VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Škotska vinarija u Sremu

Promovisano je 24. maja 1996. godine na Novosadskom sajmu. Kreirala ga je mr Vesna Robotić, s grupom saradnika, zaposlenih u petrovaradinskom Fruškogorcu, od rizlinga italijanskog. Branom na plantaži vinove loze na Kameničkim širinama veličine stotinu hektara, deset kilometara udaljenog od centra grada. 

Kao prvo jugoslovensko vino sa sertifikatom da je ono proizvedeno po međunarodno propisanim ekološkim principima. Ono je tih davnih devedesetih godina prikazivano i degustirano u Kopenhagenu, Budimpešti, Frankfurtu, Baji i drugim evropskim smotrama vina budućnosti.

O tim slavnim danima našeg vinogradarstva i vinarstva govorila je nedavno autor fruškogorskog eko-vina mr Vesna Robotić novosadskim vinskim vitezovima Probus i prijateljima izdavačke kuće „Prometej” u Miletićevoj ulici. Bila je to prilika da se otrgne od zaborava jedan važan period naše nauke i prakse, koja je išla u korak sa svetskim razvojem, i s pravom ubrajana u ne tako veliku grupu svetskih „zemalja vina”.

Nakon zanimljivog razgovora u „Prometeju”, novosadskim enofilima predstavljena je McC vinarija u Erdeviku. O toj mladoj vinariji izgrađenoj 1918. godine govorili su komercijalisti Tamara Ivković i Milan Papić i enolog Slobodan Šaponja. Od njih smo saznali da su sva vina ove vinarije organska i biodinamična. To će reći, bez ikakvih hemikalija, veštačkih đubriva, pesticida, herbicida, na zemlji i biljkama. 

To je doprinelo poboljšanju ukusa, kvaliteta i personalnosti vina. Čitava filozofija, kako reče Milan Papić, je da se radi u skladu sa prirodom a ne protiv nje. Vlasnik vinarije je Don Mc Culloch. Škot koji je zajedno sa suprugom Sekom Nikolić 2009. godine zasadio vinograd u Erdeviku i već iz prve berbe osvojili su bronzanu medalju na Dekanteru. Zajedno su počeli da šire svest i znanje o drugačijem pristupu uzgoja grožđa. 

Do 2018. vino su proizvodili drugim vinarijama, dok nisu izgradili svoju u Erdeviku, u Milin Dolu. Vinarija je locirana na obroncima Fruške gore, na vinskom putu, tj. ruti Ilok - Erdevik. 

Ima tri hektara vinograda i spada u niskotiražne vinarije. Proizvodi prosečno 15.000 boca godišnje, isključivo suvih vina, internacionalnih sorti: rizling rajnski, sovinjon beli, traminac, od belih i od crnih merlo, malbek, pino crni i kabernei, sovinjon i fran.

Crvena vina, kaže enolog Šaponja, čuvaju se do 12 meseci u hrastovim buradima, a u bocama do deset meseci. Bela vina, takođe, do deset meseci provode u bocama pre nego se puštaju u prodaju.

Na pitanje po čemu se vinarija razlikuje od drugih Slobodan Šaponja kaže: „Hranimo zemlju radije nego biljku i na taj način stvaramo imunitet vinove loze. Imamo svoj kompost, koji sadrži nekoliko prirodnih sastojaka: valorijan, kopriva, kamilica i drugo, koji dodajemo zemlji. 

Isto tako koristimo i metod zvan 500-homeopatija, kojim se kravlja balega stavlja u rogove i zakopava u zemlju dva meseca.  (O tom zanimljivom metodu biće reči jednom drugom prilikom). Treće po čemu se razlikujemo od drugih je primena ozona - Teslin metod. On ubija bakterije i koristimo ga i u vinogradu i u vinariji. S njim peremo sudove i podove”.

Biodinamično vinogradarstvo je najviši oblik organske proizvodnje koji se razvio a osnovu ideje austrijskog filozofa Rudolfa Štajnera početkom XX veka. Poslednjih nekoliko godina je postao veoma popularan u svetu.

 Osnovni cilj ove proizvodnje je uspostavljanje ravnoteže između holističkog razvoja i samoodrživog sistema, to jest organsko vinogradarstvo u skladu sa prirodom i sinhronizovano sa kosmičkim ciklusima. Da bi proizvod mogao da bude označen kao biodinamični mora da ispuni stroge standarde propisane od strane međunarodno priznatih sertifikovanih tela Demetar udruženja.

Erdevička vinarija McM od 2011. koristi organski i biodinamički pristup tretiranju zemljišta i vinograda, ali su tek nakon izgradnje vlastite vinarije poneli zahtev i dobili organski sertifikat Republike Srbije za organsku proizvodnju i preradu, kao i za izvoz, u novembru 2020. Dozvolu izdaje Ekocert Balkan u Zemunu. Godine 2023. zvanično je odbijen i sertifikat za biodinamičku proizvodnju od kompanije Demeter (Biodynamic Federation Demeter International).

Posle verbalnog dela, ljubitelji vina okupljeni u „Prometeju”, prešli na usmeni deo. Prešli smo na vino, da utvrdimo gradivo, ponuđeni su nam dragulji, koji prepušteni prirodi imaju karakter blagorodne zemlje Fruške gore. Istinska su legitimacija Srema, pa ako hoćete, čak i uže, Erdevika. 

Sva vina imaju svoju personalnost, individualnost po kojoj se pamte i prepoznaju. Zrela su i sposobna za samostalan i dug život. Kao i žitelji Srema, drčna i stasita. Nenašminkana, za razliku od vinskih replika na koje smo navikli, na kojima smo formirali svoj ukus.

Ja sam se od belih opredelio za rizling, bez dodatka „rajnski”. Ako se baš insistira na tome, onda bi više odgovarali „rajski”. Izražen sortni karakter. Raskošne arome u kojima dominiraju breskva, jabuka, ruža i čudesno primamljivi miris petroleje, pomalo i apoteke, koji dolazi do izražaja kod zrelijih godišta. Vino koje zaslužuje formulu 5 F koja prati najbolje primerke vina ove kraljevske sorte. 

Smislili su je vinski autori kojom najkraće opisuju ovo savršeno piće, koristeći pet engleskih reči: fruity, floral, fine, finesse i finish (voćno, cvetno, nežno, plemenito, s dugom završnicom). Od crnih zaustavio sam se na kupaži merloa i malbeka. Dve sorte koje zajedno sazrevaju. Zajedno i fermentišu, Izražena voćnost, šljiva i višnja. Naslućuje se vanila...

Ostala vina prepuštam vama, dragi čitaoci. Radite i vi nešto.