Srđan Gojković - Gile: Misterije distorzije 30 godina kasnije

Naravno ne sviramo samo „Distorziju”, nego i druge značajne pesme iz cele karijere. Posle Nove godine nećemo više to raditi jer sa tim koncertom u Novom Sadu završavamo turneju „30 godina Distorzije”, rekao nam je za TV magazin, Srđan Gojković Gile, frontmen „Električnog orgazma”, najavljujući predstojeći koncert svog benda koji će se odigrati u Firči Tink Tenk studiju, u petak 30. decembra 2016. godine.

Sviranje najznačajnijeg albuma u celini zvuči kao odlična ideja, čak i posle 30 godina.

- Meni se dopada taj neki trend koji je u svetu već godinama, gde bendovi sviraju neke značajne albume u celosti, kao Roling Stons „Sticky Fingers”, Van Morison „Astral Weeks”, Lu Rid „Berlin”, Rodžer Voters „The Wall”... Poklopilo se da je 30 godina od izlaska „Distorzije”, koji mnogi smatraju našim najvažnijim albumom.

Pre „Distorzije“ dešavale su se razne promene, kako u zvuku, tako i u postavi. Kako se stiglo do čarobne formule?

- Neposredno pred „Distorziju” je zapravo neki period kada je bend možda bio i najbliži nekom raspadu, nekoj velikoj krizi. Posle „Lišće prekriva Lisabon” sam ukapirao da je taj album u stvari bila kruna tog nekog perioda, nju vejva, novog talasa, nekog žanra u širem smislu značenja, pa sam polako hteo da napravim zaokret ka nekom bazičnom, garažnom rokenrolu, nečemu što sam slušao. Onda smo radili album „Les Chansones Populaires” koji je već bio krenuo u tom nekom rokenrol pravcu, da bi na albumu „Kako bubanj kaže” totalno na neki način raskinuli sa tom nju vejv prošlošću. Nisu svi baš bili u tom trenutku za tu ideju. Pre svega mislim da se Ljubi ta ideja nije nešto mnogo dopadala, verovatno je to bio jedan od razloga što je otišavši u Njujork da gleda Stonse, tamo i ostao na neodređeno vreme. S druge strane, Čavke je u tom nekom periodu završio u zatvoru. Početkom 1985. Čavke je izašao iz zatvora, Grof je još uvek u postavi, Banana kao novi član i onda smo u toj postavi krenuli da radimo pesme za novi album, koji će biti „Distorzija”. „YU Rock misija” je bila poslednji Grofov koncert. Nekoliko dana pre toga pozvao sam Švabu, koji je svirao na istom tom kocertu, ali kao član benda Slađane Milošević. „Uleteo” je Švaba, mi smo veći deo „Distorzije” pripremili, krenuli smo da vežbamo, atmosfera u bendu je oživela, nekako se osetio taj novi početak, odmah je kliknula ta nova postava bez klavijatura, svi su bili „naloženi” maksimalno i osetila se ta neka energija novog početka. Sa Pikom Stančićem smo dogovorili termine u studiju Jadran filma u Zagrebu i krajem 1985. smo snimili album „Distorzija”.

Mnogi koji ne znaju mogli bi da pomisle da „Distorzija” nije redovan album, nego recimo best of, svaka pesma ima neku svoju priču i poneku tajnu. Šta možeš da nam kažeš o svakoj pesmi posebno? Počnimo sa „Vudu bluz”?

- Ploča „Distorzija” je u stvari trebalo da se zove „Balkan horor rok”, što sam posle iskoristio 1992. Piko Stančić i ja smo u tom periodu jako voleli Cramps-e, bio sam inspirisan tim nekim psihobili zvukom, psihodelični rokabili koji još ima elemente neke te treš estetike američkih horor filmova. „Distorzija” počinje sa zvucima iz filma „Ukleta kuća”, neka kiša, neko zavijanje vukova, neka vrata koja škripe...

