VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Stenju vinogradi

Iako važi za biološki najjaču, najrobusniju belu sortu na našem prostoru, ona već 30 godina, sve vidljivije, gubi bitku sa globalnim zatopljenjem. Vegetacijski period joj je skraćen za 15 do 20 dana, a toliko ranije dozrevanje grožđa nije dobro za njeno vino.

Vlado Krauthaker, kutjevački vinogradar i vinar, poznat i kao kralj graševine, ne krije svoj strah da bi ova vinska sorta, sa 4.300 hektara, najrasprostranjenija u Hrvatskoj, u dogledno vreme, zbog klimatskih promena, mogla nestati iz slavonskih vinograda.

Porast srednje temperature vazduha, na kojima i fotosinteza staje, kao i brojne i česte vremenske amplitude, suše, kiše (kad im vreme nije), sve se to negativno održava na kvalitet grožđa i vina. Alkoholi u vinu značajno su porasli, ponekad i preko 16 maligana, a kiselina smanjene. Vinarska slika u celom svetu uveliko se menja. 

Šta činiti, kako se prilagoditi klimatskim promenama, čiji smo svedoci, izazov je za ceo vinogradarski svet, posebno onaj naučni. Vesti koje stižu iz raznih krajeva su zanimljive i upozoravajuće i za naše prilike.

Kao na primer, one o kaberne sovinjonu, koji u poslednje vreme naseljava i naša vinogorja. Najrasprostranjenija vinska sorta, sa 341.000 hektara zauzima četiri posto svih vinograda na planeti. Na Univerzitetu Devis u San Francisku, počeli su još 1940. njenu klonsku selekciju kako bi imali što bolja vina.

I baš ona, kako se sada pokazuje, spada među sorte koje se najviše menjaju zbog globalnog zatopljenja. Procene su da za 20-30 godina ova čuvena bordovska sorta neće uživati gostoprimstvo u kalifornijskoj dolini Napa. U međuvremenu, već se eksperimentiše da sadnjom petit širaza, španskog tempranila i nekih crnih portugalskih i italijanskih sorti, koji će omekšati ili zameniti prejake kabernee.

U njegovoj domovini Bordou, kaberne je u kupaži sa merloom i još nekim sortama, jedno od najskupljih crnih vina na svetu. Kako piše hrvatski „Ekspres", u Bordou se plaše i za svoja bela vina i traže dopuštenje za sadnju španskog alvarinja i nekoliko sorti iz drugih delova Francuske. U vinskoj regiji Šatonef-di-Pap, na južnom toku Rone, razmišljaju da neke svoje čuvene crnjake koji dostižu i 16 posto alkohola, osveže sa lokalnim belim sortama.

U Dalmaciji su ozbiljno zabrinuti za svoje crnjake na poluostrvu Pelješcu i ostrvima Šolta, Brač, Hvar i Korčula. Javljaju mi iz Potomja na Pelješcu, da je na najčuvenijem balkanskom vinskom potesu Dingač zasađen i marselan kako bi „ukrotio” najčuveniju kapljicu plavca malog. Gotovo da u to ne verujem! Činjenica je, međutim, da neke južne sorte poput plavca malog i pošipa, koje su bile ograničene na Pelješac, Korčulu i južnije polako osvajaju prostore srednje i severne Dalmacije i već daju zapažena vina.

Trogodišnja istraživanja provedena u Hrvatskoj, upozorila su da bi u Istri i Podunavlju s kaberne sovinjonom i merloom moglo biti poteškoća, uz opasku da Istrani za crnjake imaju alternativu u teranu, vinu izraženih kiselina koja s najboljih položaja nude senzacionalna vina. A, imaju i frankovku koja može da osveži svako crno vino. Stari lisac Ivan Enjigi nije slučajno već posadio ovu sortu da bi zadržao dobar glas svojih mešavina sorata Crno Venje.

Jedan od zaključaka pomenutog istraživanja je da bi, s obzirom na povišenje temperature, trebalo istraživati rubna područja Like i Gorskog kotara, kao potencijalno novih vinogradarskih područja.

O sličnim istraživanjima u Srbiji, nažalost, nema ni pomena. Naša vinogradarsko-vinarska nauka, praktično, više i ne postoji. Na fakultetima, na koje se upisuje sve manje studenata, o lozi i vinu stiču skromne znanja.

Jedina smo vinogradarska zemlja na svetu koja, već decenijama, nema ni svoj stručni časopisi o lozi i vinu. U poslednjih osamdeset godina, nauka nam, nikad nije bila slabija nego danas.  Slabija nego krajem četrdesetih godina prošlog veka, prilikom obnove vinogradarstva i vinarstva nakon Drugog svetskog rata.

A za pravo čudo, u  isto vreme država se na sve načine upire i potpomaže i stimuliše sadnju vinove loze i gradnju i opremanje najsavremenih podruma. Pa čak i da izveze i proda našu kapljicu. Kad bi još mogla, nekim dekretima, i da ih organizuje, okupi i poveže.