„SREMSKOKARLOVAČKI NOVOGODIŠNJI LIKOVNI SALON“ NADMAŠIO PRETHODNE U mnoštvu tehnika akvareli zasijali

Zamišljen kao presek stvaralaštva lokalnih umetnika, Salon, koji organizuje Kulturni centar „Karlovačka umetniča radionica”,  vrlo brzo je prerastao te okvire i profilisao se kao manifestacija na kojoj izlažu stvaraoci iz cele Srbije, pa i regiona. 

Veliki broj autora iz redova umetnika–amatera i ogromna raznolikost zastupljenih tehnika, odlike su Salona poslednjih nekoliko godina, što nije izostalo ni ovog puta. 

– Tanka je linija između akademskog slikarstva i amaterizma i amateri su likovno najobrazovaniji u poslednjih nekoliko decenije, ne bez razloga. To su ljudi različitih intelektualnih i stavralačkih potencijala i imaju neuporedivo veće mogućnosti da se likovno obrazuju što oni i rade. Pripadnici pokreta kulturnog amaterizma nisu se nikad uspavali u samozadovoljstvu nego su nastojali da budu dopuna i komplementarni sa akademskom umetničkom scenom i da zajedno sa njima stvaraju i učestvuju na afirmaciji nacionalnog kulturnog identiteta – rekao je na otvaranju izložbe slika sa ovogodišnjeg izdanja Salona istoričar umetnosti i predsednik žirija za dodelu nagrada Mile Ignjatović. 

On je naglasio da su najstarije stilske formacije, stare koliko i sama istorija umetnosti - realizam, ekspresionizam i apstrakcija prisutni na izloženim delima. 

– Vidi se i produženo trajanje postmodernizma iz kog su se vremenom iskristalisala dva osnovna pravca – tradicionalizam i konceptualizam – objasnio je Ignjatović. – Neki ovaj drugi nazivaju mondijalizam, kod kog je karakteristično da se prihvataju savremeni modeli uz korišćenje moderne tehnologije dok su tradicionalisti ostali verni likovnim postulatima istorijskih umetničkih praksi. Za mene su ovi drugi čuvari štafelajnog slikarstva. To važi i za amatere i za akademsku umetničku scenu. Reč je o reafirmaciji i redefiniciji istorijskih umetničkih praksi, što znači da koriste tradicionalne likovne elemente, ali u novoj konstelaciji oni dobijaju drugu plastičnu funkcionalnost. To ne podrazumeva epigonstvo nego im omogućava da stvaraju originalna umetnička dela.

Gran pri za slikarstvo u tehnici ulje na platnu dobio je akademski slikar iz Sremske Mitrovice Damir Savić, dok je nosioci prve nagrade Salona za ulje na platnu Rastko Stefanović i Svjetlana Popov. Specijalna nagrada u toj kategorji pripala je Ljiljani Nedeljkov. Za umetničku fotografiju Gran pri dodeljen je Rajku R. Karišiću, a prva nagrada Salona za umetničku fotografiju pripala je Radi Petronijević. Dobitnik prve nagrade Salona za kombinovanu tehniku je Miloš Popetrov. 

Specijalna nagrada za akril otišla je u ruke Aleksandri Leni Popov, a prva nagrada u istoj kategoriji pripala je Jovani Krstić i Tatjani Gambron. Kiril Rudik dobitnik je specijalne nagrade za pastel, a Tatjana Dojčinović prve nagrade Salona za tu tehniku. Prva nagrada za kolaž pripala je Snežani Pečujliji. Zorica Radetić dobila je specijalnu nagradu za akvarel, kao i Jasmina Baroš, dok su Jelena Badnjevac Ristić i Aleksa Pljevaljčić dobitnici prve nagrade. Svetlana Stojanović nosilac je specijalne nagrade za ikonopis, a Borisavka Đukić prve nagrade u toj kategoriji. Prva nagrada za enkaustiku dodeljena je Dušici Duški Milekić. Đorđe Lazić Ćapša dobio je prvu nagradu salona za slikarstvo – portret, a Filip Najdanović za najboljeg mladog slikara.  

Z. Milosavljević