Zoran Đerić: Najvažnija mi je najmlađa publika

Ovaj neumorni radnik u kulturi bavi se pozorištem za mlade već pune 34 godine, a poslednjih pet godina je u ulozi selektora festivala, prolazeći kroz brojne izazove nastale poslednjih sezona zbog globalne pandemije.

Šta biste izdvojili kao karakteristično i posebno interesantno za ovogodišnju selekciju?

- Posle dve godine strahovanja, zbog epidemije korone, obradovali smo se da će se od ove godine živeti opuštenije i da će se raditi neometano. Sa puno optimizma su kreatori pozorišta za decu i mlade, kod nas i u svetu, započeli ovu godinu. Videli smo to po velikom broju prijava za ovogodišnji festival, želji da se učestvuje na našem Festivalu, koja je, istovremeno, potreba da se izađe iz zabrana i ponovo uspostavi komunikacija sa publikom. Prijavilo se više od 100 pozorišta i predstava za decu, iz svih krajeva sveta, od Kine, preko Evrope, do Afrike i Južne Amerike.

U početku smo svi verovali, ili se barem nadali, da će se epidemija povući i da će se slobodno putovati i nastupati pred publikom. Nažalost, nije tako, nekoliko zemalja je odustalo od Festivala zbog korone, razboleli su se pojedini glumci, ili se nisu mogla obezbediti sredstva za putovanje. To su postali uobičajeni strahovi i razlozi za otkazivanje pojedinih gostovanja i predstava. Ali to je nešto sa čime svakodnevno živimo. Naravno, ostaju lepši trenuci, ostaju predstave koje će doći i obradovati našu najmlađu publiku, jer su sve predstave, pre svega, birane za njih.

Zanimljivo je istaći jedan podatak: ove godina na Festival se prijavilo čak 13 predstava iz Hrvatske. To su predstave najrazličitijih žanrova i sadržaja, iz malih i velikih gradova. Nekoliko velikih državnih pozorišta, a većina malih, privatnih. U susednoj republici pozorišta za decu i mlade se osnivaju neprestano, Pretpostavljam da je to podstakla lutkarska akademija u Osijeku, a, verujem da je i podrška društva i različitih fondova tamo veća nego kod drugih pozorišta u regionu. Potreba za ovim pozorištem je oduvek bila velika. Sudeći po predstavama koje sam mogao da vidim, u pitanju su mladi, izuzetno kreativni umetnici, glumci, animatori lutaka, muzičari, pisci, reditelji, scenografi, kreatori lutaka. Izuzetan kreativan potencijal!

Kako ocenjujete ovogodišnju domaću i regionalnu produkciju i gde se ona nalazi u odnosu na evropske  standarde i trendove u dečijem pozorištu?

- Đečije pozorište Republike Srpske iz Banja Luke je odavno poznato po svom izuzenom umetničkom, pre svega lutkarskom opusu. Angažovani su mladi umetnici iz celog regiona, kao i stranci, kako bi kreirali lutkarsku scenu, i oni to rado uspešno - ovo pozorište nastupa po celom svetu i osvaja nagrade. Tako, recimo, lutkarska predstava “Vuk sa mirisom bobica”, autorski je projekat Tamare Kučinović, jedne od najboljih hrvatskih rediteljki, dramaturškinja. Zatim, predstava novosadskog Pozorišta mladih, koje ove godine obeležava 90 godina svog postojanja, “Devojčica sa šibicama”, koju je režirala jedna od najperspektivnijih domaćih autorki - Sonja Petrović, koja je, skupa sa Minjom Petrić pisala i tekst, odnosno adaptaciju ove poznate Andersenove bajke. Predstavu Dečjeg pozorišta iz Subotice režirala je mlada lutkarka iz Rusije, dok je predstavu beogradskog Malog pozorišta  “Duško Radović” režirala iskusna rediteljka Branislava Stefanović, s pođednakom svežinom i snagom.

Iz Hrvatske je odabrana jedna od tri opere sa lutkama Kazališta Mala scena iz Zagreba, “Velika tvornica riječi”. To je žanr koji je bio izuzetno popularan u lutkarskim pozorištima. Ovo će biti prilika da se podsetimo zašto. Sve to ide u prilog činjenici da lutkarske predstave u Srbiji i regionu (Hrvatska i Bosna i Hercegovina), imaju visoke standarde i da prezentuju lutkarsku umetnost na pravi način.

Kako očuvati i osvežiti entuzijazam nakon toliko godina bavljenja pozorištem za decu i stotina odgledanih predstava? Da li ponekad osetite zasićenje i šta vam daje motivaciju i svežinu da nastavite dalje s ovim poslom?

- Ja sam se profesionalno angažovao u pozorištu za mlade 1988. godine. Posebno me privukla lutkarska umetnost. Pratio sam mnogobrojne lutkarske festivale u svetu, kao i kod nas, u Jugoslaviji, a posle u Srbiji i regionu, bio sam u žirijima, vodio razgovore o lutkarstvu. Objavio sam prošle godine knjigu “Lutkarski simulakrumi”, koja je neka vrsta sumiranja mojih 30-godišnjih iskustava. Nisam se, znači, zasitio lutkarstvom, niti gledanjem lutkarskih predstava, jer ono nudi uvek nešto drugačije i novo, podstiče maštu i igru, ne samo kod dece, već i kod onih koji su posvećeni stvaralaštvu za decu. Verujem da ću još dugo moći da uživam u toj neprekidnoj svežini sveta, kao što je lutkarska predstava.

Koliko su festivalske nagrade značajne za festival i same laureate? Sa druge strane, koliko su česta , ili retka, “poklapanja” između utisaka stručnog žirija i mlade publike, ili vašeg ukusa?

- Ima puno festivala u svetu. Nisu svi takmičarski, zato naš Festival, osim što je međunarodni, selektovan i takmičarski, izuzetno ugledan u lutkarskom svetu. Nagrade nisu novčane, ali su podsticajne za napredovanje mladih umetnika i afirmaciju pozorišta. Dižu rejting festivalu, ali i onima koji na njemu učestvuju. Što se podudaranja utisaka i ocena tiče, mogući su, ali ne treba ih očekivati, jer stručni žiri se rukovodi svojim kriterijuma, što ne smeta publici da ima svoje favorite. Važne su dobre predstave. Meni lično je najvažnije da najmlađa publika ne izađe nezadovoljna iz sale, da se nasmeje, razigra, da uživa u onom što joj se prezentuje. Budući da sam birao sve predstave poslednjih nekoliko godina, znači da su mi sve one pođednako drage i važne.

Ove godine se održava 29. izdanje. Kako vidite razvoj Festivala i prostor za napredak?

- Uspeli smo da održimo umetnički nivo, kao i međunarodnu reputaciju subotičkog Festivala. Povećanjem budžeta, znatno bi se povećao i prostor za reprezentaciju. Naravno, tu su i druge mogućnosti, pre svega one koje pruža otvaranje nove pozorišne scene u Narodnom pozorištu, a s njom i boljih scensko-tehničkih uslova za igranje predstava, veći broj publike i drugih pogodnosti. S nestrpljenjem očekujem taj dan.

Nikola Marković