Уметници из Новог Сада на културној сцени Европе

Тренд „нове нормалности” пратио је и Нови Сад који је у том моменту био у припремама за Европску престоницу културе. Тада је Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе” покренула јавни позив „Уметници. Сад!” на који је пристигло 112 пријава широког спектра уметничких израза и прва почела онлајн да емитује нов, свеж уметнички садржај. Нови Сад се на тај начин још једном издвојио и то кроз програме подршке локалној сцени. На крају је, због коронавируса, била померена и година титуле, што је свакако Новом Саду дало време да се додатно припреми за годину у којој је Српска Атина понела престижну титулу. Како је време одмицало, конкурс је проширен, па су тако уметници из целе Србије имали прилику да буду део програма Европске престонице културе. И ове године уметници ће моћи да учествују у конкурсу „Уметници. Сад!”, који ће отпочети у мају. 

Један од пројеката на првом спроведеном конкурсу био је „ВИВАРИУМ”, младих уметника Адриен Ујхази и Немање Миленковића, који и данас истичу велику радост и захвалност због тога што им је пружена шанса да у родном граду представе свој пројекат.

- Ово је била јединствена прилика за нас, јер смо паралелно завршавали студије и суочили се са изазовима које је пандемија са собом носила - објашњава Адриен Ујхази, уметница која је прва у Србији представила своје стваралаштво на бази узгајања биолошког материјала названог „скоби” и која ради у домену био-арт-а. - Упркос томе, захваљујући флексибилном тиму из Културне станице „Свилара„, спровели смо успешно отварање и „лајв” пренос – вођење кроз изложбу на друштвеним мрежама. Концепт изложбе се базирао на томе да дочарамо експерименталне сегменте нашег рада, амбијент уметничког студија или уметничке лабораторије и да прикажемо процесе акумулације различитих материјала и приступа. Немања је у овом контексту користио прикупљене материјале животињског порекла, насупрот томе су стајали моји материјали прављени на биљној бази, који кореспондирају на проблематици права животне средине.

Како Адриен у својим радовима спаја уметност и екологију, и испитује однос човека и природе, њен пројекат „Биофабрика„ са удружењем „РеАктор„ идеално се уклопио и у програмски лук „Дунавско море„ у току године титуле Европске престонице културе, који је имао важан задатак – да кроз метафору Дунава, као европске жиле куцавице, али и најзагађеније европске реке, преиспита однос човека према природи и заштити животне средине. Адриен каже да су у периоду конкурисања имали у виду да овакви пројекти и садржаји недостају новосадској публици.

- Циљ нам је био да, кроз колективну иницијативу, почнемо да ширимо знање и информацију локално, те смо позвали домаће и иностране стручњаке, еколога, биолога, микробиолога и културне раднике, који су за две нове поменуте области допринели својим искуством и знањем - каже Адриен и додаје да су кроз овај приступачни подухват отворили врата свим посетиоцима да кроз неформално окружење представе уметнички студио, где се заправо дешава истраживање биоматеријала који се зове „скоби”. - Потрудили смо се да на разне начине укључимо грађане у активности попут радионица, предавања, изложби, отворених разговора и акције, панел дискусије и посете уметничког студија. Надам се да смо за почетак загребали површину богатих тематика који су уско везани за одрживост, израду и примену биоматеријала, тржиште и слично, које носе важну улогу у сфери културе, а о којима се до сада још слабо причало. Публика је слабо упозната с оваквом праксом, те су постепено сви добили увод у ову сферу, а могли су, такође, да виде све комаде и детаље, прототипе и уметничка дела који су настали од тог материјала. Питања су била разноразна и посетиоци су их постављали са великом радозналошћу. Могу рећи да смо највише интересовања и питања имали од млађе генерације, те смо у току пројекта намерно ставили фокус на ту групу, ступањем у партнерство са Средњом уметничком школом „Богдан Шупут”, где смо на почетку пројекта успешно одржали радионицу и предавање о био-уметности и био-дизајну. Поштовање нашег оркужења и основна едукација о заштити животне средине крећу из куће, а настављају да се негује током образовања у институцијама и ван њих, укључујући програме невладиних организација и слично.

Адриен Ујхази изражава наду да млади родитељи обраћају још више пажње на детаље ове теме, што ће допринети томе да деца и млади данас и у будућности буду савеснији ка свом окружењу и природи. Такође сматра да се током основног или средњег образовања слабо учи о екологији и одрживости, а да би на то требало ставити већи акценат ради адаптације тренутне ситуације - глобалног загревања. По њеном мишљењу, на младима је да преузму одговорност и акцију, а старија генерација је уз њих да их у томе подржи. Као уметница која се бори за лепше и боље окружење свих нас, Adriеnn са удружењем „РеАктор„ ради на новом пројекту који настаје на трагу „Биофабрике”.

