„СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ НОВОГОДИШЊИ ЛИКОВНИ САЛОН“ НАДМАШИО ПРЕТХОДНЕ У мноштву техника акварели засијали
Најдуговечнија ликовна манифестација у послератном периоду у Сремским Карловцима „Сремскокарловачки новогодишњи ликовни салон“ одржан је ове године 27. пут, уз учешће 70 аутора, највише до сада.
Замишљен као пресек стваралаштва локалних уметника, Салон, који организује Културни центар „Карловачка уметнича радионица”, врло брзо је прерастао те оквире и профилисао се као манифестација на којој излажу ствараоци из целе Србије, па и региона.
Велики број аутора из редова уметника–аматера и огромна разноликост заступљених техника, одлике су Салона последњих неколико година, што није изостало ни овог пута.
– Танка је линија између академског сликарства и аматеризма и аматери су ликовно најобразованији у последњих неколико деценије, не без разлога. То су људи различитих интелектуалних и ставралачких потенцијала и имају неупоредиво веће могућности да се ликовно образују што они и раде. Припадници покрета културног аматеризма нису се никад успавали у самозадовољству него су настојали да буду допуна и комплементарни са академском уметничком сценом и да заједно са њима стварају и учествују на афирмацији националног културног идентитета – рекао је на отварању изложбе слика са овогодишњег издања Салона историчар уметности и председник жирија за доделу награда Миле Игњатовић.
Он је нагласио да су најстарије стилске формације, старе колико и сама историја уметности - реализам, експресионизам и апстракција присутни на изложеним делима.
– Види се и продужено трајање постмодернизма из ког су се временом искристалисала два основна правца – традиционализам и концептуализам – објаснио је Игњатовић. – Неки овај други називају мондијализам, код ког је карактеристично да се прихватају савремени модели уз коришћење модерне технологије док су традиционалисти остали верни ликовним постулатима историјских уметничких пракси. За мене су ови други чувари штафелајног сликарства. То важи и за аматере и за академску уметничку сцену. Реч је о реафирмацији и редефиницији историјских уметничких пракси, што значи да користе традиционалне ликовне елементе, али у новој констелацији они добијају другу пластичну функционалност. То не подразумева епигонство него им омогућава да стварају оригинална уметничка дела.
Гран при за сликарство у техници уље на платну добио је академски сликар из Сремске Митровице Дамир Савић, док је носиоци прве награде Салона за уље на платну Растко Стефановић и Свјетлана Попов. Специјална награда у тој категорји припала је Љиљани Недељков. За уметничку фотографију Гран при додељен је Рајку Р. Каришићу, а прва награда Салона за уметничку фотографију припала је Ради Петронијевић. Добитник прве награде Салона за комбиновану технику је Милош Попетров.
Специјална награда за акрил отишла је у руке Александри Лени Попов, а прва награда у истој категорији припала је Јовани Крстић и Татјани Гамброн. Кирил Рудик добитник је специјалне награде за пастел, а Татјана Дојчиновић прве награде Салона за ту технику. Прва награда за колаж припала је Снежани Печујлији. Зорица Радетић добила је специјалну награду за акварел, као и Јасмина Барош, док су Јелена Бадњевац Ристић и Алекса Пљеваљчић добитници прве награде. Светлана Стојановић носилац је специјалне награде за иконопис, а Борисавка Ђукић прве награде у тој категорији. Прва награда за енкаустику додељена је Душици Душки Милекић. Ђорђе Лазић Ћапша добио је прву награду салона за сликарство – портрет, а Филип Најдановић за најбољег младог сликара.
З. Милосављевић