Umetnici iz Novog Sada na kulturnoj sceni Evrope
Godina 2020. uzdrmala je ceo svet, pandemija koronavirusa sve je „zaključala” u četiri zida i činilo se kao da se život zaustavio. Usledio je šok od novonastale situacije i bili smo primorani da na različite načine bojimo svakodnevicu. I u tako teškom trenutku umetnost je pokazala da je važan deo naše stvarnosti, uspevajući da pronađe put do publike kroz onlajn programe, koji su sami po sebi bili poseban izazov.
Trend „nove normalnosti” pratio je i Novi Sad koji je u tom momentu bio u pripremama za Evropsku prestonicu kulture. Tada je Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” pokrenula javni poziv „Umetnici. Sad!” na koji je pristiglo 112 prijava širokog spektra umetničkih izraza i prva počela onlajn da emituje nov, svež umetnički sadržaj. Novi Sad se na taj način još jednom izdvojio i to kroz programe podrške lokalnoj sceni. Na kraju je, zbog koronavirusa, bila pomerena i godina titule, što je svakako Novom Sadu dalo vreme da se dodatno pripremi za godinu u kojoj je Srpska Atina ponela prestižnu titulu. Kako je vreme odmicalo, konkurs je proširen, pa su tako umetnici iz cele Srbije imali priliku da budu deo programa Evropske prestonice kulture. I ove godine umetnici će moći da učestvuju u konkursu „Umetnici. Sad!”, koji će otpočeti u maju.
Jedan od projekata na prvom sprovedenom konkursu bio je „VIVARIUM”, mladih umetnika Adrien Ujhazi i Nemanje Milenkovića, koji i danas ističu veliku radost i zahvalnost zbog toga što im je pružena šansa da u rodnom gradu predstave svoj projekat.
- Ovo je bila jedinstvena prilika za nas, jer smo paralelno završavali studije i suočili se sa izazovima koje je pandemija sa sobom nosila - objašnjava Adrien Ujhazi, umetnica koja je prva u Srbiji predstavila svoje stvaralaštvo na bazi uzgajanja biološkog materijala nazvanog „skobi” i koja radi u domenu bio-art-a. - Uprkos tome, zahvaljujući fleksibilnom timu iz Kulturne stanice „Svilara„, sproveli smo uspešno otvaranje i „lajv” prenos – vođenje kroz izložbu na društvenim mrežama. Koncept izložbe se bazirao na tome da dočaramo eksperimentalne segmente našeg rada, ambijent umetničkog studija ili umetničke laboratorije i da prikažemo procese akumulacije različitih materijala i pristupa. Nemanja je u ovom kontekstu koristio prikupljene materijale životinjskog porekla, nasuprot tome su stajali moji materijali pravljeni na biljnoj bazi, koji korespondiraju na problematici prava životne sredine.
Kako Adrien u svojim radovima spaja umetnost i ekologiju, i ispituje odnos čoveka i prirode, njen projekat „Biofabrika„ sa udruženjem „ReAktor„ idealno se uklopio i u programski luk „Dunavsko more„ u toku godine titule Evropske prestonice kulture, koji je imao važan zadatak – da kroz metaforu Dunava, kao evropske žile kucavice, ali i najzagađenije evropske reke, preispita odnos čoveka prema prirodi i zaštiti životne sredine. Adrien kaže da su u periodu konkurisanja imali u vidu da ovakvi projekti i sadržaji nedostaju novosadskoj publici.
