Винска култура за почетнике
С обзиром да је све више оних који уживају у чашици доброг вина, као и предузетника који се у светским оквирима успешно баве производњом најпопуларнијег напитка од грожђа, ред је да се подсетимо како се оно пије и како се у њему ужива.
Вино је, за оне који можда не знају, алкохолно пиће специфичне ароме и боје, добијено процесом ферментације сока, најчешће од грожђа.
Најстарији археолошки „вински“ налаз потиче из северног Ирана, где је у амфори из 5500. године пре Христа нађен талог који садржи остатак винске киселине и танина.
Када су енергетска и нутритивна вредност у питању, вино уз витамине и минерале који помажу бољем функционисању организма и бољем метаболизму има хранљиве састојке: шећер, глицерол, протеине и алкохол.
Од витамина су присутни: А, Б и Ц, као и 13 минерала.
Црно вино је „хранљивије“ од белог, које има нешто више витамина Б2.
Садржај алкохола у већини је вина умерен (10-15 волумних процената), а карактерише га и нижа енергетска вредност (за бело вино средњег квалитета износи 68 килокалорија у 100 грама).
Хладна пређела - лагана бела и росе вина
Шкољке - сува пенушава или млада бела вина
Кувана риба - лагана бела вина
Пржена риба - пунија бела вина
Печена риба (посебно плава риба) - црна вина
Телетина и перад - бела и росе вина
Тамно месо - црна вина и пунија бела вина
Пикантна јела - сува бела и црна вина
Сиреви - бела сува вина и црна (одлежана) вина
Колачи - полусува пенушава, ароматична полусува и слатка вина.
Терапеутска и антисептичка својства вина била су позната још у давним временима: вино је пиће, храна, антисептик и регулатор многих процеса у нашем организму.
Добро као напитак уз јело, јер својом киселином досеже ниво киселине желудачаног сока и тако доприноси бољем варењу хране. Алкохол у умереним количинама стимулише пробаву, рад срца, крвоток и слично, те га нутрицинисти и лекари препоручују као важан састојак исхране.
Умереном потрошњом сматра се 70 грама етанола (литар слабоалкохолног вина) недељно, што одговара једном децилитру вина дневно.
Конзумирање вина, између осталог, знатно умањује могућност настанка карцинома, а повољно делује на повећање тзв. позитивног холестерола.
Будући да свако вино има посебно својство које допуњује укус јела код припреме или као пиће, временом су настала одређена правила о томе које је вино најбоље уз поједино јело.
Такође, важно их је чувати на прикладној температури: црвена (црна) вина послужују се на температури 18 – 20, бела на 10 – 12, а шампањац на 5 – 6 степени.