Планирамо да наставимо активности са сличним иницијативама, који су проистекли и инсипирсани праксом биоуметности, односно да истичемо мултидисциплинарну сарадњу између уметника и научника - потврђује Адриен, која сматра да је титула Европске престонице културе била велики подстицај за град и локалну сцену, те да су уметници имали прилику да се повезују са европском уметничком сценом, што је са собом носило већи buyеt, нова сазнања, умрежавања и искуства, што се рефлектовало кроз програме, укључујући грађане и ширу публику ван региона. - Манифестација оваквих програма и активности ће укључивати домаћу и инострану публику ради едукације и ширења знања о савременим и алтернативним уметничким праксама, који ће бити спроведени кроз разне активности, попут радионица, предавања, отвореног разговора и дискусије, изложбе у галеријском и у отвореном простору.

Још једна од младих уметница која се укључила у процесе и пројекте Европске престонице културе јесте Дарија Драгојловић која је, кроз пројекат „Хомогено у нехомогеном” и многе друге, учествовала у програму Калеидоскопа културе, а средства за то је добила на конкурсу „Уметници. Сад!”. Приметно је, према њеним речима, да је локална сцена имала значајно учешће у својим форматима који су се догађали током prеthodnе године.

- Лично сам имала доста могућности са којима се раније нисам сусретала, а то је пре свега продукцијска и финансијска подршка у реализацији својих радова и изложби - рекла је Дарија и додала да је кроз лични и колективни ангажман стекла огромно искуство, могућности и познанства што јој је свакако значајно у даљим ангажманима. - Из тог разлога успела сам да реализујем одређене радове које у личном ангажману не бих успела без такве подршке, као и да их представим у оквиру групних изложби које за мене имају значајан концепт. Такође, као део дежурног тима „Шок ЗаДруге„, односно „MMC Лед Арт„-а, били смо у могућности да реализујемо неке од важнијих пројеката, попут „РеКАПИТУЛАЦИЈЕ”, који је сачињен од велике ретроспективне изложбе „РеКапитулација: непослушни субјекти/објекти 1992-2022” и пет реперфоманса - „Дан леда„, „Био Мост„, „Пуј Спас за све нас„, „Нови мостови„ и „Тотална распродаја уметности“.

Адриен Ујхази сматра да је, током реализације програма Европске престонице културе, пупољак културног света Новог Сада доживео нагли „буст” после дужег времена, на шта наша средина није навикла, али одувек је желела.

- У овим процесима се развијала мултикултуралност, укључивање грађана и сцене, разумевање различитости и солидарност, неговање културне баштине и појава нових простора. То је кључно, а после ћемо видети да ли пупољци усвојених културних вредности настављају да се негују на свакој грани. Време ће показати да ли ће сви процветати или само поједини - закључује Адриен Ујхази.

Ова млада визуелна уметница такође је учествовала на пројекту РемиксКомикс удружења „Лед арт„, који је реализован у оквиру програмског лука „Друга?Европа” и обухватио је резиденцију уметника из иностранства. Пројекат се наставља и у овој години, а његов даљи ток чине резиденције у Амстердаму, Прагу, Љубљани и Панчеву. Конкретно, Дарија ће, кроз пројекат „Артист ин Ресиденце ”, путовати у Амстердам, а организација која је уједно партнер на пројекту „Зид Theater„, пре свега се бави позоришном/перформативном уметношћу. Програм уметничке резиденције биће везан за осмишљавање сценографије за перформанс који ће бити приказан током њиховог традиционалног фестивала „Експлорез„.

- Главни мотив јесте стрип, али, као и на осталим резиденцијама, стрип је полазиште, док су смерови ка којима се иде, заједнички договор уметника који учествују на резиденцијама - објашњава Дарија Драгојловић. - Такође, током резиденције у Новом Саду, где се у осмишљавању концепта изложбе прикључила ромска заједница, за резиденцију у Амстердаму биће укључене приче миграната који у њему бораве и оне ће бити тема сценографије и перформанса. Лично ће ми бити значајно ово искуство, јер је спајање стрипа, перформанса и сценографије нешто што нико од нас, учесника резиденције, није имао прилику у својим досадашњим радовима да манифестује. Верујем да ће бити експериментално, изазовно и захтевно, као и да ће имати утицаје за будуће прилике.

Успостављање нових међународних веза, партнерстава и заједничких пројеката, као и могућност да наши уметници бораве у другим градовима, али да буду домаћини уметницима из целе Европе, били су основ програма „Плантс Аир – Артистс ин ресиденце„. У периоду од 2017. године до краја године титуле остварено је 11 одлазних резиденција, у оквиру којих су уметници из Новог Сада и Србије боравили у иностранству. У истом периоду, реализовано је 26 долазних резиденција, како би инострани уметници представили своје радове у Новом Саду.

- Сарађивали смо са више организација из иностранства, посебно из оних градова који су носили титулу Европске престонице културе - истакао је руководилац сектора подршке програма у Фондацији “Нови Сад – Европска престоница културе” Ђула Рибар. - Издвојио бих сарадњу са „Артист ин Ресиденце Programme АИР Wro” из Вроцлава, од којих смо добили корисне савете јер су пре нас почели да реализују резиденцијалне програме. Такође бих поменуо „Артист ин Ресиденце Programme  ОПЕН АиР„ из Плзења. Наравно, захвални смо и свим осталим организацијама које су или слали њихове уметнике у Нови Сад или прихватили да буду домаћини нашим уметницима. Овај програм је значајно допринео међународном повезивању уметника, као и интернационализацији локалних уметничких пракси.

А. Брзак