Vera Hrćan Ostojić: Treba ulagati i u ljude

Tako mnoge generacije znaju i Veru Hrćan Ostojić, glumicu Pozorišta mladih, koja nakon četrdeset godina na sceni, i mnogih predstava čijih je bila deo, odlazi u penziju, ali to, naravno, ipak ne znači i rastanak sa publikom. Pogotovo kada joj, sa zvaničnim završetkom radnog veka, gotovo u isto vreme dođe i nagrada, što je prilično lep način da se ode u penziju.

Na nedavnom Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu, Vera Hrćan Ostojić dobila je specijalnu nagradu za glumačko ostvarenje u predstavi „Devojčica sa šibicama“, u kojoj je nagrađena i glumica Kristina Savkov. Predstavu je, po motivima Andersenove bajke, režirala Sonja Petrović, koja je i autorka teksta sa dramaturškinjom Minom Petrić.

- Nagrada je baš došla kao kruna mog celokupnog rada. Baš me je obradovala i iznenadila, jer ja igram u „Devojčici sa šibicama“ naratora, baku koja u stvari priča Andersenovu priču, a dešava se današnja situacija dece s ulice, koja žive i rade na ulici, i mi smo to u Pozorištu mladih, u zajednici sa Ekološkim festivalom iz Bačke Palanke i sa Udruženjem „Sloboda nema cenu“ iz Srbobrana, postavili kod nas na repertoar. Tek kad smo počeli da radimo, ja sam u stvari saznala i koliko puno ima te dece koja nemaju gde, i da Novi Sad ima samo jedno jedino svratište za njih – pominje Vera Hrćan Ostojić.

Pozorište je oaza

„Moj posao je jako lep. Pozorište je, mogu da vam otkrijem svoju tajnu, za mene bilo oaza, u koju mogu da pobegnem od ružnih stvari u životu, od ružnih dešavanja. Ja sam uvek odlazila u pozorište i tamo nalazila svoj mir, svoj čist vazduh, svoju garderobu, svoju scenu, svoje divne kolege koje imam. Imala sam tamo uvek razumevanja. Pozorište me nikad nije izneverilo”, ističe Vera Hrćan Ostojić

Ta predstava jeste poučna, jer ukazuje na ovaj problem, o kojem mnogi malo znaju. Decu inače moramo učiti da, osim smeha i zabave, u životu postoje i neki drugi problemi, smatra Vera Hrćan Ostojić, odnosno da postoje deca o kojima se govori u „Devojčici sa šibicama“, ona sa ulice koju niko ne primećuje.

- Mi smo pokušali s tom predstavom da nekako probudimo sistem. Mislimo da možemo da, gostujući i igrajući u raznim sredinama, nekako probudimo ljude, da alarmiramo sistem, da se bar napravi više prostora gde ta deca mogu da borave, da ona zaslužuju više. Ta deca su mentalno zdrava, mogu da normalno pohađaju školu, inteligentna su. Naravno, sa traumama su, koje vuku iz detinjstva, ali moramo da se osvrnemo, bacimo pogled na njih, i da im pomognemo. Mislim da ovakve predstave imaju svoju funkciju. To, naravno, nije za jako malu decu, nego od deset, dvanaest plus godina, to su ocenili pedagozi i psiholozi koji su nam pomagali, ali su to problemi o kojima moramo razgovarati sa decom – ukazuje Vera Hrćan Ostojić.

Četiri decenije su dug period na sceni, promenile su se i predstave za decu, ali i sama deca. Promenila su se njihova interesovanja, a i društvo se promenilo. Vera Hrćan Ostojić kaže da je uvek bila pristalica pozorišta koje ne treba da podilazi ukusima publike, a da je dečje pozorište, kakvo je Pozorište mladih, u prednosti u odnosu na ona za odraslu publiku, jer se njihova publika obnavlja. Ali, takođe kaže i da je dečje pozorište dužno da neguje klasičan repertoar, sa predstavama koje deca treba da vide u periodu stasavanja, a kasnije mogu da gledaju i neku moderniju predstavu, i neke druge naslove.

Publika će u nekim od tih predstava i dalje moći da gleda Veru Hrćan Ostojić, a sa njom i njene mlade kolege, za koje ima samo reči hvale.

Gluma u filmu drugačija

Imala je Vera Hrćan Ostojić prilike i da glumi na filmu, nedavno smo je gledali u „Herojima radničke klase“ Novosađanina Miloša Pušića, u kojem igra još njenih kolega iz ovdašnjih pozorišta. „To je mnogo drugačije”, primećuje Vera Hrćan Ostojić. „Volela bih da sam imala više prilike da radim na filmu, međutim, uz vrsne kolege sa kojima sam radila, to mi je bila prava škola glume, jer je to mnogo drugačije nego u pozorištu, s tim što je to mnogo lepo za svakoga od nas, koji ima tako neki trag za sobom. Jer, ipak film koji snimite, ili neku TV seriju, dramu, ostanu zabeleženi. U pozorištu trajete dok je podignuta zavesa, ili ako vas se seti neko iz publike. Po glasu me se uglavnom sete, neka moja publika, koja su sada odrasli ljudi, pa me tako prepoznaju”.

- Umeju da igraju za partnere, nesebično dele svoju energiju sa nama, i sa velikim poštovanjem se odnose prema nama koji smo stariji od njih, ali isto tako mogu da nas povuku u pravom smeru. Vrlo su iskreni i otvoreni, što je jako važno za saradnju, puni energije, talentovani za pesmu, za igru, za glumu. Stvarno imamo neverovatnu mladu generaciju – ističe Vera Hrćan Ostojić, želeći im, pre svega, sigurniju budućnost u vidu stalnih zaposlenja, što im se danas jako retko nudi. Kako ističe, u redu je ulagati u zgrade i institucije, naravno, ali treba ulagati i u ljude.

O tome da li njeno pozorište, u kojem je provela četiri decenije, može da odgovori današnjem vremenu, uprkos svim teškoćama i izazovima, Vera Hrćan Ostojić ima uverljiv stav. - Znate, istorijski gledano, u najvećim krizama pozorište je opstajalo. Ja verujem da, pogotovo s ovim mladim generacijama koje su nam pristigle, i sa novim repertoarom koji se sada forsira, za tinejdžersku publiku, odnosno neki uzrast koji je između naše dečje lutkarske scene, Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta / Ujvideki sinhaza, Pozorište mladih ima apsolutno opravdanje za svoje postojanje i mislim da će opstati – jasna je Vera Hrćan Ostojić.

N. Pejčić