VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Sudbonosni susreti loze
Među našim ljubiteljima vina skromnost je retka vrlina. Dobrih poznavalaca ima koliko i pilaca, a ima ih i među onima koji ga ne piju. Nametljivi su, i u svakom društvu okupljenom oko čašice, žele da ostave utisak kako se razumeju u vino, najčešće tvrdnjom: „mislim da dobro poznajem vina...” Ponašajući se snobovski, gledaju s gnušanjem na svaku bocu koja ne pripada nekoj velikoj marki, a posebno godini berbe. „Gori” od snoba je onaj koji smatra da je jedino „pitko” vino šampanjac. Suprotnost njemu je onaj koji tvrdi da su sva vina jednaka, da su sve te priče o godini berbe, odležavanju, kontrolisanom poreklu, izmislili trgovci koji žele da zbune jadne potrošače.
Ulaziti u diskusiju s takvim znalcima bilo bi uzaludno. Vino je demokratsko piće, danas svakom dostupno, pa bi bilo nepristojno, deliti lekcije i osporavati mišljenja ljudima koji sami kažu da se razumeju u vino. Isto kao što bi bilo neumesno dovoditi u pitanje nečije priče o ljubavnim avanturama ili u poznavanje sporta, fudbala, na primer.
I tako, u svetu prepunom poznavaoca vina javljaju se grupa mladih, devojaka i momaka, koji sa puno entuzijazma i strasti, ne kriju želju da o vinskoj kulturi steknu sve ono što o njoj treba znati. Da bi je kao pravi enofili mogli dalje iskustvom produbljivati. Kako kažu, poznavanje vina nije isto što i poznavanje mleka i vode. I ne može se svesti ni na empirijsko znanje neškolovanih vinogradara i podrumara, niti naučnih objašnjenja enologije.
Obradovan i okuražen ovim željama, shvatio sam da je njihovo priznanje da o vinu znaju premalo, u stvari veoma kreativno. Današnji tekst o sudbinskom susretu čoveka, vinove loze, zemlje i neba je po želji nekolicine studenata.
Da ne bih izneverio njihova očekivanja vikend sam proveo „utvrđujući gradivo”: proverio sam davno odložene novinarske notese, i prelistao nekoliko knjiga, stranih autora, koje govore o svemu onome što znalca razlikuje od vinskog neznalca.
U njima se kaže da vina koja zavodljivo pune čaše uvek nastaju iz savršenog spoja četiri elemenata:
- od vinove loze, koja daje svoje bobice,
- od zemlje koja vinu daje plemenitost i ličnost,
- od neba koje grozdovima daje sunce i pljuskove
- i od čoveka koji neguje vinovu lozu i pravi vino.
VINOVA LOZA: sorta u vinarstvu ima specijalnu ulogu. Mnogo veću nego u drugim poljoprivrednim proizvodnjama. Za ulje, šećer, prerađevine od brašna, povrće, pa i mlečne i mesne prerađevine, porošač ne traži od koje sorte ili rase su poizvedeni. Za sveže voće, samo zahtevniji kupac, eventualno, traži od koje je sorte.
Međutim, kad je vino u pitanju, posebno ako je reč o visokom kvalitetu, pored podataka o poreklu grožđa, proizvođaču, godištu, na etiketi, po pravilu treba da se nalazi i ime sorte od koje je ono proizvedeno.
Za razliku od drugog gajenog bilja, mnoge sorte u vinogradarstvu gaje se izuzetno dugo, neke više vekova, neke i više od hiljadu godina.
Čvornovat, izmučen i deformisan, kao da pati od artroze, čokot time izražava svu patnju i bol vinove loze. Zar ona ne daje najbolja vina na pregrejanim obroncima, najkamenitijim i najsušenijim? Rezana svakog proleća, ona će isplakati sav svoj sok, pre nego što istera lastare koji će se pobrinuti i okititi grozdovima. Sorta će njima u vino preneti svoju boju, telo, arome, ukuse, daće mu svoj prepoznatljivi karakter. Plod vinove loze navikli smo da nazivamo grozdom, premda je grozd, zapravo, skup plodova: plod vinove loze svaka je bobica.
Poput čoveka, i zahvaljujući njemu, vinova loza razvijala se uporedo sa ljudskom civilizacijom. Današnje grožđe ne liči više svojim precima iz razdoblja tercijera, kao ni današnji čovek sa australopitekom. Pojavile su se mnoge nove sorte, bobice grožđa imaju istančanije meso, naglašeniji i razvijeniji miris, stvorena su vina koja su postala čuvena.
U vinogradarstvu se veoma poštuju tradicije, ono se neminovno razvija, tako da pored starih sorti i novostvorene selekcije polako nalaze svoje mesto. Relativno sporo, ali zato promišljeno. Naši selekcioneri u sremskokarlovačkom Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo tome su dali značajan doprinos.
(Nastavlja se)
