuvana riba - lagana bela vina
Pržena riba - punija bela vina
Pečena riba (posebno plava riba) - crna vina
Teletina i perad - bela i rose vina
Tamno meso - crna vina i punija bela vina
Pikantna jela - suva bela i crna vina
Sirevi - bela suva vina i crna (odležana) vina
Kolači - polusuva penušava, aromatična polusuva i slatka vina.
Terapeutska i antiseptička svojstva vina bila su poznata još u davnim vremenima: vino je piće, hrana, antiseptik i regulator mnogih procesa u našem organizmu.
Dobro kao napitak uz jelo, jer svojom kiselinom doseže nivo kiseline želudačanog soka i tako doprinosi boljem varenju hrane. Alkohol u umerenim količinama stimuliše probavu, rad srca, krvotok i slično, te ga nutricinisti i lekari preporučuju kao važan sastojak ishrane.
Umerenom potrošnjom smatra se 70 grama etanola (litar slaboalkoholnog vina) nedeljno, što odgovara jednom decilitru vina dnevno.
Konzumiranje vina, između ostalog, znatno umanjuje mogućnost nastanka karcinoma, a povoljno deluje na povećanje tzv. pozitivnog holesterola.
Budući da svako vino ima posebno svojstvo koje dopunjuje ukus jela kod pripreme ili kao piće, vremenom su nastala određena pravila o tome koje je vino najbolje uz pojedino jelo.
Takođe, važno ih je čuvati na prikladnoj temperaturi: crvena (crna) vina poslužuju se na temperaturi 18 – 20, bela na 10 – 12, a šampanjac na 5 – 6 stepeni.