Lui Lui

- U to vreme sam dosta slušao garažne bendove, pa i „Flamin’ Groovies”, jako mi se svidela njihova verzija pesme „Louie Louie“. Imao sam ideju da to obradimo za novi album, ali prvi put na srpskom. Osim refrena Lui Lui sve ostalo je zapravo moj novi tekst, koji nema mnogo veze sa originalnim tekstom, što sam posle slično uradio i za „Bejbe, ti nisi tu” (obrada Roling Stonsa „Out of time”, op.aut.) Na snimanju je bila i Ivana Korolija, tadašnja Švabina devojka, a Pikova ideja je bila da ona izgovori par nekih rečenica na francuskom...

Svaka nova noć

- „Distorzija” je pretežno ljubavni album, najviše tekstova se bavi mojom tadašnjom vezom, a „Svaka nova noć” je jedina pesma gde se spominje njeno ime, onako baš eksplicitno: „Jo, Jo, Jovana”.

Ša la la

- Zapravo govori o „Električnom orgazmu”, komentari na Čavketa koji je u zatvoru, Ljubu koji je u Njujorku, itd... Kroz istoriju benda ima nekoliko tekstova koji baš govore o članovima, druga je „Fras u šupi”, treća će biti na našem budućem albumu, naslovna „Gde smo sad”. 

Debela devojka

- Inspirisana Sonjom Savić. Imali smo emotivnu vezu, trajala je možda mesec dana, negde početkom jeseni 1984, to je bio period kad je Sonja postala mega zvezda jer je dobila Zlatnu arenu za „Šećernu vodicu”. Meni je bila interesantna ta njena paranoja da se ne ugoji, taj neki strah da ne postane debela. Ona je stalno u nekom zezanju vikala da je strašno debela devojka. Bilo mi je super zabavno, da ja kao muško pevam taj tekst, to mi je dalo neki poseban tvist, neki uvrnut fazon...

Ja sam težak kao konj

- Samoironična pesma, inspirisana u to vreme mojim povremenim, intenzivnim mentalnim napadima… U različitim raspravama sa drugim ljudima sam umeo da budem prilično intenzivan, tvrdoglav, uporan i ne mnogo tolerantan, pa je to tumačeno kao naporan i težak kao konj. Zapravo, to sam potpuno zaboravio, inspiracija za sam naziv je Igi Pop na albumu i istoimenoj pesmi „New Values”, gde ima jedan stih: „I'm healthy as a horse”. Igi je inače inspirisao i ime za moj prvi bend „Hipnotisano pile”, u pesmi „Lust for Life” kaže: „That's like hypnotising chickens”.

Vidim svoj lik

- Pesma je zapravo iz repertoara benda Hijene, koji nikad nije u stvari zaživeo. Ideja Pika Stančića i mene iz 1982. godine. Hteli smo da napravimo bend da samo nas dvojica budemo članovi, samo gitara i bubanj, upravo ono što su posle uradili „White Stripes” i „Black Keys” 20 godina kasnije. Neke su se od tih pesama posle prenele na repertoar „Električnog orgazma”: „Blue Moon”, „Tetovirane devojke”, „Vidim svoj lik”.

Ne postojim

- Donekle, inspirisana Ramonsima i tim nekim melodičnim pank fazonom, gde je čvrsta garažna svirka sa melodičnim pevanjem.

Horor bugi

- To su te situacije u studiju kad bend čeka dok tehničar satima nešto namešta, a mi se dosađujemo. Čavke je seo za neki klavir koji je postojao u studiju i krenuo da svira taj neki bugi ritam, prišao mu je Švaba i krenuo na istom tom klaviru da svira solo. Piko i ja smo se samo pogledali, e, kao to je super, uključi mikrofon, snimaj!

Hej, ti

- Još jedna o Jovani, ona je u tom periodu bila u Africi, ja u Beogradu, pa ima taj deo: „u mom gradu pada sneg”.

Kapetan Esid

- Takođe, ljubavna pesma koja se bavi tom vezom sa Jovanom… Ja sam kapetan Esid, Jovana je Mala Lina…To sve se dešavalo 80-ih godina, kada smo eksperimentisali sa LSD-jem. Originalna inspiracija je u stvari Džeri Garsija iz „Grateful Dead”, koji je imao nadimak Captain Trips…

Da ili ne

- Pesma koja je trebalo da uđe na „Distorziju”. Nešto je nismo baš aranžmanski postavili kako treba, tako da je ispala, ali je ušla na moj solo album „Evo sada vidiš da može”, u akustičnoj verziji koju peva Ljuba.