- Cilj nam je bio da, kroz kolektivnu inicijativu, počnemo da širimo znanje i informaciju lokalno, te smo pozvali domaće i inostrane stručnjake, ekologa, biologa, mikrobiologa i kulturne radnike, koji su za dve nove pomenute oblasti doprineli svojim iskustvom i znanjem - kaže Adrien i dodaje da su kroz ovaj pristupačni poduhvat otvorili vrata svim posetiocima da kroz neformalno okruženje predstave umetnički studio, gde se zapravo dešava istraživanje biomaterijala koji se zove „skobi”. - Potrudili smo se da na razne načine uključimo građane u aktivnosti poput radionica, predavanja, izložbi, otvorenih razgovora i akcije, panel diskusije i posete umetničkog studija. Nadam se da smo za početak zagrebali površinu bogatih tematika koji su usko vezani za održivost, izradu i primenu biomaterijala, tržište i slično, koje nose važnu ulogu u sferi kulture, a o kojima se do sada još slabo pričalo. Publika je slabo upoznata s ovakvom praksom, te su postepeno svi dobili uvod u ovu sferu, a mogli su, takođe, da vide sve komade i detalje, prototipe i umetnička dela koji su nastali od tog materijala. Pitanja su bila raznorazna i posetioci su ih postavljali sa velikom radoznalošću. Mogu reći da smo najviše interesovanja i pitanja imali od mlađe generacije, te smo u toku projekta namerno stavili fokus na tu grupu, stupanjem u partnerstvo sa Srednjom umetničkom školom „Bogdan Šuput”, gde smo na početku projekta uspešno održali radionicu i predavanje o bio-umetnosti i bio-dizajnu. Poštovanje našeg orkuženja i osnovna edukacija o zaštiti životne sredine kreću iz kuće, a nastavljaju da se neguje tokom obrazovanja u institucijama i van njih, uključujući programe nevladinih organizacija i slično.
Adrien Ujhazi izražava nadu da mladi roditelji obraćaju još više pažnje na detalje ove teme, što će doprineti tome da deca i mladi danas i u budućnosti budu savesniji ka svom okruženju i prirodi. Takođe smatra da se tokom osnovnog ili srednjeg obrazovanja slabo uči o ekologiji i održivosti, a da bi na to trebalo staviti veći akcenat radi adaptacije trenutne situacije - globalnog zagrevanja. Po njenom mišljenju, na mladima je da preuzmu odgovornost i akciju, a starija generacija je uz njih da ih u tome podrži. Kao umetnica koja se bori za lepše i bolje okruženje svih nas, Adrienn sa udruženjem „ReAktor„ radi na novom projektu koji nastaje na tragu „Biofabrike”.
Planiramo da nastavimo aktivnosti sa sličnim inicijativama, koji su proistekli i insipirsani praksom bioumetnosti, odnosno da ističemo multidisciplinarnu saradnju između umetnika i naučnika - potvrđuje Adrien, koja smatra da je titula Evropske prestonice kulture bila veliki podsticaj za grad i lokalnu scenu, te da su umetnici imali priliku da se povezuju sa evropskom umetničkom scenom, što je sa sobom nosilo veći buyet, nova saznanja, umrežavanja i iskustva, što se reflektovalo kroz programe, uključujući građane i širu publiku van regiona. - Manifestacija ovakvih programa i aktivnosti će uključivati domaću i inostranu publiku radi edukacije i širenja znanja o savremenim i alternativnim umetničkim praksama, koji će biti sprovedeni kroz razne aktivnosti, poput radionica, predavanja, otvorenog razgovora i diskusije, izložbe u galerijskom i u otvorenom prostoru.
Još jedna od mladih umetnica koja se uključila u procese i projekte Evropske prestonice kulture jeste Darija Dragojlović koja je, kroz projekat „Homogeno u nehomogenom” i mnoge druge, učestvovala u programu Kaleidoskopa kulture, a sredstva za to je dobila na konkursu „Umetnici. Sad!”. Primetno je, prema njenim rečima, da je lokalna scena imala značajno učešće u svojim formatima koji su se događali tokom prethodne godine.
- Lično sam imala dosta mogućnosti sa kojima se ranije nisam susretala, a to je pre svega produkcijska i finansijska podrška u realizaciji svojih radova i izložbi - rekla je Darija i dodala da je kroz lični i kolektivni angažman stekla ogromno iskustvo, mogućnosti i poznanstva što joj je svakako značajno u daljim angažmanima. - Iz tog razloga uspela sam da realizujem određene radove koje u ličnom angažmanu ne bih uspela bez takve podrške, kao i da ih predstavim u okviru grupnih izložbi koje za mene imaju značajan koncept. Takođe, kao deo dežurnog tima „Šok ZaDruge„, odnosno „MMC Led Art„-a, bili smo u mogućnosti da realizujemo neke od važnijih projekata, poput „ReKAPITULACIJE”, koji je sačinjen od velike retrospektivne izložbe „ReKapitulacija: neposlušni subjekti/objekti 1992-2022” i pet reperfomansa - „Dan leda„, „Bio Most„, „Puj Spas za sve nas„, „Novi mostovi„ i „Totalna rasprodaja umetnosti“.
