Вера Хрћан Остојић: Треба улагати и у људе

Тако многе генерације знају и Веру Хрћан Остојић, глумицу Позоришта младих, која након четрдесет година на сцени, и многих представа чијих је била део, одлази у пензију, али то, наравно, ипак не значи и растанак са публиком. Поготово када јој, са званичним завршетком радног века, готово у исто време дође и награда, што је прилично леп начин да се оде у пензију.

На недавном Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину, Вера Хрћан Остојић добила је специјалну награду за глумачко остварење у представи „Девојчица са шибицама“, у којој је награђена и глумица Кристина Савков. Представу је, по мотивима Андерсенове бајке, режирала Соња Петровић, која је и ауторка текста са драматуршкињом Мином Петрић.

- Награда је баш дошла као круна мог целокупног рада. Баш ме је обрадовала и изненадила, јер ја играм у „Девојчици са шибицама“ наратора, баку која у ствари прича Андерсенову причу, а дешава се данашња ситуација деце с улице, која живе и раде на улици, и ми смо то у Позоришту младих, у заједници са Еколошким фестивалом из Бачке Паланке и са Удружењем „Слобода нема цену“ из Србобрана, поставили код нас на репертоар. Тек кад смо почели да радимо, ја сам у ствари сазнала и колико пуно има те деце која немају где, и да Нови Сад има само једно једино свратиште за њих – помиње Вера Хрћан Остојић.

Позориште је оаза

„Мој посао је јако леп. Позориште је, могу да вам откријем своју тајну, за мене било оаза, у коју могу да побегнем од ружних ствари у животу, од ружних дешавања. Ја сам увек одлазила у позориште и тамо налазила свој мир, свој чист ваздух, своју гардеробу, своју сцену, своје дивне колеге које имам. Имала сам тамо увек разумевања. Позориште ме никад није изневерило”, истиче Вера Хрћан Остојић

Та представа јесте поучна, јер указује на овај проблем, о којем многи мало знају. Децу иначе морамо учити да, осим смеха и забаве, у животу постоје и неки други проблеми, сматра Вера Хрћан Остојић, односно да постоје деца о којима се говори у „Девојчици са шибицама“, она са улице коју нико не примећује.

- Ми смо покушали с том представом да некако пробудимо систем. Мислимо да можемо да, гостујући и играјући у разним срединама, некако пробудимо људе, да алармирамо систем, да се бар направи више простора где та деца могу да бораве, да она заслужују више. Та деца су ментално здрава, могу да нормално похађају школу, интелигентна су. Наравно, са траумама су, које вуку из детињства, али морамо да се осврнемо, бацимо поглед на њих, и да им помогнемо. Мислим да овакве представе имају своју функцију. То, наравно, није за јако малу децу, него од десет, дванаест плус година, то су оценили педагози и психолози који су нам помагали, али су то проблеми о којима морамо разговарати са децом – указује Вера Хрћан Остојић.

Четири деценије су дуг период на сцени, промениле су се и представе за децу, али и сама деца. Променила су се њихова интересовања, а и друштво се променило. Вера Хрћан Остојић каже да је увек била присталица позоришта које не треба да подилази укусима публике, а да је дечје позориште, какво је Позориште младих, у предности у односу на она за одраслу публику, јер се њихова публика обнавља. Али, такође каже и да је дечје позориште дужно да негује класичан репертоар, са представама које деца треба да виде у периоду стасавања, а касније могу да гледају и неку модернију представу, и неке друге наслове.

Публика ће у неким од тих представа и даље моћи да гледа Веру Хрћан Остојић, а са њом и њене младе колеге, за које има само речи хвале.

Глума у филму другачија

Имала је Вера Хрћан Остојић прилике и да глуми на филму, недавно смо је гледали у „Херојима радничке класе“ Новосађанина Милоша Пушића, у којем игра још њених колега из овдашњих позоришта. „То је много другачије”, примећује Вера Хрћан Остојић. „Волела бих да сам имала више прилике да радим на филму, међутим, уз врсне колеге са којима сам радила, то ми је била права школа глуме, јер је то много другачије него у позоришту, с тим што је то много лепо за свакога од нас, који има тако неки траг за собом. Јер, ипак филм који снимите, или неку ТВ серију, драму, остану забележени. У позоришту трајете док је подигнута завеса, или ако вас се сети неко из публике. По гласу ме се углавном сете, нека моја публика, која су сада одрасли људи, па ме тако препознају”.

- Умеју да играју за партнере, несебично деле своју енергију са нама, и са великим поштовањем се односе према нама који смо старији од њих, али исто тако могу да нас повуку у правом смеру. Врло су искрени и отворени, што је јако важно за сарадњу, пуни енергије, талентовани за песму, за игру, за глуму. Стварно имамо невероватну младу генерацију – истиче Вера Хрћан Остојић, желећи им, пре свега, сигурнију будућност у виду сталних запослења, што им се данас јако ретко нуди. Како истиче, у реду је улагати у зграде и институције, наравно, али треба улагати и у људе.

О томе да ли њено позориште, у којем је провела четири деценије, може да одговори данашњем времену, упркос свим тешкоћама и изазовима, Вера Хрћан Остојић има уверљив став. - Знате, историјски гледано, у највећим кризама позориште је опстајало. Ја верујем да, поготово с овим младим генерацијама које су нам пристигле, и са новим репертоаром који се сада форсира, за тинејџерску публику, односно неки узраст који је између наше дечје луткарске сцене, Српског народног позоришта и Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаза, Позориште младих има апсолутно оправдање за своје постојање и мислим да ће опстати – јасна је Вера Хрћан Остојић.

Н. Пејчић