VOJVOĐANSKA POZORIŠTA DO KRAJA SEZONE Na sceni i Pupin i Nušić i Franciska

U Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu u toku su probe lutkarske predstave, koja će imati premijeru 21.maja, a govori o našem velikom naučniku Pupinu. Predstava ima naziv  „Miša Pupin Idvorski“, i radi se po tekstu Uglješe Šajtinca, a režira je Petar Pejaković. U zrenjaninskom pozorištu vlada uzbuđenje zbog ove priče o Banaćaninu Pupinu, za koju veruju da će izazvati veliko interesovanje. Predstava govori o Pupinovom odrastanju i napuštanju rodnog kraja, odlasku u Ameriku, putu koji je sam izabrao, i podršci roditelja da se otisne u svet, da bi učio.

Kako kažu u zrenjaninskom teatru, u pitanju je malo neobičniji lutkarski jezik, tehnika, i izraz. Koriste se i svetlosni efekti, kombinacija senki i projekcija, kao i animacija, jer predstava govori i o elektrifikaciji. S druge strane, i sam tekst privlači pažnju po tome što je u pitanju stihovani jezik. Total dizajn ove predstave potpisuje Blagovesta Vasiljeva, a kompozitor je Zoran Bulatović Bale.

Na kamernoj sceni „Todor Manojlović“ zrenjaninskog pozorišta se 24. i 25. maja očekuje premijera dramske predstave „Efekat“ Lusi Prebl, koju režira Đorđe Nešović. Ova moderna priča u osnovi jeste ljubavna, ali se posmatra kroz medicinski eksperiment, u kojem se otkrivaju razne stvari, i, kako navode u zrenjanskom pozorištu, govori i o uticaju medikamenata na ljudsko ponašanje, i odlučivanje. Predstava ima multimedijalnu dimenziju, i savremeni scenski izraz. U glumačkoj podeli su: Edit Tot Miškeljin, Miloš Lazić, kao gost, Sara Simović, i Stefan Juanin. Kostimografkinja i scenografkinja je Lara Bunčić, kompozitorka je Marija Balubdžić, a za video rad je angažovan Milorad Savanović.

Somborci će sezonu završiti na tradicionalan način „Pozorišnim maratonom“ od 5. do 8.juna, čiji su kompletan program upravo objavili, a u međuvremenu ih iza praznika očekuje i početak rada na novoj predstavi.

- Nakon premijere predstave „Izuzeti“, rađene po tekstu Đorđa Petrovića, u režiji Mie Knežević, u maju nas čekaju dva festivala, sa tri različite predstave. „Svaku divnu stvar“, „Galeba“ i „Ljude od voska“, igraćemo na Mećavniku i u Banjoj Luci. Početkom maja počinjemo sa probama Nušićevog komada „Iza božjih leđa“, u režiji proslavljenog filmskog reditelja Radivoja Raše Andrića, i koprodukciji sa Budva grad teatrom. Premijera se planira početkom avgusta u Budvi, a tamo ćemo na festivalu izvesti i „Tartifa“ i „Radovana Trećeg“ – najavljuje direktorka NP Sombor Bojana Kovačević.

U očekivanju konačnog preseljenja u novo zdanje, koje bi trebalo uskoro da bude svečano otvoreno, i u kojem će s jeseni biti održan Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Narodno pozorište / Kazalište /Nepsinhaz u Subotici, pre nego što otvori novu stranicu u svojoj istoriji, priprema nove predstave na staroj sceni.

- Odmah posle praznika, 6. maja počinjemo rad na novoj predstavi. U pitanju je komad „Franciska“ Franka Vedeninda, koji će režirati Jug Đorđević, a dramatizaciju radi Tijana Grumić. Tekst nikad nije izvođen na srpskom jeziku do sada, prevela ga je za nas Bojana Denić, i napravila stvarno fantastičan prevod. Lično se nisam bavila Vedekindom, osim kao gledalac, ali nam je rad na ovom tekstu, koji smo mi nestrpljivo čekali, otvorio novi svemir, i sad svi istražujemo Vedekinda. Fantastične su teme kojima se bavio u svojim dramama - kaže direktorka Drame na srpskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta / Kazališta /Nepsinhaz, glumica Jelena Mihajlović.

Komad „Franciska“, po njenim rečima, govori u najširem smislu o slobodi, o umetnosti, a, kako ukazuje, ako sužavamo taj pojam slobode, onda na neki način govori o ženskoj slobodi. Ona podseća da kritičari novijeg doba osporavaju tezu da je komad pisan kao parodija na „Fausta“, iako ima reference, i ukazuju da se u njemu radi o kritici tretmana ženskih likova u drami.

- Ovo jeste komad koji tretira položaj žene i u društvu i u umetnosti. U početku su kritičari smatrali da je Vedekind pisao parodiju na „Fausta“, neku vrstu njegove ženske verzije, jer je Franciska mlada žena koja jako brzo shvata da ne želi da živi u tom patrijarhalnom okviru, braku kakav imaju njeni roditelji, koji je očigledno, kako se moderno kaže, toksičan. Da bi živela slobodno, ona bi trebalo da bude, recimo, pandan Faustu, a Mefisto bi bio lik Fajta Kunca, koji sa njom sklapa dogovor da, u cilju slobodnog života, ona u naredne dve godine živi kao muškarac. Tek tako ona uspeva da se ostvari kao umetnica, muzičarka, glumica, tako da je užasno zanimljivo posmatrati čime se Vedekind bavio, iz perspektive današnjeg vremena, i nakon „Mi tu“ pokreta, kada su žene dobile mnogo više prava, ali se mi i dalje borimo za ravnopravan položaj – napominje Jelena Mihajlović, podsećajući da je sam Vedekind za ovu dramu rekao je da je moderna misterija.    

N. Pejčić