Zagreb

- Pesma koja govori o snimanju „Distorzije”, koja se takođe nalazi na mom solo albumu, gde se spominju Čavke, Masimo... Pao je ogroman sneg u Zagrebu, saobraćaj je bio paralisan, jedini način da stignemo na dragoceni termin u studio je bio da idemo peške kroz ceo taj sneg, od centra do Dubrave, što nije mali put, ali eto mi smo se upustili u tu avanturu, stigli na termin i iskoristili ga. O tome govori tekst „Tramvaji su zaspali, bele snove sanjaju…ja i Piko hodamo, hodamo jer moramo…”

Igra rokenrol cela Jugoslavija

- Ona je direktni proizvod te situacije koju je „Distorzija” napravila, od kult andergraund benda, koji je svirao u nekim malim klubovima, odjednom postaje stadionski bend, koji puni hale i stadione i svira po celoj teritoriji tadašnje Jugoslavije, tako da je to bukvalno bio komentar tog refrena, evo mi sad konačno sviramo taj svoj rokenrol po celom ovom prostoru, koji se zove Jugoslavija.

Nedavno je na jednom beogradskom zidu osvanuo mural sa tvojim likom, potpisnici su fanzinaško-navijačka družina GTR (Grobarski Treš Romantizam). Kako ti se dojmio ovaj umetnički „incident“?

- Simpatično. Neka vrsta priznanja. Zahvaljujem se momcima kojima je to palo na pamet. Lepo je to, ja volim te ulične grafite. S druge strane nisam neki veliki navijač, niti sam sportski fan. Cela priča oko mene i veze sa sportom je baš iz perioda kad smo radili „Distorziju” i neposredno posle, kada sam se dosta družio sa Milenkom Savovićem, školskim drugom iz gimnazije, koji je bio u Partizanovoj prvoj petorci i reprezentativac Jugoslavije. On nas je „naložio“ da dolazimo na utakmice. Čavke, Banana i ja smo počeli da odlazimo i onda smo se naravno upoznali sa ostalom postavom, to je ona zlatna postava gde su bili: Grbović, Obradović, Đorđević, Divac... Uglavnom, mi smo se tu nešto družili s njima, viđali se...odemo na njihovu utakmicu u Zagrebu i oni pobede posle ne znam koliko godina Cibonu, što je tada bilo potpuno neverovatno. Grba je na rukama izneo Čavketa na teren, jer smo im mi kao doneli sreću. Tu sam dobio inspiraciju za one navijačke bubnjeve u pesmi „Igra rokenrol cela Jugoslavija”. Tih bubnjeva ima i u pesmi Ramonsa „Do You Remember Rock’n’roll Radio?” Tako da te dve stvari su me podstakle, aha! Mogli bi to da ubacimo u neku pesmu…

Planovi za 2017. godinu?

- Pravimo pauzu od polovine januara do proleća, svake godine se razbežimo na razne strane. Ljuba planira tradicionalno da ide u Indiju na par meseci, ja ću verovatno da odem na jedno mesec dana u Englesku i onda se skupljamo na proleće, plan je da sledeći singl izbacimo tu negde u aprilu, još jedan u toku leta, a novi album pustimo tek na jesen. Ima devet pesama, sve su već gotove i sad smo u toj nekoj fazi doterivanja nekih deonica. Tekstovi i aranžmani su gotovi, bavimo se završnim radovima, miksujemo pesmu po pesmu. Sledeće će raditi Toni Jurij, kao i prethodne dve i verovatno ćemo ceo album završiti sa njim. On je bio snimatelj i uz Đorđa Petrovića producent albuma „Šarla akrobate“, tako smo se upoznali. Posle je radio „Lišće prekriva Lisabon”, „Les Chansones Populaires” i deo albuma „Kako bubanj kaže”… Sledeće godine treba da izađe i boks set sa 6 cedeova u ediciji „Original album collection”, svi albumi koji su izašli za Jugoton osim Varšave.

Minja Dunđerski