ODOLITE ISKUŠENJIMA TRPEZE Izbegavajte praznično prejedanje

Postoji način da postanemo umereni u svemu, naglašava nutricionistkinja Marija Rapajić, pre svega tako što ćemo započeti dan jačim doručkom.

- Prvo, čim ustanete ujutru, doručkujte, i tako ćete izbeći prejedanja u toku dana. Znači, redovni obroci, mali obroci, pet obroka – tri bazična i dve užine – i to je jedini način da ne bude prejedanja – rekla je Rapajić za RTS.

Ne postoji zdrava i „bolesna” hrana, dodaje Rapajićeva, jer svaka hrana je zdrava ukoliko je umerena. Tako da i to praseće pečenje koje će se ovih dana naći na trpezama, nije nezdravo ukoliko se zaustavimo na jednom parčetu.

- Do problema dolazi ukoliko sednemo i pojedemo kilogram. Onda ti hilomikroni masnoće mogu da se natalože na krvnim sudovima, doći će do hipertenzije, doći će do povišenog holesterola – i to već postaje opasno. Ali ako se i za tu novogodišnju noć ili božićni ručak prejedemo, nije strašno, ako to bude samo tog dana, a već sledećeg dana se uobročimo i nastavimo normalan režim ishrane – istakla je Rapajić.

Problem je i to što alkohol konzumiramo uz hranu, što je pogrešno, napominje nutricionistkinja.

Čašu vina bi trebalo popiti pola sata pre obroka, kao i tečnost, jer svaku tečnost koju unesemo uz hranu razređuje hlorovodoničnu kiselinu u želucu i usporava se varenje, samim tim i metabolizam masti, objašnjava Rapajićeva. Zato je najbolje piti pola sata pre i pola sata posle jela.

Pošto će doći i do povišenog nivoa šećera u krvi, tokom praznika trebalo bi da biramo hranu sa nižim glikemijskim indeksom, što naravno, za Novu godinu i Božić nije jednostavno.

- Namirnice niskog glikemijskog indeksa, takozvane zdrave namirnice, su boranija, brokoli, karfiol, kisela jabuka, pomoranya... U stvari, ta dijetna vlakna koja oblože sluzokožu želuca i ubrzavaju peristaltiku. Pošto je to nemoguće uraditi za praznike, moj savet je da pola sata nakon obroka, pojedete i salatu, pa posle da nastavite, ali po parče – jedno parče pečenja, pošto će verovatno biti i sarma, uzmite jednu sarmu. Znači, sve je stvar samokontrole i dolazi iz glave - naglašava Rapajićeva.

Čaj od đumbira će nam pomoći da se bolje osećamo ako ga popijemo posle obilnog ručka, a sa detoksikacijom treba nastaviti sledećeg dana.

Prvog dana bi trebalo jesti samo voće. Drugog dana samo povrće i trećeg dana možemo uzeti i proteine, objašnjava nutricionistkinja. Za ta tri dana očistićemo naš organizam, a uz sve to treba unositi i dosta tečnosti, uz vođenja računa da pijemo pola sata pre i pola sata posle jela.

Pošto gazirana pića sadrže sodu, nama deluje da nam to ubrzava varenje i da nam je lakše, a u stvari nije, napominje nutricionistkinja. Narodnim jezikom rečeno, za želudac je to isto kao kada prospemo nešto masno, a preko toga pospemo kiselinu. Ona će da pokupi to, ali talog će da ostane.

Tako se i u našem organizmu u stvari talože ti otrovi, kada popijemo gazirano piće, objašnjava nutricionistkinja. Isto se dešava i kada uzmemo sodu bikarbonu. Moramo pustiti da se hrana svari na prirodan način. Bolje je popiti čašicu nekog gorkog pića sa travama, jer ono pomaže da se hrana brže razgradi na prirodan način.

Prelazak na uobičajenu ishranu, posebno prazničnu trpezu posle božićnog posta, predstavlja šok za organizam. Međutim, nutricionistkinja napominje da to važi samo za one koji su se pravilno pridržavali režima posta.

- Ukoliko kada postimo, odemo do pekare pa uzmemo posno pecivo, ili pojedemo posne napolitanke, to je jako štetno jer su to transmasti koje se nagomilavaju na krvnim sudovima i često se dešava da oni koji su ovako postili, kada provere holesterol posle posta ispostavi se da je došlo do povećanja HDL ukupnog i LDL lošeg holesterola - naglašava Rapajićeva.

Zato se onima koji su postili pravilno savetuje da ne prelaze naglo na mrsnu hranu, već što je moguće postepenije. Na primer, kada krenu od doručka, neće pojesti dva jaja, nego jedno. I tako u svim narednim obrocima.

- Post i jeste samoodricanje od neumerenosti u jelu i piću, tako da ti ljudi koji poste vrlo dobro znaju šta znači biti umeren, pa i za božićni ručak - zaključuje Marija Rapajić.