Adrien Ujhazi smatra da je, tokom realizacije programa Evropske prestonice kulture, pupoljak kulturnog sveta Novog Sada doživeo nagli „bust” posle dužeg vremena, na šta naša sredina nije navikla, ali oduvek je želela.
- U ovim procesima se razvijala multikulturalnost, uključivanje građana i scene, razumevanje različitosti i solidarnost, negovanje kulturne baštine i pojava novih prostora. To je ključno, a posle ćemo videti da li pupoljci usvojenih kulturnih vrednosti nastavljaju da se neguju na svakoj grani. Vreme će pokazati da li će svi procvetati ili samo pojedini - zaključuje Adrien Ujhazi.
Ova mlada vizuelna umetnica takođe je učestvovala na projektu RemiksKomiks udruženja „Led art„, koji je realizovan u okviru programskog luka „Druga?Evropa” i obuhvatio je rezidenciju umetnika iz inostranstva. Projekat se nastavlja i u ovoj godini, a njegov dalji tok čine rezidencije u Amsterdamu, Pragu, Ljubljani i Pančevu. Konkretno, Darija će, kroz projekat „Artist in Residence ”, putovati u Amsterdam, a organizacija koja je ujedno partner na projektu „Zid Theater„, pre svega se bavi pozorišnom/performativnom umetnošću. Program umetničke rezidencije biće vezan za osmišljavanje scenografije za performans koji će biti prikazan tokom njihovog tradicionalnog festivala „Eksplorez„.
- Glavni motiv jeste strip, ali, kao i na ostalim rezidencijama, strip je polazište, dok su smerovi ka kojima se ide, zajednički dogovor umetnika koji učestvuju na rezidencijama - objašnjava Darija Dragojlović. - Takođe, tokom rezidencije u Novom Sadu, gde se u osmišljavanju koncepta izložbe priključila romska zajednica, za rezidenciju u Amsterdamu biće uključene priče migranata koji u njemu borave i one će biti tema scenografije i performansa. Lično će mi biti značajno ovo iskustvo, jer je spajanje stripa, performansa i scenografije nešto što niko od nas, učesnika rezidencije, nije imao priliku u svojim dosadašnjim radovima da manifestuje. Verujem da će biti eksperimentalno, izazovno i zahtevno, kao i da će imati uticaje za buduće prilike.
Uspostavljanje novih međunarodnih veza, partnerstava i zajedničkih projekata, kao i mogućnost da naši umetnici borave u drugim gradovima, ali da budu domaćini umetnicima iz cele Evrope, bili su osnov programa „Plants Air – Artists in residence„. U periodu od 2017. godine do kraja godine titule ostvareno je 11 odlaznih rezidencija, u okviru kojih su umetnici iz Novog Sada i Srbije boravili u inostranstvu. U istom periodu, realizovano je 26 dolaznih rezidencija, kako bi inostrani umetnici predstavili svoje radove u Novom Sadu.
- Sarađivali smo sa više organizacija iz inostranstva, posebno iz onih gradova koji su nosili titulu Evropske prestonice kulture - istakao je rukovodilac sektora podrške programa u Fondaciji “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” Đula Ribar. - Izdvojio bih saradnju sa „Artist in Residence Programme AIR Wro” iz Vroclava, od kojih smo dobili korisne savete jer su pre nas počeli da realizuju rezidencijalne programe. Takođe bih pomenuo „Artist in Residence Programme OPEN AiR„ iz Plzenja. Naravno, zahvalni smo i svim ostalim organizacijama koje su ili slali njihove umetnike u Novi Sad ili prihvatili da budu domaćini našim umetnicima. Ovaj program je značajno doprineo međunarodnom povezivanju umetnika, kao i internacionalizaciji lokalnih umetničkih praksi.
A. Brzak