VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Bačva reči za čašu vina

Ponegde nas još uvek gledaju kao luđake kad bismo u dućanu, pa i u restoranu, upitali da li je neko vino „suvo” - kad svako normalan zna da je vino tečnost, pa je dakle mokro.

Poznati profesor zagrebačkog Poljoprivrednog fakulteta dr Dubravka Premužić, pre mnogo godina, novinare iz cele Jugoslavije, na Sajmu vina u Ljubljani, ozbiljno je zamolila da u saradnji s lektorima u svojim redakcijama, pronađu pravu, našu reč za prevod reči „sek” s francuskog koja znači da u vinu nema neprevrelog šećera. Nije pomogla ni velika nagrada koja je ponuđena.

U ovoj terminologiji se, ipak, malo uznapredovalo zahvaljujući nešto boljim i iscrpnijim etiketama na flašama i, naravno, boljim restoranima u kojima se o tome može ponešto čuti od konobara.

Ovo je samo jedan od primera koji govori o složenosti jezika vina kojeg je korisno poznavati da i određene izraze znali upotrebiti u svakoj prilici koja odgovara vinu koje je pred nama. Imajući uvek na umu izbegavanje upotrebe prideva koji, istina, jesu slikoviti, ali ne odgovaraju vinu u čaši.

Mudro je i razborito preporučiti, da se to jezičko bogatstvo koristi oprezno i promišljeno. To naročito važi za novajlije, a još više za one koji misle da to više nisu.

Ima li uopšte opravdanja da se ovako, ponekad „zagonetno” govori o vinu? Ima li jednostavnijeg načina da se opiše njegov smisao? Odgovor je: Ukusne senzacije vina dadu se tek približno i nejasno naznačiti sa siromašnim polustručnim jezikom enologije. On je vrlo ograničen i suvoparan da bi se objasnio složeni fenomen ukusa. Pokušajte opisati buke nekog velikog vina, na primer. Odmah ćete shvatiti da za to ne postoji dovoljno jasnih i preciznih termina. Potrudite li se da dublje uđete u dojam tog „bukea” naći ćete se u području poezije. Isto će vam se desiti ako uđete u bilo koju senzaciju probanja vina: fond raspoloživih pojmova je premali, brzo se iscrpljuje, ostajete bez reči. Eto, zašto su vekovima vina bila tema i meta pesnika, po prirodi rečitijih i veštijih u služenju s jezikom. Oni će vam i reći da su po neuhvatljivosti i nedefinisanosti svojih senzacija, vina, zapravo, najsličnija poeziji i muzici. Izvornost doživljaja koji nam pružaju nikad ne možemo rekonstruisati.

Jedan čuveni proučavatelj masovnih medija rekao je da svi koji pišu o vinu opisuju efekte vina, a ne samo vino, zapravo opisuju senzacije i čulne slike koje vino izaziva. Vino je složena slika senzacija  - od boje, mirisa i ukusa - tako da praktično nema slika koja bi to mogla trenutačno sažeti.

Potrebno je mnogo reči za opisivanje, a dotle je vino, rekao bi Igor Mandić, već popijeno. Zato je vino bitno društveno piće, koje traži, izaziva i omogućuje razgovor, za razliku od žestokih napitaka koji su asocijalni. „Da bi se opisala jedna čaša vina, potrebna je bačva reči, čitavo more asocijacija, dokaza povesno-kulturnih, književno-filozofskih produbljivanja”, kaže Mandić.

Evo nekoliko asocijacija iz „Igorove bačve”.

STROGO: snažno vino koje deluje da ima mnogo tanina i koje još nije postalo gipko starenjem. Za ovo vino koristi se i pridev „ozbiljno”.

OSORNO: mlado vino koje se još nije izbistrilo (vinogradari kažu: neogoljeno) i koje još nije gotovo.

PODLO: mlado vino koje gasi žeđ i svojom svežinom prikriva količinu alkohola. Naročito se koristi za mladi božole.

ISTESANO: snažno i čvrsto vino, dobro građeno. Kaže se za vino koje ima skelet, kostur ili trup.

NEŽNO: vino koje ima finoću i prijatne mirise.

ČIPKA: belo vino izuzetne finoće. Odnosi se pre svega na šampanjac, slatka i penušava vina.

RAZIGRANO: mlado, veselo i čilo vino. Kaže se i da je smešljivo, okretno, nestašno, lakomisleno, obešenjačko i zajedljivo.

UMORNO: vino koje je upravo bilo izloženo naporima tokom vinifikacije (pretakanja ili filtriranja), točenja u boce ili prevoza. Treba ga ostaviti da miruje nekoliko nedelja pre služenja.

DUGAČKO: vino čiji se ukus i buke zadržavaju duže. To je osobina visokokvalitetni vina koja imaju „dužinu u nosu” i „dužinu u ustima”.

MUŽEVNO: moćno vino, mišićavo, sa velikim procentom alkohola.