VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Zaboravljeni „srpski božole”
Priča o mladom boželeu stigla nam je s velikom zadrškom, tek tamo negde u drugoj polovini devedesetih prošlog milenijuma. Ali se zato na njegovu kopiju nije dugo čekalo.
Promocija prvog „srpskog božolea” održana je 1999. godine u prisustvu velikog broja prijatelja vina, u beogradskom restoranu „Franš”. Promovisao ga je kruševački „Rubin”, vinska kuća koja je preživela sve tadašnje vinske krize i izrasla u velikog evropskog proizvođača vina i jakih alkoholnih pića.
Navikla da nas svake godine upoznaje s ponekim novim biserom u svojoj širokoj paleti pića, godine 1999. iznenadila nas je premijerom našeg prvog mladog vina Vin Nouveau du Game. Naša zemlja, koja se tada još zvala Jugoslavija, svrstala se tako u krug zemalja koje proizvode svoja mlada crna vina od grožđa koje je samo nekoliko nedelja pre toga još visilo na čokotu upijajući blagodeti zemlje i sunca.
Berači, koje je kraljevsko sunce teralo da nose šešire, trudili su se da sočne plodove, sa savršenim sadržajem šećera, uravnoteženog aciditeta i s visokim potencijalom polifenola, što brže predaju enolozima da nam zgotove vino koje će krasiti svežina, miris i ukus voća. U to vreme kod nas su to mogli da odrade samo „Rubinovi” stručnjaci.
Vođeni, znalački i domaćinski, s generalnim direktorom Radoslavom Dimitrijevićem, svi oni su svoja znanja dograđivali boravkom u najpoznatijim francuskim firmama i institutima, pa su zato i bili u stanju da svake godine lansiraju nešto novo dostojno najuspešnije vinarije iz drevne čaršije, ne samo carske nego i vinske.
Tada mladi enolog, Vladan Nikolić, danas prvo ime našeg vinarstva, kaže da ga je na ideju da proizvede prvi „srpski božole” potakao članak o mladom vinu u Burgundiji, objavljenom u časopisu, našoj prvo vinskoj reviji za kulturu pića, „Svet pića” koji je u to vreme izlazio u Novom Sadu.
Iz prve berbe, novopodignutog vinograda, sa poznatom sortom game proizveo je 24.000 buteljki mladca. Priseća se: „Vremena da se čitav posao obavi, od berbe do čaše, bilo je premalo. Iskustvo nikakvo. Berba najlošija, valjda u stoleću. A mi želimo da se pokažemo i dokažemo i u tako nepovoljnim uslovima.”
Veliko iščekivanje novog, radoznalost, trenutno veselje i zadovoljstvo, izbegnuta marketinška agresija i sumnjivi luksuz, doprineli su da mladi game bude dočekan i ispraćen iskreno i uz aplauze.
Provocirajući Miroslava Jovanovića, zaduženog za kvalitet i razvoj kruševačke vinarije, nije li, možda, i moda doprinela uspehu ovog vina, dobio sam odgovor:
Posle promocije u „Franšu”, koja je prošla bez većeg ođeka u medijima, u „Politikinoj” reviji „Viva”, pored ostalog, napisao sam da je naš mladi game kao stvoren da se s njime zalije pečeni ili kuvani kesten, pečurke, pečenje i druga lagana jesenja jela i plodovi. Da smo dobili vino koje omogućava da se podmladi svaki mali i veliki meni.
Pred nama je i treba mu pružiti šansu da se iskaže uz naše specijalitete. Ne treba robovati stranim pravilima o slaganju jela i vina jer je to polje još neistraženo. Pođimo od toga da su vino i hrana veliki ljubavnici, dobrotvori jedno drugom, i nikad se ne zna kad će se i s kim razviti prava ljubav.
Prvi „srpski božole” je i bez uobičajene propagande popijen i pre nego, što mu je istekao poželjni „rok trajanja”. Berba na raskršću milenijuma kojima se godine broj po Hristu, znači u drugoj berbi, Kruševljani su napunili dvostruko buteljki, pedesetak hiljada, a treće i blizu stotinu.
I ko zna koliko bi još trajala njegova „moda” i kojim brojkama bi se iskazivala, da je njegova proizvodnja nastavljena. Nažalost, u vreme privatizacije, jedan po jedan „francuski đak” je odlazio, u „Rubin” su došli novi ljudi i proizvodnja mladog vina je prekinuta.
Život mu je zaista bio kratak. A bila je to jedina kategorija vina u kojoj smo s lakoćom mogli biti ravnopravni sa svetskim enološkim dostignućima.
Na scenu je posle Kruševljana stupio Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačak sa svojim portugizerom. S našom starom srednjoevropskom sortom koju mnogi smatraju darom neba. To je vino najkraćeg životnog veka od svih na svetu poznatih vina.
U njemu spontani hemijski procesi brzo teku, brzo se uvini i svoju kondiciju održava do kraja decembra. A, pošto rano dozreva u vinogradu, ponekad već krajem avgusta, ono je već početkom novembra u punoj zrelosti.
Uz poboljšanu tehnologiju, karbonskom maceracijom, podrum Mačak je dobio mlado vino vredno pažnje.
Neka mu je sa srećom.