Žarko Stepanov: Mjuzikl je najzahtevniji žanr

Stepanovu je rekao da je veoma uzbuđen što mu je nedavno u matičnom Pozorištu na Terazijama uručena nagrada "Janoš Tot" za glumačku bravuru za 2020. godinu za ulogu u mjuziklu "S druge strane jastuka" reditelja Juga Radivojevića.



Naglasivši da prema Totu (1961-2013) oseća veliki pijetet jer je bio "divan kolega, divan glumac i sjajan čovek", Stepanov je rekao da mu je nagrada značajna i zato što mu je prva u karijeri, a stigla je od kolega i predstavlja "vetar u leđa".



Mjuzikl je najzahtevniji žanr u pozorištu, slaže se Stepanov, koji poseduje potrebnu muzičku kondiciju sa završenom srednjom muzičkom školom i čestim sviranjem i pevanjem za svoju dušu.



Volim to da radim i drago mi je da sam svoje mesto u glumačkom svetu našao u Pozorištu na Terazijama, priznao je glumac.



Prema njegovim rečima, fizička kondicija je individualna stvar i svako se snalazi na svoj način kako će je održavati, da li odlaskom u teretanu ili ishranom.



Bolje se osećate kad sa kilažom nemate problem. Zahtevno - jeste. Predstave traju po dva i po, tri sata. Mnogo nas je na sceni. Takva je razmena energije... Imate glumce, hor, orkestar, balet... Svaka naša predstava iziskuje šezdesetak ljudi. To je mašinerija koja kad se pokrene teško ju je zaustaviti, objašnjava Stepanov.



U "Madlenijanumu" Stepanovi igra u mjuziklu "Poslednjih pet godina" reditelja Roberta Boškovića i autora Džejsona Roberta Brauna, koji je "specifičan komad pisan samo za dva lica", u kome se od muzičkih žanrova mogu čuti bluz, rokenrol, tango džez...

 

''Poslednjih pet godina'' priča priču kao da je neko zavirivao kroz ključaonicu i posmatra bračni par. Imate i ljubav, strast, prevaru, raskid, bol...sve imate, napomenuo je Stepanov.



Glumac je priznao da je u jednom trenutku smatrao da neće moći da uradi predstavu u kojoj se isključivo peva, a i pisana je za tenor a ne njegov bariton, ali su uz pomoć dirigentkinje Vesne Šouc ipak nađena "razna rešenja na mestima koja su bila problematična".



Drago mi je da sam se upustio u to jer treba izaći iz zone komfora, primetio je Stepanov.



Upitan kako gleda na hiperprodukciju serija u Srbiji, Stepanov je rekao da je dobro što se toliko snima ali da sa druge strane postoji problem što pojedini glumci "mnogo rade, po četiri, pet projekata, što možda nije dobro za ni njih, a ni za neke koji ne mogu da dobiju svoju šansu".



Jedan broj glumaca se vrti, na žalost. Svake godine diplomira oko 80 glumaca. To je mnogo i naravno da svi dolaze u Beograd da traže svoje parče hleba. Mislim da bi im trebalo pružiti šansu u vidu audicija, kastinga, ocenio je Stepanov.



Glumcu je drago što "jedna mala Srbija ima priliku da ponudi razne žanrove, od krimi serija, sapunica do komedija", jer smatra da "svaka roba ima svog kupca".



Ali treba dati šansu i nekim novim licima. Gledate seriju, vežete se za jednog lika i onda prebacite kanal. Isti taj glumac je u drugoj seriji. A vi ste se taman vezali za ovaj lik, primetio je Stepanov.